5. oktobar – 10 godina posle (15. deo)
Finiš kampanje predsednički kandidat DOS-a iskoristio je da se još bliže predstavi biračima.
Svi na izbore!
Dok su se režimski mediji nadmetali u blaćenju DOS-a i njegovog kandidata, Koštunici je ostalo da pokuša da dopre do glasača putem nezavisnih medija.
„Ja sam običan, prosečan čovek, ne pada mi na pamet da sebe doživljavam kao istorijsku veličinu. Ne želim da menjam ceo svet. Želim samo da zajednički preuredimo ovu našu državu.“ (predsednik DSS-a Vojislav Koštunica, Glas javnosti, 21. 9. 2000. godine)
Grupa eksperata obećavala je bolji standard za sve, pa i za snage bezbednosti.
„Vojska će u idućoj godini dobiti pet odsto budžeta, koliko je godišnje dobijala i u vreme Tita, samo znaće se kuda idu ta sredstva.“ (izvršni direktor G17 plus, Mlađan Dinkić, Glas javnosti, 21. 9. 2000. godine)
„Nemate razloga za brigu. Tog 24. septembra slavićemo pobedu jer g. Vojislav Koštunica vodi s milion glasova razlike. Izađite na izbore i ne razmišljajte da li će Milošević da preda vlast. Ko, bre, njega uopšte pita. Narod se pita.“
izvršni direktor G17 plus, Mlađan Dinkić, Glas javnosti, 19. 9. 2000. godine
On je pozvao i direktore državnih preduzeća i javnih ustanova da odbiju naređenje SPS-a i JUL-a da radnicima podele glasačke listiće na kojima su zaokruženi njihovi kandidati jer će, kako je rekao, Koštunica sigurno pobediti.
„Pozivam i radnike koji su dobili takve glasačke listiće s naređenjem da posle 24. septembra donesu prazne listiće koje su dobili na biralištu, kao dokaz da su popunjene ubacili u glasačke kutije, da pokažu ličnu hrabrost i pred njima pocepaju unapred popunjene listiće. Ne bojte se, jer će ljudi koji su vam dali takve listiće posle tih izbora biti smenjeni.“ (izvršni direktor G17 plus, Mlađan Dinkić, Glas javnosti, 19. 9. 2000. godine)
Strahovalo se od rekacije vlasti nakon izbora. DOS je apelovao na pripadnike VJ i policije „da ne dozvole da se okrenu protiv sopstvenog naroda“.
“ ‘Nikad u istoriji Srba vojska nije ustala protiv sopstvenog naroda. Vi ste naša braća i tražimo da budete dostojni svojih slavnih predaka i kao oni štitite narod od samovolje i nasilja. Poštujte narodnu volju i budite u službi svog naroda čiji ste neraskidivi deo’, navodi se u saopštenju DOS-a. Đinđić je naglasio da će kontrolori DOS-a iskoristiti mogućnost da sačuvaju izborne rezultate.“(Glas javnosti, 21. 9. 2000. godine)
Kako ćemo Miloševića ispratiti sa vlasti
Otvoreno se sumnjalo u miran odlazak Miloševića.
„Ne mogu da poverujem da će Milošević i njegovi priznati izbore i mirno se povući u penziju. Za razliku od nas, koji nemamo rezervnu domovinu i kojima ova zemlja treba da u njoj živimo, njima ona služi samo zato da ih paravanom državnih organa štiti od zaslužene kazne za genocide, koje su napravili na prostorima Balkana. Stoga je za očekivati posle 24. septembra talas državne represije, u kojem će Pavković i slični mu generali pokušati ono što najbolje umeju, a to je da teraju tenkove na goloruk narod i tako ga ‘privedu pameti’. No, to im neće uspeti i posle ćemo morati sve da ih smenimo, a malo će i da vuku bukagije na robiji zbog veleizdaje.“ (predsednik LSV Nenad Čanak, Glas javnosti, 21. 9. 2000. godine)
DOS je podsticao pobedničku atmosferu i spremao se da nakon izbora proslavi „sigurnu“ pobedu.
„Narod niko ne može da spreči da proslavi izbornu pobedu. Ako u nedelju na ulicama bude 500 hiljada ljudi, ne postoji sila koja će moći da krene na njih, a nisam siguran da i njegovi ljudi žele da rizikuju svoj život. Velika je odgovornost na pripadnicima Vojske i policije jer u Čačku, Nišu, Kragujevcu neće moći da zadrže narod koji će proslavljati pobedu. Nismo mi Norvežani pa da se veselimo uz sveće. Građani i lideri DOS-a biće u nedelju zajedno na ulicama i trgovima.“
predsednik DS-a Zoran Đinđić, Glas javnosti, 20. 9. 2000. godine
Đinđić je napomenuo da će režim u Beogradu, Novom Sadu i Nišu ubacivati poništene glasačke listiće kako bi umanjio pozitivan efekat.
„Verujem da će uz sve njihove manipulacije Koštunica dobiti 2,5 miliona glasova a Milošević oko dva miliona. Ako sprečimo fiktivnih 500 hiljada glasova s Kosmeta na koje Milošević računa, Koštunica će pobediti u prvom krugu.“ (predsednik DS-a Zoran Đinđić, Glas javnosti, 20. 9. 2000. godine)
Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije bio je (ne)jasan.
„Što se Vojske tiče, sve će se završiti mirno, ako se neko ne umeša. VJ bi priznala pobedu bilo kog predsedničkog kandidata. Ako se umeša, neće biti mirno.“ (načelnik GŠ VJ Nebojša Pavković, Glas javnosti, 22. 9. 2000. godine)
Lider LSV-a izneo je svoj doživljaj funkcionera levice.
„Kada sam prvi put video Slobodana Miloševića osetio sam hladno oko srca. Kad sam video Radomana Božovića zaboleo me stomak. Kad sam video Milutina Mrkonjića, mislio sam da je skrivena kamera. A kad sam video Gorana Matića, Ivana Markovića i Milovana Bojića shvatio sam da se oni samo razmnožavaju.“ (predsednik LSV-a Nenad Čanak, Glas javnosti, 21. 9. 2000. godine)
