Portal Politiko započeo je članak o Aleksandru Vučiću ocenom da se predsednik Srbije pokazao „veštim u balansiranju između Zapada i Kine i Rusije”. U nastavku piše i da je Vučić „stekao reputaciju” kao neko ko „bez napora igra za svaku stranu, u bilo kojoj situaciji”. To je bilo dovoljno da na domaćim portalima i u centralnim informativnim emisijama bude istaknuta Vučićeva „a la kart” diplomatija, kako je i sam Politiko nazvao, ali i da mediji objasne kako je ovaj briselski portal „oduševljen državničkim veštinama” predsednika Srbije. Preuveličavanjem i favorizovanjem jednih i izostavljanjem drugih zaključaka, domaći mediji su, svojom pristrasnošću, ponovo dali doprinos održavanju kulta ličnosti.
„Antisrbi”, „genocidaši”, „mrzitelji”, „rušitelji” i „idoli srpske opozicije”. Svi ti „srbomrsci”, odakle god da dolaze, u medijskim naslovima su na istom zadatku - „udaraju” na Vučića i Srbiju. Takve etikete dobijaju javne ličnosti, analitičari, opozicioni političari, mediji, akteri u regionu ili na Zapadu. Zasluže ih, kao po pravilu, zbog kritika na račun predsednika Vučića ili mišljenja koja odstupaju od njegove politike. I da bi im dodelili ulogu neprijatelja Srbije i „svega srpskog” mediji se služe manipulacijama - pristrasno tumače izjave političkih neistomišljenika vlasti i učitavaju im značenja kojima svaki negativan komentar predstavljaju kao mržnju i napad.
Moskva, Peking, pa Beograd. Tom trasom su prethodnih nedelja putovali antizapadni narativi i manipulacije o stranim plaćenicima u civilnom sektoru. Prvo su Marija Zaharova i rusko ministarstvo spoljnih poslova upozorili srpske vlasti da Zapad preko „marionetskih medija i nevladinih organizacija, podstiče negativne emocije u društvu i okreće protiv državnog vrha”. Zatim je do domaće javnosti stigao izveštaj kineskog ministarstva spoljnih poslova o umešanosti SAD u unutrašnja pitanja mnogih zemalja, pa i Srbije. Između ove dve poruke iz Rusije i Kine naslove su održavale manipulacije o pokušajima „majdanizacije” i „obojenih revolucija” u Beogradu. Ocena Kine o delovanju američke Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) je zato u jednom danu postala katalizator za sveprisutnu rusku propagandu u Srbiji i novi napad na nevladine organizacije.
„Politički interes uvek mora biti sekundarni i mora biti ispod nacionalnog interesa, tu od Nemačke možemo da učimo”, poručila je predsednica parlamenta Ana Brnabić tokom posete Berlinu početkom jula. Govorila je o litijumu. Istom onom litijumu na koji je do nedavno bila „stavljena tačka” i koji nije bio među istaknutijim „nacionalnim interesima” ni tokom prethodnih parlamentarnih, ni lokalnih izbora. Tada predstavnici vlasti nisu, kao u poslednjih nekoliko nedelja, insistirali na tome da „društvo u Srbiji donese odluku” kada „čuje sve argumente”. Da jesu, izborna kampanja bi možda zaličila na ono što treba da bude - arena u kojoj će se podjednako čuti sve političke opcije i njihovi različiti stavovi po različitim pitanjima. Umesto toga, tema iskopavanja litijuma zvanično je vraćena za sto kada su izbori završeni, a novu priliku za „donošenje odluka” o „nacionalnim interesima” građani će imati samo ako se nekim slučajem obistine najave s vrha o referendumu. Ne o projektu „Jadar”, nego o opozivu predsednika Srbije.
Svaki početak avgusta ima istu temu - obeležavanje godišnjice vojno-policijske operacije „Oluja”, kojom je u avgustu 1995. godine okončan četvorogodišnji rat na području Hrvatske. Umesto u atmosferi istinskog sećanja i podrške žrtvama, kao i smirivanja večito tinjajućih tenzija na relaciji Beograd - Zagreb, svedočimo suprotnom. Svake godine, u isto vreme, mediji i državni vrh pokrenu novi talas govora mržnje, ratnog huškanja i zloupotrebe zločina u političke svrhe. Meta su Hrvati i hrvatsko rukovodstvo, sredstvo su srpske žrtve koje do izražaja dođu samo nekoliko dana oko 4. avgusta. Pre i nakon toga, nevidljive su i za zakon i za institucije države u koju su od rata pobegle.
Poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović u svom gostovanju na TV Pink u utorak ujutru govorio je iskopavanju litijuma, a njegova glavna poruka bila je da rasprava o ovom pitanju mora biti isključivo zasnovana na argumentima. Ovo je ponovio nekoliko puta, pa je Istinomer proverio koliko su potkrepljene i utemeljene Đukanovićeve tvrdnje. Ipak, u gostovanju od skoro 40 minuta umesto argumenta dobili smo pseudoargumente i manipulacije - neproverive teze, izmišljene tvrdnje, etiketiranje opozicije, zastrašivanje građana, veličanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića…
Posle atentata na bivšeg šefa Bele kuće i republikanskog kandidata na predsedničkim izborima u SAD, Donalda Trampa, krenula je lavina. Vesti o napadu od tada prate nagađanja, teorije zavere, dezinformacije i brojne manipulacije, a pucnjava u Pensilvaniji iskorišćena je za spin. Predstavnicima vlasti i najuticajnijim medijima poslužila je samo kao osnova za dodatno veličanje, ali i viktimizaciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je u naslovima postao sledeća „meta” na spisku „slobodarskih lidera” koji „misle drugačije”. S tim manipulacijama, uvek pogodnim za izgradnju kulta ličnosti, kroz naslove i izjave zvaničnika provukle su se i one koje iznova stvaraju istog neprijatelja - Zapad i njegove „lažno liberalne elite” i „duboku državu” koja „hoće haos”. Prostora je, osim za ove narative, bilo i za sumnje u zvanične informacije iz istrage - korisnici društvenih mreža i mediji pisali su o više metaka, više napadača i „misteriji poslednjeg hica”.
Na društvenim mrežama pojavila se tvrdnja da je potpisan sporazum kojim je Poljska uključena u rat u Ukrajini. Reč je zapravo o bezbednosnom sporazumu, koji podrazumeva podršku Poljske Ukrajini, između ostalog i u vidu obuke ukrajinskih legija i nastavka dijaloga o mogućnosti presretanja ruskih raketa i dronova.
Na jednu tablu i u pet tačaka stao je „pakleni plan”, odnosno „plan za uništenje Srbije”. Tako su mediji preneli deo 145. obraćanja predsednika Srbije, u kom je govorio o „određenim procesima” i namerama zemalja u regionu i dela međunarodne zajednice. Uvod za predstavljanje tih procesa bio je osvrt na obeležavanje godišnjice genocida u Srebrenici, gde je Aleksandar Vučić čuo da su Srbiji upućene „najdirektnije pretnje”. I ono što pripisuje Sarajevu, Zagrebu, Podgorici, Prištini i svim njihovim medijima, predsednik je „propustio“ da pripiše Beogradu i beogradskim medijima. Izostavljao je činjenice, odgovornost Srbije, plasirao neproverive informacije, pojačavao antizapadne i narative u kojima je Srbija žrtva svih i svega. Tačaka je, dakle, bilo pet. Manipulacija mnogo više.
Vučić u UN „celom svetu održao lekciju”, „propao plan Zapada da nas žigoše kao genocidan narod”, „hejteri iz opozicije su uz Šiptare”, a „ekstremisti iz regiona sanjaju frontalni udar na Beograd”. Tu je negde i „ludi ekstremista iz Prištine”, s „neprijateljima” u Sarajevu, Zagrebu i Berlinu. Nijedan od ovih naslova nema veze s lokalnim izborima održanim 2. juna, a svi su smešteni u dva meseca kampanje i više od 300 manipulacija koje je Istinomer, od 3. aprila do 3. juna, zabeležio na naslovnim stranama najčitanijih dnevnih listova i u naslovima centralnih informativnih emisija televizija s nacionalnom pokrivenošću. Izborna utakmica svela se tek na nekoliko njih.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
