Posle dve noći masovnih protesta, vladajuća partija u Gruziji donela je odluku da iz zakonodavne procedure povuče zakon o „stranim agentima“. Uprkos suzavcu, vodenim topovima i gumenim mecima, proevropski orijentisani demonstranti, koji su u ovom zakonu videli rukopis režima Vladimira Putina, izvojevali su pobedu. Ipak, najave o nastavku protesta ostale su glasne koliko i kritike na račun vlasti da se sve više približava politici Moskve.
Definisana kao obaveza iz Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština na Kosovu još uvek nije formirana, a zvanični Beograd kaže da je „uslov svih uslova“ za dalje pregovore sa Prištinom. Druga strana, pak, poručuje da ovakva asocijacija nije u skladu sa Ustavom Kosova, naziva je „novom Republikom Srpskom“ i tvrdi da se ovo pitanje može rešiti tek konačnim sporazumom koji bi podrazumevao međusobno priznanje. Šta o zajednici, čiji je i naziv predmet rasprava, zaista piše u dokumentima koji su Beograd i Priština već potpisali, a šta u predlozima trećih strana?
Nova faza dijaloga Beograda i Prištine mogla bi da otpočne onako kako su to zamislili Pariz i Berlin. Francusko-nemački predlog za rešavanje pitanja Kosova, koji još uvek nije zvanično objavljen, za predstavnike vlasti i medije u Srbiji prešao je put od „nove armature“, „neprihvatljivog“ do predloga koji se ipak ne može odbiti i „baciti kroz prozor“. Šta se prihvata ili odbija verovatno neće biti skroz poznato sve dok ne dođe vreme za potpis. Ipak, sudeći po mestu koje ova tema zauzima na svim važnim sastancima, to vreme se bliži, tumačenja je sve više, ali šta zapravo znači „dobra polazna osnova“, kako to definišu EU i SAD, za rešavanje gorućeg pitanja na Zapadnom Balkanu?
Nakon dvadeset dana barikade sa Severa Kosova povučene su na zahtev Beograda koji je proglasio još jednu „pobedu”. Jedan poziv bio je dovoljan da se navodno samoroganizovan „protest naroda kome je dosta terora i agresije” završi. Šta su građani tražili, šta očekivali, a šta dobili dežurajući na barikadama? Da li ih je na blokadu puteva izveo strah od „Kurtijevog terora”, kako nas mediji uveravaju, ili egzistencijalni strah od gubitka posla u javnim institucijama Srbije, ili, pak da ih neko ne proglasi izdajnicima. Novinarke Istinomera provele su dva dana u Kosovskoj Mitrovici i posvedočile da nova „Oluja” nije na pomolu, ali da su sa još jednom krizom iza sebe još dalje od normalnog života.
Agresija Rusije na Ukrajinu počela je 24. februara ove godine. Od tada do danas jedna zemlja je „žrtva velikih sila“. Tu zemlju „pritiskaju“, „ucenjuju“, „iživljavaju se nad njom“, vrše „orkestrirane udare“. U toj zemlji vodi se rat, ali specijalni. Ta zemlja je, prema onome što smo čitali, gledali i slušali u proteklih 10 meseci, Srbija.
Odluku Evropske unije da promeni internet sferu iz korena pratilo je uspostavljanje novih pravnih okvira, kroz Akt o digitalnim uslugama i Akt o digitalnim tržištima. Osim ovih dokumenata, usvojen je, na nivou Evropske komisije, i Zakon o slobodi medija u EU, novi skup pravila za zaštitu pluralizma i nezavisnosti medija. U junu ove godine revidiran je i Kodeks dobre prakse u suzbijanju dezinformacija. O čemu konkretno govore ova pravila i kada počinje njihova primena?
Da li će vas na internetu targetirati na osnovu ličnih podataka, na šta ste zaista pristali kada ste brzo kliknuli na kvadratić „I agree”, čije vesti će vas zapljuskivati dok prstom prevlačite po ekranu - sve su to teme u novoj eri evropskog digitalnog prostora. Potpuna primena Akta o digitalnim uslugama u ovom trenutku izgleda kao daleka budućnost i širokoj javnosti nije u fokusu, mada 2024. godina se bliži. Sagovornici Istinomera govorili su o prednostima i manama novih pravila, pa kažu da obezbeđuju veću transparentnost platformi, uređuju nezakonit sadržaj, ali ne i dezinformacije. Hoće li ovaj poprilično širok set pravila zaista uvesti „red” na internetu u EU?
Akt o digitalnim uslugama (Digital Services Act), kojim se na prostoru Evropske unije uređuje odgovornost pružalaca digitalnih usluga, juče je stupio na snagu. Ovom uredbom velike internet platforme i pretraživači moraće da preduzmu mere za ublažavanje rizika od dezinformacija, manipulacija tokom izbornih procesa, digitalnog nasilja nad ženama. Kako će ovaj propis promeniti internet okruženje u Evropi, ali i Srbiji?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
