Vučićeva najava osnivanja Narodnog pokreta za državu podsetila je mnoge na sličan pokret koji je Vladimir Putin osnovao 2011. godine. Putin je tada rekao da se Sveruski narodni front osniva kako bi se zemlja jača i spremnija suočila sa predstojećim izazovima. Zašto je osnovan baš u tom trenutku i šta je bila svrha ovog Putinovog političkog projekta?
Podaci pokazuju ne samo da nije bilo neobjašnjivog “skoka” izlaznosti u poslednjim satima, već je u ovom periodu izlaznost bila niža nego obično. Na prvi pogled deluje intuitivno da se ovo može povezati sa manjom izlaznošću u Beogradu i drugim gradskim sredinama, u kojima birači obično na birališta idu kasnije u toku dana, a ovaj put nisu izašli na izbore.
Proteklih dana intenzivirala se debata oko izbornog cenzusa, a odmah zatim i oko broja birača u biračkom spisku. To nije slučajno, jer uveliko traje borba oko interpretacije legitimnosti predstojećih izbora. Ova borba će biti ključna u mesecima koji dolaze, a intenziviraće se posle održavanja izbora. U njoj će učestvovati politički akteri u zemlji, ali i institucije van zemlje koje će na osnovu izveštaja posmatračkih misija procenjivati usklađenost izbora sa međunarodnim standardima.
U subotu je “Politika” objavila da će se, kako "ekskluzivno saznaje u vrhu vlasti," izborni cenzus spustiti sa sadašnjih pet na tri odsto. U nedelju je na televiziji Pink najviši u vrhu vlasti javno podržao ovu promenu. U drugim prilikama, i u kontekstu šire reforme izbornog sistema, smanjivanje cenzusa na tri odsto za liste koje samostalno izlaze na izbore ne bi bila loša stvar. Međutim, trebalo bi sagledati ovaj predlog u trenutnom političkom kontekstu u Srbiji.
Ozakonjivanje nagrađivanja lekara za njihov rad, u bilo kojoj vrednosti i obliku neće suštinski promeniti njihov materijalni položaj, ali moguće je da će učiniti dve loše stvari. Doprineće već postojećoj negativnoj slici o korupciji u zdravstvu i time naneti štetu lekarima i njihovom položaju u društvu. Podići će troškove lečenja, što najviše pogađa korisnike usluga koji su materijalno najugroženiji i kojima te “male vrednosti” zapravo najviše znače.
Istraživanje organizacije CRTA iz marta pokazuje da bojkot parlamenta kao oblik političke borbe načelno podržava tek 9% građana, što je manje od podrške protestima (24%), javnoj debati sa neistomišljenicima (34%), i značajno manje od procenta građana koji uopšte ne podržavaju političku borbu van institucija (39%).
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
