Da li je „Beograd na vodi“ projekat od nacionalnog značaja?

U Skupštinu Srbije stigao je predlog Vlade Srbije da se po hitnom postupku usvoji predlog leks specijalisa o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole za projekat „Beograd na vodi“. Parlamentarci će o ovom predlogu zakona raspravljati 18. marta, a njime bi trebalo da se reguliše nekoliko stvari, od eksproprijacije do rešavanja imovinsko-pravnih odnosa na području koje je namenjeno za gradnju. U obrazloženju predloga zakona navodi se da je projekat “Beograd na vodi” od nacionalnog značaja, pa bi se u skladu sa tim trebalo voditi i kada je reč o javnom interesu s obzirom na to da Zakon o eksproprijaciji ne predviđa mogućnost da se utvrdi javni interes za eksproprijaciju za potrebe izgradnje turističkih, ugostiteljskih, poslovnih i stambenih objekata.

Predsednica Društva arhitekata Beograda Vesna Cagić Milošević za Istinomer kaže da je ovakav model pribavljanja zemljišta samo pokazatelj „koliko je proceduralno loš ceo sistem u vezi sa ovim projektom“.

“U celom Prostornom planu područja posebne namene za ‘Beograd na vodi’ sadržaja javnih namena ima svega jedan procenat, ne računajući saobraćajnice. Zakon o eksproprijaciji jasno kaže šta je javni interes, a to ovde uopšte nije slučaj”, ističe Vesna Cagić Milošević.

A Zakon o eksproprijaciji između ostalog nalaže da “Vlada može utvrditi javni interes za eksproprijaciju ako je eksproprijacija nepokretnosti neophodna za izgradnju objekata u oblasti: obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, objekata za potrebe državnih organa i organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, objekata za potrebe odbrane zemlje, kao i za izgradnju stanova kojima se rešavaju stambene potrebe socijalno ugroženih lica”.

Zbog ove odredbe, u obrazloženju podnetog predloga navodi se da je utvrđivanje javnog interesa za izgradnju kompleksa “Beograd na vodi” jedino pravno moguće donošenjem upravo ovog leks specijalisa.

Ksenija Radovanović iz Inicijative “Ne da(vi)mo Beograd” za Istinomer kaže da je ovim predloženim leks specijalisom država  zaobišla i Ustav, ali i važeći Zakon o eksproprijaciji čije se jasne definicije javnog interesa ne poklapaju sa “interesom” projekta “Beograd na vodi”.

“Leks specijalis se opravdava Zaključkom Vlade kojim se „Beograd na vodi“ utvrđuje za projekat od posebnog interesa za našu zemlju, a čiji tekst nikada nije postao dostupan javnosti. Drugo opravdanje nudi se u vidu Prostornog plana za „Beograd na vodi“ koji je, u svoje vreme, izrađen protivno važećem Zakonu o planiranju i izgradnji. Ono što nedostaje, a moralo je da se pojavi u svakom od navedenih dokumenata, jeste studija, obrazloženje i računica koja pokazuje i dokazuje taj poseban interes, odnosno finansijsku i društvenu opravdanost ovakvog zahvata”, kaže Radovanovićeva.

Na predloženi zakon reagovala je i „Transparentnost Srbija“.

„Šta nam, drugim rečima, poručuje Vlada ovim predlogom zakona? Da će Zakon o eksproprijaciji i tamo uspostavljena pravila o tome iz kojeg se razloga ona sprovodi biti „mrtvo slovo na papiru“ kad god Vlada utvrdi da je nešto projekat od nacionalnog značaja. Ispravnije bi bilo izmeniti Zakon o eksproprijaciji uvođenjem novih razloga koji bi mogli da se primene za budućnost jednako u svim sličnim situacijama, a ne od slučaja do slučaja. Na primer, ako Vlada smatra da projekti u kojima država daje građevinsko zemljište a privatni investitor novac za izgradnju objekata, i sve to radi dalje prodaje na tržištu (o tome je zapravo reč kod „Beograda na vodi“), predstavljaju „javni interes“, onda to treba i da napiše, obrazloži i pokuša da odbrani pred poslanicima“, navodi „Transparentnost Srbija“ u svom saopštenju.

Nelogičnosti leks specijalisa