Miloš Vučević podneo je jutros ostavku na mesto predsednika Vlade Srbije, kako je rekao, nakon sinoćnih događaja u Novom Sadu. Vučević je na vanrednoj konferenciji za medije najavio i ostavku gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, navodeći da su time „ispunili i one najpolitičkije zahteve dela najekstremnijih protestanata”. Vlada je, dakle, „pala”, jer sa ostavkom premijera i čitav njegov kabinet ulazi u tehnički mandat. Šta se dalje očekuje i kako izgleda procedura za uspostavljanje nove Vlade?
Od povoljnih stanova, preko „obojene revolucije”, Hrvata, Kurtija, do referenduma i recikliranog „širokog narodnog” pokreta. Listu spinova koji su obeležili dva meseca studentskih blokada imamo, spisak ispunjenih zahteva ne. Svaki od tih spinova bio je pokušaj skretanja pažnje javnosti sa blokada fakulteta i masovnih protesta, ali to se nije se desilo. Uprkos brojnim manipulacijama, targetiranju i zastrašivanju, studenti ne samo da nisu odustali, već su uspeli da zadobiju poverenje i podršku svojih profesora, nastavnika, ali, prema Crtinom istraživanju, i većine građana Srbije. A suočili su se sa propagandnom mašinerijom i kampanjom u kojoj se mogu prepoznati jasni obrasci u obračunu sa političkim neistomišljenicima. Kao iz nekog priručnika - koji kod studenata ipak „ne radi”.
Istraživanje Crte pokazalo je da čak 61 odsto građana Srbije podržava proteste i blokade koje su usledile posle pada nadstrešnice u Novom Sadu. Vlast je, s propagandnom mašinerijom u rukama, ponovo reagovala spinom. Predsednik Vučić, predsednica parlamenta Brnabić, mejnstrim mediji, kvazi-analitičari ustali su da skrenu pažnju s tog podatka, koristeći se onim koji kaže da više od polovine građana ne bi pružilo podršku predsedniku na savetodavnom referendumu o njegovom razrešenju. Počeli su pozivi s vrha da se proveri „volja naroda” i da se „na taj način reši kriza” koju su, kako je rekao predsednik, opozicione stranke „same izazvale nemoralnim zloupotrebama tragedije”. I u ovom spinu predstavnici vlasti su manipulisali činjenicama, targetirali, iznosili neistine. Fokusirani na zatrpavanje prizora s protesta širom Srbije, zahteva i blokada, ali i podrške i poverenja koje građani pružaju studentima. I to, po svemu sudeći, u većini kojom ne može da se manipuliše.
Kada je najavio ukidanje programa za utvrđivanje činjenica na svojim platformama, vlasnik kompanije Meta, Mark Zakerberg, među prvima je obradovao predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tu sreću, predsednik je podelio i sa gledaocima TV Pink. U centralnoj informativnoj emisiji ove televizije Vučić je Istinomeru, koji je od 2020. godine deo Metinog programa, dodelio etiketu „najgorih cenzora” i „najgorih lažova koji postoje u Srbiji”. Govoreći o „ukidanju takozvanih fektčekera”, predsednik je razotkrivanje dezinformacija i manipulacija poistovetio sa cenzurom, pa povezao Istinomer, Crtu i istraživačke redakcije u Srbiji sa zapadnim službama. U odluci Mete prepoznao je put ka „slobodi”, „nadu za globalni jug”, „nadu za normalne ljude”. I nije usamljen. Ushićenje sa njim dele i drugi predstavnici vlasti i mejnstrim mediji kojima još niko nije rekao da su fektčekeri postojali i pre Metinog programa, ali i pre aktuelnih vlasti - u Srbiji i svetu.
Studenti ne odustaju od zahteva i blokada, a hajka protiv njih ne jenjava. Novosti su je pojačale objavljivanjem hrvatskih pasoša dvojice studenata uz tvrdnje da je to „još jedna potvrda snažnog hrvatskog upliva u pokušaje destabilizacije Srbije”. Taj članak je, ipak, više od manipulacije koja ima za cilj diskreditovanje studentskih protesta. On je primer za kršenje Ustava, zakona, ali i Kodeksa novinara i novinarki Srbije. „Ekskluzivno saznanje” Novosti prelilo se i na ostale portale, koji su ga iskoristili za dalje targetiranje studenata, raspirivanje mržnje i zastrašivanje spoljnim „udarima na Srbiju”. Spin o prstima Hrvatske u aktuelnim protestima je, dakle, dobio nastavak. I to posle višednevne kampanje tabloida protiv hrvatskih studenata u Beogradu, izjava predstavnika vlasti i drugih pokušaja da se protesti prikažu kao neprijateljski akt, a ne traženje odgovornosti.
