I posle godinu dana od katastrofalnih poplava koje su opustošile Obrenovac, građani ove opštine, osim izjava da je reč o „hiljadugodišnjim vodama i padavinama“ i da je u pitanju bila „Božja volja“, još uvek nisu dobili odgovor na pitanje ko je odgovoran za ljudske žrtve i brojne propuste u odbrani grada od vodene stihije. Nisu dobili ni odgovor na pitanje zašto se oglasila samo jedna sirena za uzbunjivanje i to u trenutku kada je voda već uveliko ušla u centar grada.
Neposredno nakon majskih poplava načelnik Sektora za vanredne situacije (SVS) MUP Predrag Marić je izjavio:
“Obaveza lokalne samouprave je da sirene budu ispravne i pripravne. U Srbiji je taj sistem sveden na petinu… U Obrenovcu je jedna radila i oglasila se.” Novi magazin, 28. 5. 2014. godine
O tome je u Skupštini Srbije govorio i predsednik Vlade Aleksandar Vučić, odgovarajući na poslaničko pitanje.
“Što se tiče ljudskih života postojao je jedan objektivan problem za koji mora da se snosi odgovornost, ali želim takođe da vam kažem da za to može da snosi odgovornost cela Srbija da budemo potpuno pošteni. Mi danas imamo svega 17 odsto ispravnih sirena u Srbiji, tako i u Obrenovcu nisu radile sve sirene. Radila je jedna sirena, neki kažu dve, potvrđeno je da je radila jedna, nije bilo dovoljno. Ako sada analizirate situaciju u Srbiji u svega 17 odsto opština radi i jedna sirena, tek toliko da imate u vidu u kakvom se stanju nalazi naša zemlja i koliko smo o tome svi brinuli u prethodnih i 10, i 15 i 20 i ne znam koliko godina. Dakle, to je bio ključni problem.” Otvoreni parlament, 29.5.2014. godine
Sa druge strane, pukovnik u penziji Miodrag Savić, bivši načelnik Uprave za odbranu Republike Srbije (2003-2006), za Istinomer kaže da je sistem civilne zaštite (CZ) i odbrane Srbije bio na daleko višem nivou do 2006. godine, odnosno razdvajanja Srbije i Crne Gore. Sirene za uzbunjivanje su, tvrdi, redovno kontrolisane i održavane, a Služba osmatranja i obaveštavanja funkcionisala je u potpunosti.
“Služba osmatranja i obaveštavanja imala je u 24-časovnom neprekidnom radu 45 centara, osam centara je radilo do 22 časa, čini mi se i Obrenovac, a rad u radnom vremenu imalo je 106 centara. Ukupno je u ovoj službi bilo 311 radnika koji su radili na poslovima službe osmatranja i obaveštavanja. Do 2006. godine, ukupan broj sirena u Srbiji bio je 1.365, neispravno je bilo 403. Provere ispravnosti sirena sprovođene su jednom mesečno u 12 časova, svi operativci uključe sve sirene i već nakon 30-40 minuta imao sam izveštaj koliko je ispravnih, a koliko neispravnih sirena. Od 2005. godine, da ne bismo uznemiravali građane i podsećali ih na bombardovanje, radili smo “hladne” probe. Uprava je proveru ispravnosti sirena poslednji put uradila u maju 2005. godine. Poslednjih godina, stanje sirena, stvarno je katastrofalno. Niti se ulaže, niti se proveravaju, sve se radilo od slučaja do slučaja, odnosno od potrebe do potrebe”, priča Savić.
