Prošao je 17. decembar i prošlo je slavlje u štabu Srpske napredne stranke. Naprednjaci su upisali još jednu pobedu na izborima, a opozicija, pojedini mediji, domaći i međunarodni posmatrači ukazali su na niz neregularnosti i manipulacija u izbornom procesu. Jedna od njih ticala sa dovođenja birača iz Bosne i Hercegovine da glasaju na lokalnim izborima u Beogradu. Državni vrh uzvratio je spinom i navodi o organizovanim migracijama birača u jednom danu su postali napadi na građane Republike Srpske. Time su učvršćeni temelji paralelne stvarnosti - one koja je manipulacijama u javnom prostoru kreirana tokom cele izborne kampanje.
Premijerka se zahvalila „ljudima iz ruske službe” zbog informacija koje su „podelili” sa srpskim vlastima o protestima u Beogradu. Predsednik Srbije se nakon nekoliko sati sastao s ambasadorom Rusije i razgovarali su o „neredima” ispred gradske Skupštine. Lanac se nastavlja izjavama ruskih zvaničnika i medijiskim naslovima u kojima je Moskva „razotkrila planove Zapada” za srpsku verziju Majdana. Na kraju je činjenica da su državni vrh i mediji postizbornu krizu u Srbiji iskoristili za novo oslikavanje Rusije kao prijatelja i Zapada kao neprijatelja.
S još 20 ljudi koji su u policijsku stanicu došli po istom pozivu, jednoj osobi je nekoliko nedelja pre izbora promenjena adresa prebivališta na adresu koja administrativno pripada jednoj od beogradskih prigradskih opština i čiji stanovnici mogu da glasaju na predstojećim gradskim izborima u Beogradu. Svi su od lokalnog aktiviste Srpske napredne stranke dobili po 2.000 dinara uz obećanje da će dobiti još 2.000 nakon što glasaju. Ovo je samo jedan od slučajeva koje je zabeležila Posmatračka misija Crte, a koji pokazuje kako je u uoči izbora održanih u nedelju, 17. decembra, funkcionisala organizovana migracija birača.
„U ovoj kampanji učestvujem zato što smatram da je izuzetno važno za Srbiju, ne za mene, moj mandat traje još četiri godine”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gostujući u emisiji Hit tvit. Tom izjavom Vučić je vrlo verovatno zbunio sve one koji su u proteklih više od mesec dana stekli utisak da se predsednik Srbije kandiduje za neku funkciju, jer osim što je nosilac liste “Srbija ne sme da stane”, on je ujedno i nosilac čitave kampanje. Kampanje za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore u 66 gradova i opština.
Glas na izborima mogu da budu i oni čiji se glas poslednji čuje. Pomoć mogu da budu i oni kojima je pomoć najpotrebnija. Ovim principima vode se političke partije koje u centrima za socijalni rad, njihovim zaposlenima i njihovim korisnicima vide šansu za političku i finansijsku dobit. Ostvariće je pritiscima, ucenama, „uslugama” i pokazaće, crno na belo, da nema pošteđenih.
„Mi imamo iskaze očevidaca, ljudi koji su bili na licu mesta i videli kako i na koji način su, najmanje jedan, ranjeni čovek, ubijen, zverski“, rekao je u nedelju predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju preko svog Instagram naloga, uz napomenu da ćemo to moći da čujemo i vidimo u roku od 24 sata. I jesmo. Iste večeri, u emisiji Hit Tvit na televiziji Pink pušten je snimak svedočenja čoveka koji je navodno video ubistvo jednog od trojice Srba, osumnjičenih da su učestvovali u oružanom sukobu u Banjskoj. Ovaj snimak je, dakle, prešao kratak put od najave do objave i u potpunosti se uklopio u verziju koju Beograd zastupa od početka ove krize. Ipak, postoje informacije i snimci koji su dugo putovali ili uopšte nisu ni stigli do većeg dela srpske javnosti. Šta su sve od informacija mediji u Srbiji preskočili da objave?
Pucnjava na Kosovu, akcija Kosovske policije, „maltretiranje Srba”, upad blindiranog vozila u manastir, Kurti kao „tvorac haosa i pakla”, neodređen broj žrtava. Sve se odigralo u nedelju, 24. septembra, i sve već zvuči toliko poznato da su mnogi čitaoci možda i preskočili neke dramatične naslove o dešavanjima na severu Kosova. Ipak, ova kriza je, sudeći po izveštavanju medija, drugačija od svih ostalih. A zašto?
Njemu neretko „gori pod nogama“, dobija „šamarčinu“ od pojedinih šefova država, pročitamo i da je „u panici“, kao i da mu se „crno piše“. Osim toga, „svaki drugi dan ne zna gde se nalazi“, a ako se malo bolje oslušnu glasovi iz Rusije, čuje se da je „očajni deda“ i „veoma bolestan i nesrećan čovek“. Uz sve to, on je dobio i etiketu „mašine za pravljenje gafova“, ali i titulu „najkontroverznijeg predsednika u istoriji svetske supersile“. Ovako izgleda portret predsednika SAD Džozefa Bajdena u srpskim medijima, i to kada na drugu stranu stola odložimo sve ostale vesti o njegovim političkim potezima i aktivnostima.
U beogradskim medijima nedavno je odjeknula vest da je u Albaniji, zbog trgovine narkoticima, uhapšen odbornik Samoopredeljenja. Kako je to ujedno i stranka kosovskog premijera Aljbina Kurtija, silnim epitetima koje je do sada dobio, pripisan je i taj da je „kriminalac na čelu lažne države”. Na portalima tabloida usledio je niz tekstova o „Kurtijevom narko-dileru” i „skandalu” koji „potresa Prištinu”. Jedan slučaj hapšenja kosovskog političara za samo dva dana je poprimio mnogo veće razmere od slučajeva u koje su umešani najviši zvaničnici Srbije, a o kojima su imali šta da kažu i strani mediji i institucije drugih država i Evropske unije.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