Donald Tramp se vraća u Belu kuću. Vladimir Putin ostaje prvi čovek Rusije. Narendra Modi je obezbedio treći uzastopni mandat u fotelji premijera Indije. Evropa je uzdrmana posle glasanja za Evropski parlament. Istorijska po tome što je skoro polovina svetske populacije imala priliku da glasa, 2024. godina je bila super-izborna godina. Izbori su održani u više od 70 zemalja širom sveta, mnogi od njih su bili test za demokratiju, a najveći su pokazali da je ona na udaru - desnog populizma. Šta se desilo s Amerikom u novembru? Zašto je ruski uticaj na izbore u drugim zemljama bio posebna tema i za SAD i za EU? Ko je posle evropskih izbora imao razloga za slavlje? Po odgovore se vraćamo osvrtom na ove i druge izborne procese koji su obeležili 2024. godinu.
Advokat i „nikako političar”, kako se Vladimir Đukanović potpisuje na društvenoj mreži X, izjavio je da je „dete vlasništvo države do svog punoletstva”. Poslanik Srpske napredne stranke to je izgovorio komentarišući proteste srednjoškolaca i uz poziv centrima za socijalni rad i resornim ministarstvima „da se oglase”. I dolio je ulje na vatru. Njegova izjava za samo dva dana izazvala je hiljade burnih reakcija, reči osude i oštrih odgovora. Potpuno suprotno Đukanovićevom pozivu, ali zaista u cilju zaštite prava deteta koje nije državna svojina, oglasili su se socijalni radnici, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i organizacije civilnog društva. Poslaniku naprednjaka poruka je stigla i od mladih: „Država je u našem vlasništvu, a ne mi u njenom”.
Dok je pokušavao da nadglasa buku ispod svog prozora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio studentima da su im zahtevi „ispunjeni”. Te „ispunjene” zahteve na društvenoj mreži X pobrojala je i predsednica parlamenta Ana Brnabić, uz pitanje: „Da li sada prestaju blokade (...) ili su zahtevi u stvari bili nebitni i samo forma iza koje se krila politička suština?” Studenti su ponovo glasni: „Zahtevi nisu ispunjeni - blokade se nastavljaju”. Zašto studenti nisu dobili odgovor kakav su tražili i zbog čega je malo verovatno da će vlast od ponedeljka moći, kako je to rekao predsednik Vučić, da se „bavi drugim temama”?
Više od 30 fakulteta je u blokadi. Studenti traže objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, ali i procesuiranje onih koji su 22. novembra, tokom akcije „Zastani, Srbijo” fizički napali studente i profesore Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Odgovore su dobili, ali ne na zahteve. Predsednik Vučić poručio im je da se „ne tuku oko novca za njegovo rušenje”, a mediji su se upustili u vode u kojima najbolje plivaju - kampanje diskreditacije svih glasova koji ne prate glas vlasti. U naslovima koje objavljuju dominiraju manipulacije o „Đilasovom podmlatku”, „lažnim studentima”, „ekstremnim anarho-levičarima” koji „zaustavljaju” i „ruše” Srbiju, u tome ih podržava „ustaški zbor”, a možda i Kurti. I uprkos tom arsenalu etiketa i intenzitetu kampanje koja se protiv njih vodi, sve više je onih koji se pridružuju blokadi.
Suočena sa krizom i nezadovoljstvom na ulicama, vlast pokreće mašineriju za obračun sa građanima i političkim neistomišljenicima. Najviši državni funkcioneri rehabilituju narativ iz devedesetih o opoziciji i nevladinim organizacijama kao „stranim plaćenicima“ koji stoje iza pokušaja „obojenih revolucija“ i „rušenja države“, ergo predsednika Vučića. Uigrani mediji ekspresno im se pridruže, plasirajući obmanjujuće vesti u kojima manipulišu strahom i prete „unutrašnjim neprijateljima”. Dežurni kvazianalitičari, po pravilu naklonjeni vlasti, različitim kanalima diskreditujuće tonove dodatno jačaju svojim obmanjujućim tumačenjima. Istovremeno, botovi preplave mreže istim manipulacijama koristeći poruke vladajuće Srpske napredne stranke. Sve se odvija po dobro utvrđenim ruskim metodama progona opozicionih političara, medija, organizacija civilnog društva. I ne samo ruskim, već i onim kojima se Slobodan Milošević služio gušeći demokratske glasove.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
