5. oktobar – 10 godina posle (3. deo)
Krajem jula i početkom avgusta počelo je da se licitira imenima koja bi mogla da se suprotstave Miloševiću 24. septembra. Trebalo je odabrati nekog ko je u isto vreme poznat javnosti i neukaljane biografije.
Koštunica će gledati u oči Miloševiću
Prvi predlog za protivkandidata bio je čovek koji je dokazano bio popularan u narodu zbog zaustavljanja hiperinflacije i uvođenja novog dinara – Dragoslav Avramović.
„Prema našim analizama Dragoslav Avramović ima najveće šanse, ali njegov problem su godine, mada mi ne mislimo da će taj kandidat imati mandat duži od godinu dana.“(predsednik DS-a Zoran Đinđić, NIN, 27. 7. 2000. godine)
„Ne treba nam Džingis Kan, već Mahatma Gandi.“ (predsednik DS-a Zoran Đinđić, Glas javnosti, 5. 8. 2000. godine)
Srpski pokret obnove se i dalje distancirao od ostatka opozicije, ali čvrst stav o neizlasku na izbore polako je, činilo se, počeo da popušta.
„Ako izađemo na izbore imaćemo svog kandidata.“ (portparol SPO Ivan Kovačević, Glas javnosti, 26. 7. 2000. godine)
Ipak, nakon samo nekoliko dana, SPO je, tako je delovalo, definitivno prelomio.
„Politički razlozi, ali i istorijska odgovornost za sudbinu Srbije i Crne Gore, nalažu demokratskoj opoziciji da podrži stavove vlasti u Podgorici… Deo srpske demokratske opozicije ne shvata, na žalost, ili ne želi da shvati da je odluka Crne Gore da ne izađe na Savezne izbore u interesu Srbije i demokratsklih snaga u njoj.“ (saopštenje SPO, Glas javnosti, 31. 7. 2000. godine)
Istog dana DOS je doneo konačnu odluku da izađe na izbore, uz napomenu da će se ime kandidata znati uskoro.
„Ne mogu se na prečac donositi odluke kad su mnoge pojedinosti nerazjašnjene. Pred jednačinom smo sa jako mnogo nepoznatih i po tome se moramo ravnati.“ (predsednik DSS-a Vojislav Koštunica, Glas javnosti, 3. 8. 2000. godine)
SPO se opet nećkao oko izbora.
„Ako opozicija drži do snage SPO-a, narod mora da bude iz najveće opozicione stranke , jer bi već u startu imao blizu milion glasova. Složio sam se sa Miletom Isakovim da opozicija može da izađe i sa nekoliko kandidata, pa da svi u drugom krugu podrže najjačeg. Sigurno je i da ja neću biti kandidat.“(predsednik SPO-a Vuk Drašković, Glas javnosti, 4. 8. 2000. godine)
Predsednik Demokratske stranke javno je rekao ko bi iz redova opozicije bio najbolji kandidat.
„Prema mom mišljenju koje sam i izneo na sastanku opozicije, Koštunica bi najviše odgovarao kriterijumima potrebnim za predsedničkog kandidata. Ako bi to trebalo da bude ekspert, onda u obzir dolazi neko poput Dragoslava Avramovića. Načelno je spreman da se kandiduje, mada je izneo i neke rezerve. Tu je, pre svega, spominjano mišljenje većine da je prestar za tu funkciju.“
predsednik DS-a Zoran Đinđić, Glas javnosti, 5. 8. 2000. godine
Vuk Drašković je ponovo replicirao.
„Ukoliko bi se se najvećoj opozicionoj stranci pokušao da nametne kandidat neke manje stranke koja nema šanse za pobedu, onda se tako, zapravo, radi u korist Miloševića.“
predsednik SPO Vuk Drašković, Glas javnosti, 5. 8. 2000. godine
Konačno, DOS donosi odluku – kandidat je Vojislav Koštunica.
„To je moja obaveza prema opozicionoj javnosti Srbije, radi se o moranju, a ne o htenju.“
predsednik DSS-a Vojislav Koštunica, Glas javnosti, 8. 8. 2000. godine
„Koštunica ne može biti kandidat ne samo SPO, nego bilo koga ko ima savesti. Sutradan, nakon što je u Budvi pucano na mene, Koštunica je, u Beogradu, izjavio da ja razbijam opoziciju i da zloupotrebljavam jednu, kako je rekao, privatnu nesreću u političke svrhe. Sramota! Nisam ja pao niz stepenice, nego su teroristi Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja došli u Budvu i pucali u mene.“ (predsednik SPO Vuk Drašković, Glas javnosti, 5. 8. 2000. godine)
U isto vreme vlast je želela da ostavi ustisak da se priča o zajedničkom kandidatu opozicije nje uopšte ne tiče.
„SPS-u je svejedno kako opozicija iskazuje svoje slabosti.“ (član IO GO SPS Nikola Šainović, NIN, 10. 8. 2000. godine)
