Koliko tačno novca država izdvaja iz svoje kase za plate zdravstvenih radnika u Novom Pazaru, i da li su ulaganja u Urgentni i Dijagnostički centar ovog grada zasluga države ili stranih donatora, proverili smo uz pomoć Sindikata lekara i farmaceuta, koji su nam dostavili zvaničnu dokumentaciju koja se nikako ne podudara sa tvrdnjama koje je predsednik države Aleksandar Vučuć izneo u nedavnom gostovanju na javnom servisu.
U sinoćnom gostovanju u emisiji “Hit tvit”, premijerka Srbije Ana Brnabić, u pokušaju da “slikovito” objasni kako je došlo do neslaganja između zvanično saopštenih podataka o broju umrlih od korone, i onih u koje je “BIRN” imao uvid, navela je upravo slučaj koji se, prema smernicama SZO, nikako ne treba ubrajati u statistiku preminulih od Kovida-19. Pak, članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević tvrdi da se u Srbiji prati i poštuje metodologija SZO.
Najnovija objašnjenja članova Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Kovid-19, o kriterijumima po kojima se smrtni ishod preminulih u Srbiji pripisuje korona virusu,
a koja su usledila nakon objave istraživačke mreže BIRN o “zataškanim” podacima o broju zaraženih i umrlih od ovog virusa, ne podudaraju se sa njihovim ranijim izjavama o ovoj temi. Od uveravanja da se “kod nas praktično svi koji su Kovid pozitivni, i koji nakon toga dožive smrt, tretiraju kao umrli od Kovida-19”, došli smo do informacije da
“nije svaka preminula osoba s pozitivnim nalazom na Kovid-19 samim tim i preminula usled Kovida-19”. Ovakve nedosledne izjave nadležnih neminovno upućuju na zaključak da su oni, ili propustili da nas u međuvremenu obaveste o izmenjenoj metodologiji, ili na to da su u ranijim fazama epidemije potpuno pogrešno informisali javnost.
Digitalizacija i obrazovanje - ovo su prioriteti koje je aktuelna premijerka Srbije Ana Brnabić, istakla kao krucijalne za svoj mandat, prilikom izlaganja ekspozea krajem juna 2017. godine. Iako bez preciznijih rokova, Brnabić je najavila da će neki od njenih glavnih ciljeva biti - povećanje izvoza u IT sektoru, veći broj IT stručnjaka, digitalizacija državne uprave i obrazovanja, kao i sveopšte smanjenje digitalnog jaza u Srbiji. U drugom delu izlaganja, aktuelna predsednica Vlade je, između ostalog, govorila i o tome šta će država preduzeti po pitanju kontrole trošenja novca iz državne kase i reforme sistema plata.
Na pitanje koliko ljudi je od početka pandemije i proglašenja vanrednog stanja ostalo bez posla - tačnog i preciznog odgovora još uvek nema. Iako zvanični podaci o registrovanoj zaposlenosti trenutno nisu potpuni i sveobuhvatni, javni funkcioneri ih olako iznose u javnost, odbijajući da razmotre rezultate istraživanja nezavisnih organizacija, koja su obuhvatila i neformalno zaposlena lica, te pokazala daleko negativnije rezultate.
Tokom više skorašnjih obraćanja predsednika države Aleksandra Vučića mogli smo da čujemo da će Srbija ekonomsku krizu izazvanu pandemijom korona virusa prebroditi lakše nego sve evropske zemlje, i da ćemo, kada je reč o privrednom rastu, biti najbolji u Evropi. Međutim, uzevši u obzir činjenicu da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, i jedna od zemalja sa najnižim životnim standardom, manji pad, odnosno veći rast BDP, od razvijenijih zemalja, prema rečima ekonomiste Gorana Radosavljevića, nije nikakva novost, a ovakva poređenja, kako kaže, predstavljaju “mešanje baba i žaba”.
Prema poslednjim prognozama Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 u Srbiji, korona virus je oslabio, epidemija polako jenjava, a život je od ove nedelje krenuo postepeno da se vraća u svoj normalni tok. Zamenica direktorke Instituta “Batut” Darija Kisić Tepavčević, na nedavnoj konferenciji za novinare, ocenila je da, prema indirektnim pokazateljima, “slabi sposobnost ovog virusa da izazove najteže forme bolesti”. Međutim, epidemiolog Zoran Radovanović ističe da “nigde u naučnoj publicistici još uvek ne postoje dokazi za takvu tvrdnju”, dok SZO upozorava da, iako nema sumnje da su preduzete mere uspešno suzbile prenos u mnogim zemljama, ovaj virus i dalje ostaje izuzetno opasan.
Ministar finansija Siniša Mali je, prilikom predstavljanja paketa ekonomskih mera u Palati Srbije, izjavio da je jednokratna novčana pomoć za sve punoletne građane u Srbiji u iznosu od 100 evra, mera koja je “sa ekonomskog gledišta dobra za povećanje potrošnje, kao i za likvidnost u okviru sistema”. Kako je naveo, ova mera predstavlja “vid podrške svakom pojedincu, i porodicama takođe”. Fiskalni savet Republike Srbije, pak, ovu meru ocenjuje kao višestruko lošu za domaću ekonomiju.
Na pitanje Istinomera zašto je grupa od 65 ljudi smeštena u privremenoj bolnici na Sajmu morala da čeka gotovo 20 dana ne bi li dobila rezultate testiranja, pokrajinski sekretar za zdravstvo Vojvodine Zoran Gojković je izjavio da nije tačno da su oni toliko dugo čekali rezultate. Međutim, pacijenti smešteni na Sajmu tvrde suprotno.
Uprkos tome što je Srbija u zakonodavnom okviru većinski uskladila svoje propise sa Konvecijom UN o pravima osoba sa invaliditetom, situacija “na papiru” ne korespondira sa stanjem u praksi. Rešenje za ovaj problem organizacije osoba sa invaliditetom vide u što većem uključivanju njihovih predstavnika u sve oblike društvenog i političkog angažovanja, budući da upravo oni najbolje poznaju probleme sa kojima se svakodnevno susreću.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
