Srbija ne kontroliše dodelu državne pomoći
Ne postoji adekvatan mehanizam kontrole, odgovornosti i kažnjavanja za dodelu državne pomoći mimo zakona, nema adekvatnog merenja efekata dodeljenog novca, a tokom pet godina rada Komisije za kontrolu državne pomoći nije doneta nijedna odluka o povraćaju nedozvoljene državne pomoći. Ovo su neki od najvećih problema u sistemu državne pomoći, stoji u izveštaju organizacije Transparentnost Srbija (TS) „Državna pomoć – promišljeno ulaganje ili skrivena korupcija“.
U svojoj analizi ova organizacija je posmatrala nekoliko slučajeva dodeljene državne pomoći koje se po njihovoj oceni, mogu označiti kao sporne. Tako je Komisija za kontrolu državne pomoći, kako piše Transparentnost, primenila „kreativnu matematiku” kada je utvrdila da je državna pomoć (u iznosu od 7,5 miliona evra) koju je Vlada Srbije dodelila kompaniji „PKC Wiring Systems“ za otvaranje fabrike u Smederevu dozvoljena i u skladu sa Zakonom. Naime, ugovor sa ovom kompanijom predviđa da će PKC investirati ne manje od osam miliona evra u pokretanje postrojenja za proizvodnju kablovskih sistema. Takođe, kompanija se obavezala da će zaposliti najmanje 1.500 radnika na neodređeno vreme, počev od 2014. godine, u roku od 24 meseca od dana potpisivanja zapisnika o predaji novog postrojenja.
Ono što TS smatra spornim u ovom slučaju je što Uredba o pravilima za dodelu državne pomoći propisuje da se „visina regionalne investicione državne pomoći koja se dodeljuje velikim privrednim subjektima utvrđuje do 50% opravdanih troškova za početna ulaganja, za srednje privredne subjekte može biti 60%, a za male 70%”.
„Pošto su početna investiciona ulaganja PKC-a osam miliona evra, jasno je da 7,5 miliona subvencije nikako ne može da se uklopi u ograničenje visine (intenziteta) državne pomoći u odnosu na početna investiciona ulaganja (do 50%, odnosno 60 ili 70%)“, navodi se u analizi. Zbog toga je, Komisija kao parametar uzela troškove novih radnih mesta što takođe predviđa Uredba o dodeli državne pomoći, a što u krajnjoj kalkulaciji može da se posmatra kao dozvoljena državna pomoć.
„Inače, Ministarstvo privrede dostavilo je Komisiji prijavu državne pomoći kompaniji PKC 26. februara 2014. godine i Komisija ju je razmatrala na sednici održanoj istog dana. U odluci je zanimljivo da je Komisija zaključila i da „proizvodnja kablovskih sistema predstavlja specifičan proizvod, koji ima dobar plasman na tržištu i koji ima potencijala, te je važan segment ekonomske strukture i stabilnosti ukupnog privrednog razvoja Republike Srbije”. Nije navedeno šta je izvor za ovu stručnu ocenu donetu na sednici održanoj istog dana kada je stigla prijava državne pomoći“, stoji u istraživanju TS.
Transparentnost Srbija navodi i primer subvencionisanja preduzeća Air Serbia kroz odricanje od prihoda od aerodromskih taksi na Aerodromu Beograd.
„Ugovorom Vlade Srbije, Jata i Etihada (koji je Komisija razmatrala i odobrila državnu pomoć Vlade) bilo je predviđeno odricanje. Međutim, prihoda se ne odriče Vlada, već Aerodrom. Vlada Srbije može kao akcionar samo da preporuči usvajanje sporazuma o otpustu duga, ali ona nije organ koji daje državnu pomoć. Državnu pomoć daje Aerodrom i ta državna pomoć (17 miliona dolara za 9 meseci 2014. godine) nije bila prijavljena niti ju je Komisija razmatrala“.
Na predstavljanju istraživanja kao važno pitanje postavila se i svrsishodnost dodele državne pomoći. Autori istraživanja zapitali su se da li 700 miliona evra koji se godišnje dodeljuju postižu svoj cilj – da li se (trajno) povećava zaposlenost, smanjuju regionalni dispariteti, da li se zaista postižu svi ti ciljevi pobrojani u odlukama o dodeli i u rešenjima Komisije po kojima je pomoć odobravana kao dozvoljena?
„U Srbiji ne postoji mehanizam kojim će se to utvrditi, a analiza koju smo sproveli za potrebe ovog istraživanja ukazala je da je novac često trošen nenamenski i da nije postojala ni namera da se postignu zacrtani ciljevi. Čak i u retkim slučajevima gde su bili definisani indikatori, nije do kraja utvrđen efekat, a nastavljena je dodela državne pomoći“, stoji u istraživanju TS.
U svojim tekstovima ovim pitanjem bavio se i Istinomer, a utvrdili smo između ostalog, da se često državna pomoć dodeljuje i preduzećima koja su istovremeno najveći poreski dužnici i gubitaši, iako im je u najvećem broju slučajeva budžetski novac dodeljivan za nova radna mesta i razvoj kompanije. Naše pitanje za državne institucije kako je opravdano davati novac preduzećima koja po pravilu ne mogu da finansiraju svoje obaveze, uglavnom su ostala bez odgovora.
Da nivo kontrole mora biti bolji usaglasila se i vrhovna državna revizorka za oblasti svrsishodnosti, Svetlana Toma Anokić.
„Strategija državne pomoći mora biti bolje određena. Dajemo novac malo na jednu stranu, malo na drugu. Rešenje je da se odlučimo za razvoj neke grane privrede i da samo tu plasiramo novac“, rekla je državna revizorka.
Sistem državne pomoći uskoro će biti regulisan još jednim zakonom. Naime, 5. maja je završena javna rasprava o nacrtu zakona o ulaganjima koji bi trebalo da stvori okvir za ravnopravnu podršku za ulaganja domaćih i stranih investitora. Državni sekretar u Ministarstvu privrede Miloš Petrović je na javnoj raspravi o Nacrtu tog zakona u Nišu rekao i da je novac koji je do sada uložen u investicije dao rezultate, ali je kontrola tih ulaganja bila problem. On je naglasio da će se sada voditi više računa o svakom projektu za koji se odobrava pomoć države i ti projekti će biti daleko bolje praćeni i kontrolisani. Prema njegovim rečima, o investicijama će voditi računa Razvojna agencija Srbije i Savet za ekonomski razvoj. O ovoj temi Istinomer je pisao u posebnom tekstu.
