5. oktobar – 10 godina posle (7. deo)
Odlukama opozicije da se na sve izbore mora izaći, bez obzira na bojkot crnogorske vladajuće koalicije, ušlo se u poslednji mesec predizborne kampanje. Prštalo je na sve strane.
Red za Koštunicu duži od onog za ulje i šećer
Suparnici nisu štedeli jedni druge u medijskom prepucavanju.
„Takvi vikend rodoljubi, koji se svog naroda sete samo pred izbore, svoju šansu treba da traže na izborima u Alabami, Arkanzasu, Teksasu ili nekoj drugoj, njima dragoj, američkoj i zapadnoevropskoj državi.“ (predsednički kandidat SRS Tomislav Nikolić, Večernje novosti, 25. 8. 2000. godine)
Stranke režima isticale su izuzetne kvalitete svojih kandidata.
„Na listi SPS-JUL nalaze se ljudi od izuzetnog ugleda, sa velikim rezultatima, koje su ostvarili u dosadašnjem radu i sa velikim priznanjima koja su dobili za dosadašnji rad.“(ministar policije Vlajko Stojiljković, Blic, 26. 8. 2000. godine)
„Naši kandidati su predloženi po humanističkim kriterijumima.“ (ministarka vera Leposava Milićević, Blic, 26. 8. 2000. godine)
Lider SPO sve glasnije je optuživao dojučerašnje partnere.
„Opozicione stranke u Srbiji vode kampanju protiv SPO, jer žele da ga rastrgnu. DOS nema ništa, osim pet-šest lidera koji su nastali razbijanjem DS-a, i isto toliko lidera koji su napustili Socijalističku partiju Srbiju ili otpali od SPS-a. Jasno je da je njima cilj da raskomadaju i unište SPO, kao i vlastima, jer je to ista ideologija presvučena u različite dresove.“
predsednik SPO Vuk Drašković, Blic, 29. 8. 2000. godine
Režimski mediji ponašali su se kao da je Srbija zemlja blagostanja. Svakodnevne hvalospeve o graditeljskim poduhvatima sledili su tekstovi o dobro snabdevenim prodavnicama.
„Potrošači zadovoljno konstatuju: mleka ima koliko hoćeš u svako doba dana.“ (Politika, 10. 9. 2000. godine)
Predsedničkom kandidatu DOS-a zasmetalo je to što vladajuća stranka baš u predizbornoj kampanji deli deficitarne prehrambene proizvode.
„Izborna lista predsednika SRJ zove se Slobodan Milošević – ulje i šećer.“ (predsednik DSS-a Vojislav Koštunica, Glas javnosti, 22. 8. 2000. godine)
Ali, dužina redova za hranu može da posluži i kao parametar za popularnost.
„Duži su bili redovi za potpisivanje kandidature Vojislava Koštunice nego za ulje i šećer. Građanima su važnije trajne promene nego zadovoljavanje ličnih potreba.“ (izvršni direktor G17 plus, Mlađan Dinkić, Glas javnosti, 29. 8. 2000. godine)
Nestanak Stambolića
Tih dana, u Košutnjaku, dok je džogirao, nestao je Ivan Stambolić, bivši predsednik Predsedništva Srbije. Odgovor funkcionera vladajućih stranaka na taj događaj bio je više nego ciničan.
„MUP će kao nadležna institucija dati odgovor o tome. Uostalom, najbolje je da pitate onoga koji je odšetao.“
ministar telekomunikacija Ivan Marković, Glas javnosti, 1. 9. 2000. godine
Portparol JUL-a se, međutim, nije zaustavio već je upućivao novinare da treba da pitaju Stambolićevu porodicu gde je on.
„Ako neko treba da ima informaciju, onda je to njegova žena, koja treba da ima informaciju gde je on otišao, ako ga već nema šest dana.“ (konferencija za novinare u Čačku, 2. 9. 2000. godine)
U isto vreme predsedničkom kandidatu DOS-a postavljana su važna pitanja, pre svega o saradnji sa Haškim tribunalom. On je odgovarao lakonski.
„Ako saradnja sa Hagom ugrožava stabilnost u zemlji, onda je bolje da je i ne bude. Naš prioritet će biti ekonomski oporavak zemlje i demokratizacija.“ (predsednik DSS-a Vojislav Koštunica, Glas javnosti, 31. 8. 2000. godine)
Obećavalo se i sa jedne, i sa druge strane, ali postizborni period, činilo se, biće posebno berićetan za građane Kragujevca.
„Za uspeh ‘Zastave’ iz Kragujevca zaslužna je Vlada Srbije na čelu sa Mirkom Marjanovićem i u očekivanju izborne pobede koja će omogućiti da se potencijali ovih kolektiva i ovog kraja iskoriste posle pobede levice na lokalnim izborima, premijer Mirko Marjanović postaće počasni građanin Kragujevca.“(predsednik UO Grupe ‘Zastava’ Milan Beko, Politika, 1. 9. 2000. godine)
obednik izbora je, bar prema prognozama iz JUL-a, odavno poznat.„Slobodan Milošević pobediće na izborima sto na prema nula, u procentima, samo zato što je Milošević 10 godina čuvao i branio srpski narod i razvijao našu zemlju, zahvaljujući jedinstvu naroda, VJ i policije.“ (ministar telekomunikacija i portparol i sekretar Direkcije JUL Ivan Marković, Blic, 1. 9. 2000. godine)Isti ministar je neretko naglašavao i „filantropsku“ osobinu njegove leve partije.
„Jugoslovenska levica je još jednom dokazala da je nepopravljivi humanista, jer je na ovu konferenciju za novire pozvala sve nezavisne medije, čak i „Blic“, čiji se novinar odazvao našem pozivu. Nije niko toliko loš da mu se ne može pomoći.“ (ministar telekomunikacija i portparol i sekretar Direkcije JUL Ivan Marković, Blic, 1. 9. 2000. godine)
Mislilo se i na budućnost političkih protivnika.
„Socijalisti će posle poraza biti mnogo bolji. To će na njih da deluje blagotvorno.“
predsednik DSS-a Vojislav Koštunica, NIN, 31. 8. 2000. godine
Naravno, Koštuničini politički takmaci nisu razmišljali na taj način.
„Nema nikakvog razloga da izgubimo izbore.“ (ministar za informisanje Goran Matić, NIN, 31. 8. 2000. godine)
