Hoće li FAP dočekati strateškog partnera?

Kada je krajem maja prošle godine Vlada Srbije potpisala Memorandum o razumevanju sa finskom kompanijom „Sisu Auto“, po kojem je proizvodnja kamiona u FAP-u trebalo da startuje već za tri meseca, mnogi Pribojci su bili skeptični. Godinama slušaju kako njihovu fabriku kamiona kupuju Ukrajinci, Kinezi, Rusi, sada Finci, ali niko još nije investirao ni dinar. Pitanje je da li su se obradovali izjavi premijera Vučića, datoj prilikom nedavne posete Finskoj, da će uskoro biti raspisan tender, a da će prvi moderni kamion iz FAP-a izaći već krajem godine.

Pribojci još pamte premijerovo obećanje da će se od septembra 2014.  u FAP-u zaposliti 200 radnika. Vučić je, naime, nakon potpisivanja Memoranduma, u maju prošle godine, najavljujući bolje dane za Priboj, nagovestio da će se u fabrici proizvoditi komponente i kamioni „SISU Auta“ koji je, kako je rekao, najpoznatija evropska marka za proizvodnju kamiona.

„Ono što je važno je kako ćemo sve to realizovati“, rekao je Vučić koji je poručio i da oni ne bi ni bili ovde danas da već od 1. septembra neće biti zaposleno „prvo 200 radnika, pa još 200, pa još 200“.
Tanjug, 30. 5. 2014. godine

I direktor kompanije „Sisu Auto“ Timo Korhonen bio je optimista. On je nakon potpisivanja Memoranduma rekao da je cilj da se do kraja avgusta (2014. godine) potpiše ugovor, naglasivši da je najvažnija stvar koju je u Priboju video vredni radnici koji imaju kompetencije.

U medijima se pojavila informacija da je finska kompanija imala i dva uslova za potpisivanje ugovora.

„Finci su postavili dva uslova. Najpre, da država regulište zaostale dugove FAP-a, a zatim da se iz korporacije izdvoje četiri zavisna preduzeća koja ih ne zanimaju.“
Blic, 2. 9. 2014. godine

Nije poznato da li je Vlada Srbije prihvatila ove zahteve, ali tender nije raspisan, ugovor između „Sisu Auta“ i Vlade Srbije nije potpisan, a nisu zaposleni ni radnici. Mediji su u septembru prošle godine pisali da tender nije raspisan zato što se čekalo da Skupština Srbije usvoji određene zakone.

“Usvajanje zakona o privatizaciji i radu prolongiralo je sporazum između države i investitora.“
Blic, 2. 9. 2014. godine

Ali, ni usvajanje zakona nije dovelo do raspisivanja tendera za FAP. Pet meseci od najavljenog roka za početak proizvodnje, stanje u FAP-u je nepromenjeno. A ova kompanija našla se među 502 kompanije za koje je Agencija za privatizaciju uputila Javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za subjekte privatizacije.

Pokretu “Dosta je bilo” Agencija za privatizaciju je, na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, dostavila podatak da je za pribojsku fabriku kamiona zainteresovano pet kompanija i jedno fizičko lice.

Tabela zainteresovanih investitora za FAP:

Soumen Erikoisajoneuvot Oy (SISU) – pravno lice – Finska
Claudius Capital – pravno lice – Velika Britanija
Gama Sistem DOO – pravno lice – Srbija
PW Gruop GmbH – pravno lice – Nemačka
Neša Bitević – fizičko lice – Srbija
Autoprevoznik Janjušević – pravno lice – Srbija

Izvor: dostajebilo.rs

Pregovori teku sporo

Ono što ovih dana, međutim, brine zaposlene u FAP-u jeste pitanje da li se finski „Sisu“ u međuvremenu predomislio i da li je zainteresovan za kupovinu cele fabrike ili samo jednog njenog dela. Kako za Istinomer kaže Vesna Pejović, članica IO sindikata „Sloga“ u FAP-u, Finci su zainteresovani samo za jedan deo fabrike – Preseraj.

“Finska kompanija je zainteresovana samo za Preseraj. Oni tamo neće proizvoditi kamione, već točkove ili felne. Nameravaju da zaposle najviše sedamdesetak radnika”, kaže Vesna Pejović, dodajući da na osnovu onoga što vidi smatra da se u Priboju neće proizvoditi kamioni.

“Ne mogu da kažem da sam iznenađena. Znala sam da neće biti ništa od toga. Ali sam razočarana što je tako”, kaže Vesna Pejović.

 
Direktor FAP-a Zoran Zaković, ipak, očekuje da će se sa finskom kompanijom potpisati ugovor najkasnije do polovine godine.

“Trenutno čekamo odluku o modelu privatizacije. Trebalo bi da bude strateško partnerstvo i da se formira novo pravno lice. Ipak, Finci više kontaktiraju sa članovima Vlade Srbije, pa najbolje da pitate njih”, kaže Zaković za Istinomer.

Na pitanje da li je tačno da su Finci zainteresovani za kupovinu samo dela FAP-a – Preseraj, Zaković odgovara da “to sada liči da je tako, ali stalno se pregovara i vrše se izmene ugovora”.

