Suočena sa krizom i nezadovoljstvom na ulicama, vlast pokreće mašineriju za obračun sa građanima i političkim neistomišljenicima. Najviši državni funkcioneri rehabilituju narativ iz devedesetih o opoziciji i nevladinim organizacijama kao „stranim plaćenicima“ koji stoje iza pokušaja „obojenih revolucija“ i „rušenja države“, ergo predsednika Vučića. Uigrani mediji ekspresno im se pridruže, plasirajući obmanjujuće vesti u kojima manipulišu strahom i prete „unutrašnjim neprijateljima”. Dežurni kvazianalitičari, po pravilu naklonjeni vlasti, različitim kanalima diskreditujuće tonove dodatno jačaju svojim obmanjujućim tumačenjima. Istovremeno, botovi preplave mreže istim manipulacijama koristeći poruke vladajuće Srpske napredne stranke. Sve se odvija po dobro utvrđenim ruskim metodama progona opozicionih političara, medija, organizacija civilnog društva. I ne samo ruskim, već i onim kojima se Slobodan Milošević služio gušeći demokratske glasove.
Komitet za zaštitu novinara (CPJ), nevladina organizacija sa sedištem u Njujorku, zatražila je danas od srpskih vlasti da hitno preduzmu efikasne korake kako bi osigurale bezbednost novinara koji izveštavaju sa protesta u Srbiji. U izjavi za RTS, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao je ovaj poziv Komiteta, tvrdeći da i sam „uvek štiti novinare” i da „misli da je to važno”. Mi, ipak, podsećamo na primere kada predsednik nije „štitio” novinare i medije, već ih je targetirao ili relativizovao napade na njih.
Poslednjeg dana oktobra, YouTube je postao bogatiji za još jedan nalog - pod nazivom Lažomer. Sličnog naziva i sa pečatom koji podseća na Istinomer, ovaj nalog nam je privukao pažnju zbog naznake da bi mogao da bude fokusiran na utvrđivanje činjenica u izjavama političara i medijima. Na samom kanalu informacije o nalogu i ko stoji iza njega nismo pronašli, ali smo Lažomer pronašli na brojnim portalima, među kojima su i oni najuticajniji. Analizirajući te članke, odnosno video priloge na Lažomeru videli smo da nema reči o fektčekingu. U pitanju je još jedna platforma za etiketiranje opozicije i kritički nastrojenih medija, manipulisanje činjenicama, veličanje vlasti i plasiranje istih manipulacija kojima se u obračunu sa političkim protivnicima i neistomišljenicima služe i državni funkcioneri.
Ko Srbiju, koja je zvanično na evropskom putu, gura ka BRIKS-u? Mejnstrim mediji su nedavno rekli - Evropska unija. Nije im se, kao ni predstavnicima vlasti, dopao izbor hrvatskog političara Tonina Picule za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, pa su odbrusili Briselu. Tako su samo pojačali narative koji BRIKS postavljaju kao alternativu članstvu u EU. Poreklo tih narativa je rusko - ruski mediji, ali i zvaničnici tvrde da BRIKS, za razliku od Unije, ne ucenjuje Beograd, već ga podržava po svim pitanjima, naročito kosovskom. I nisu sami, jer Kremlj u širenju ovih poruka ima podršku u Beogradu. I u medijima, ali i u Vladi Srbije.
U petak, 1. novembra, kada se obratio javnosti povodom urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić tražio je odgovornost - krivičnu i političku. Od istog dana, odgovornost za 14 stradalih i troje teško povređenih traže i građani, ali i opozicione stranke. Na njihove zahteve i proteste, vlast odgovara - „pustite institucije da rade svoj posao”. Istovremeno, državni vrh poručuje da je „očigledno problem u struci”, da je „verovatno i projektant kriv” i da „neće biti lako” utvrditi ko je krivično odgovoran. I posle takvih izjava, pitanje je - kako oni koji najviše apeluju na to „puštaju institucije da rade svoj posao”?
Milijarder i vlasnik platforme „X” Ilon Mask prethodnih meseci bio je jedna od najglasnijih javnih ličnosti koje su podržale Donalda Trampa kao kandidata za novog predsednika SAD. Međutim, njegova podrška bila je mnogo više od običnog opredeljenja između demokrata i republikanaca - nije se svodila samo na izjave ili govore na političkim skupovima, pa ni lutrije od million dolara za birače u kolebljivim državama. Mask je koristio društvenu mrežu „X” za širenje dezinformacija i narativa koji su Kamalu Haris i Bajdenovu administraciju postavljali u ulogu negativaca, a istovremeno išli na ruku republikanskom kandidatu. Istaživači i fektčekeri su njegov uticaj pretvorili u brojeve - Maskovi politički postovi imali su više od 17 milijardi pregleda, a oni obmanjujući, koji se odnose samo na američke izbore, imali su dve milijarde.
Na društvenim mrežama, ali i u Dnevniku TV Pink, pojavio se snimak krečenja murala Kamale Haris uz tvrdnju da se zgrada sa muralom potpredsednice SAD nalazi u Prištini. Radi se o manipulaciji.
Dok je u Americi još trajalo glasanje za izbor novog predsednika, na društvenim mrežama pojavile su se dezinformacije da je Tramp na glasanje izašao s „lažnom Melanijom”.
Amerika još nije odlučila, svi gledaju u kolebljive države i čekaju ishod predsedničkih izbora. Beograd, makar zvanično, nije podržao ni kandidatkinju demokrata, Kamalu Haris, ni kandidata republikanaca, Donalda Trampa. Mediji su bili određeniji - u pristrasnom izveštavanju dali su više prostora Trampu i predstavili ga u značajno pozitivnijem svetlu od Haris. Portretisana najviše kroz citate svog protivkandidata i ljudi koji ga podržavaju, Kamala Haris je u domaćim naslovima „nesposobna”, „politička maskota demokrata”, ima podršku „duboke države” i glas za nju je istovremeno „glas za rat”. S druge strane, Tramp je lider koji zaustavlja ratove i njegova pobeda je „nada za mir u Ukrajini”. Isti narativi dominirali su i u srpskim i u ruskim medijima.
Predstavnici vlasti, jedna državna institucija, javni medijski servis i ruski mediji udružili su se u odbrani kremaljskih glasila nakon kritika Reportera bez granica. U kampanji u kojoj je svoj doprinos dao i predsednik države, Srbija se predstavlja kao „ostrvo slobode”, dok su EU i SAD optuženi za cenzuru. Novoosnovana Vladina Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju koju vodi Arno Gujon i Russian today Balkan predvode narative koji optužuju Zapad za pokušaj medijske kontrole u Srbiji, uz tvrdnje da Srbija pruža platformu za „drugu stranu” u globalnim dezinformacijskim sukobima.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