“Kada budemo videli konačnu verziju ugovora znaćemo više. Sada ne mogu ništa više da vam kažem. Čekamo konačan ugovor koji se stalno dorađuje”, rekao je Zaković.

O tome da li su Finci zainteresovani za ceo FAP ili samo njegov deo nismo uspeli da saznamo ništa više ni u Vladi Srbije. Ipak, iz odgovora Ministarstva privrede može se zaključiti da je moguće da „Sisu Auto“ želi samo jedan deo FAP-a. Naime, u Ministarstvu na čijem čelu se nalazi Željko Sertić odgovoreno nam je da ukoliko „Sisu Auto“ bude formalno izabran za strateškog partnera, onda će sa Republikom Srbijom da se osnuje novi privredni subjekat.

„Dakle, u principu se ne radi o kupovini FAP-a, već se osniva novo privredno društvo u skladu sa članom 71. Zakona o privatizaciji“, rekli su nam u Ministarstvu.

Ni na ostala pitanja o zahtevima „Sisu Auta“ iz Ministarstva privrede nismo dobili preciznije odgovore.

„Prvo je potrebno da ‘Sisu’ pobedi na tenderu za izbor strateškog partnera. Potom će uslediti zvanični pregovori, gde će se definisati međusobni zahtevi, prava i obaveze.”

U Ministarstvu privrede tvrde da će se u FAP-u proizvoditi i kamioni i rezervni delovi, a rokovi za potpisivanje ugovora sa strateškim partnerom  definisani su Uredbom o strateškom partnerstvu.

„U ovom slučaju, zajednički interes je da se pregovori uspešno završe u najkraćem mogućem roku“, kažu u Ministarstvu privrede.

Rok je kraj godine

Ipak, rok za privatizaciju FAP-a i ostalih kompanija koje nisu prodate neće moći da bude duži od kraja ove godine. Kako predviđa Zakon o privatizaciji, do kraja 2015. godine moraće da se privatizuju sve preostale firme koje nisu prodate, a one za koje ne bude zainteresovanih investitora moraće da odu u stečaj. Samim tim prestaće i praksa davanja državne pomoći gubitašima. Procenjuje se da se u tu svrhu iz budžeta godišnje izdvaja oko 750 miliona evra. Međutim, rok za završetak privatizacije je već jednom produžavan, a po mišljenju pojedinih ekonomista postoji mogućnost da se to ponovo učini.

To smatra Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, koji za Istinomer kaže da kada se uzme u obzir ekonomska kriza koja u Evropi još uvek traje i loše stanje firmi koje se prodaju, postoji šansa da se rok prolongira.

“Teško je da će se naći strateški partneri za sve firme, pre svega zbog krize u kojoj se EU i dalje nalazi. Problem je i da danas neki investitor dođe i organizuje proizvodnju i plasman. Nezgodno je i što su u pitanju kompanije kojima je potrebno dosta ulaganja da bi se pokrenule. Zbog toga verujem da postoji šansa da se prolongira završetak privatizacije”, kaže Nikolić.

On dodaje da na „Železaru Smederevo“ odlazi najveći deo državne pomoći, pa je značajno da se reši taj problem.

“S druge strane teško je otpustiti toliki broj ljudi, ne znate šta ćete sa njima, oni će opet biti na teretu budžeta preko socijalnih davanja. Pretpostavlja da će i MMF sa svoje strane da pritiska da se dođe do konačnog rešenja privatizacije”, navodi Nikolić.

Koliko se novca poreskih obveznika potrošilo na gubitaše vidi se i iz podatka koji je iznela Unija poslodavaca Srbije. Naime, država je od 2002. do 2012. godine potrošila 4,2 milijarde evra kako bi spasila propala preduzeća. Po računici Unije poslodavaca najviše novca je otišlo na subvencije preduzećima koje kontroliše država, čak 2,11 milijardi evra, kao i firmama iz portfelja Agencije za privatizaciju – 1,616 milijardi evra.

I upravo zbog ogromnog novca koji su dali poreski obveznici Srbije, a da od toga nije bilo nikakvog efekta, privrednici smatraju da vlast ovoga puta neće produžiti rok za završetak privatizacija. Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, veruje da će država ispoštovati rok zato što više nema novca da finansira propala preduzeća.

„Očigledno je da imamo problema da nađemo investitore koji hoće da kupe te firme sa dugovima. Problem je u tome što smo davali toliki novac i umesto da ih unapredimo, one su još više izgubile vrednost. U budžetu za ovu godinu izdvojen je novac za ljude koji će da ostanu bez posla u tim firmama, tako da ne očekujem da i u 2016. godini nastavimo da finansiramo firme u restrukturiranju“, navodi Atanacković.

Signal da će se ipak poštovati rok za okončanje privatizacije može da bude i Akcioni plan koji je usvojila Vlada Srbije i kojim je u stečaj otišlo 188 firmi sa ukupno 5.000 radnika. Za njih nije bilo zainteresovanih kupaca, a godinama nisu imale ni posla ni tržište.