Prema njegovim rečima, do 2006. ulagano je i u modernizaciju ovog sistema, kao što je na primer 2004. godine u beogradski Centar za osmatranje i obaveštavanje, uloženo 50.000 evra
“Gradski centar za osmatranje i obaveštavanje smešten je u podrumu zgrade Skupštine Beograda. Donacijom gradskih vlasti u vrednosti od 50.000 evra, centar je prošle godine modernizovan. Jedan zid kontrolne sobe prekriven je ekranima preko kojih se može pratiti stanje na glavnim beogradskim raskrsnicama, ali i televizijski program. Komandni pult direktno je povezan sa policijom, vatrogascima, hitnom pomoći, komunalnim službama, radio i TV stanicama… tako da je sistem veoma efikasan. “Ukoliko dobijemo obaveštenje o tome da se sprema veliko nevreme, odmah obaveštavamo nadležne službe i organizujemo pasivna dežurstva”, objašnjava Majstorović. Pritiskom na dugme uključuju se sve sirene za uzbunjivanje, kojima se građani obaveštavaju da ih neka nevolja može snaći. (…) Nadležni kažu da su sve (sirene) na teritoriji grada Beograda ispravne.” Vreme, 7. 7. 2005. godine
Uprava za odbranu Srbije bila je zadužena za plan odbrane Srbije i pripremu privrede i društva za rat i vanredne situacije, a u njenoj nadležnosti bila je radna i materijalna obaveza i priprema subjekata odbrane i civilne zaštite u Srbiji. Do 2006. godine Uprava je bila u okviru Ministarstva odbrane, od 2006. do 2010. preimenovana je u Upravu za vanredne situacije, da bi 2010. bio formiran Sektor za vanredne situacije MUP-a.
Prema informacijama koje je Istinomer dobio iz Sektora za vanredne situacije, poslednja provera sistema za javno uzbunjivanje, po odluci Vlade Srbije, obavljena je 24. marta 2010. godine, u okviru Dana sećanja na stradale u NATO bombardovanju 1999. godine.
Po mišljenju profesora Pravnog fakulteta Univerziteta Union dr Bogoljuba Milosavljevića, promene u nadležnostima MO i MUP, i formiranje SVS MUP, na osnovu, kako ističe, na brzinu usvojenog Zakona o vanrednim situacijama 2009. godine, izvršeno je na takav način da je postojeći sistem CZ , kao i sistem obaveštavanja i uzbunjivanja razgrađen, a umesto njega uspostavljen novi, slabo konstruisan sistem zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, o čemu je Istinomer
pisao. Šta to praktično znači, videlo se u prošlogodišnjim majskim poplavama.
Paralelno sa ovim promenama na nivou Srbije, dolazi i do promene Statuta grada Beograda 1. januara 2009, na osnovu kojih je opština Obrenovac izgubila status jedinice lokalne samouprave i postala gradska opština. A nešto više od godinu dana ranije, u drugoj polovini 2007. godine, nakon više od četiri decenije postojanja 305. Inženjerijska brigada iseljena je iz Obrenovca. Novim Statutom grada, sve aktivnosti vezane za organizaciju i sprovođenje zaštite od elementarnih i drugih većih nepogoda, u nadležnosti su grada Beograda. U praksi, to je značilo da je opština Obrenovac izgubila pravo da u vanrednim situacijama donosi odluke relevantne za bezbednost građana Obrenovca, bez odobrenja iz Beograda. Nejasno je zašto je to učinjeno ako se zna da je Obrenovac, koji se nalazi na kraju Kolubarskog sliva, poznat po riziku od poplava, koje su, pre prošlogodišnje, zabeležene i 1937, 1940, 1962, 1981, 2001. i 2006. godine. U sećanju mnogih Obrenovčana još uvek je poplava iz 1981, kada je voda ušla u prizemlje elektrane, evakuisano je 1.000 porodica iz naselja Šljivice, angažovano 11.000 ljudi i inženjerijske jedinice JNA. Takođe, zbog PD “TENT”, Obrenovac je poznat i kao kritično mesto po pitanju ekoloških akcidenata. Sve zajedno, dovelo je do toga da je Obrenovac postao opština sa vrlo diskutabilnim sistemom odbrane i zaštite od elementarnih nepogoda i ekoloških akcidenata.
Nakon usvajanja Zakona o vanrednim situacijama, u martu 2010. godine dolazi do prve izmene Statuta grada Beograda, kojom se između ostalog preciznije definišu aktivnosti i nadležnosti grada u oblasti zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. U proleće 2013. godine, ponovo se menja Statut grada Beograda i uvodi se obaveza organizovanja civilne zaštite na teritoriji grada Beograda. Propisi Grada, kao i statuti gradskih opština, morali su biti usklađeni sa Izmenama Statuta grada u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu.
Uoči izmene Statuta Beograda, Gradski štab za vanredne situacije za teritoriju grada Beograda, usvojio je 29. aprila 2013. zaključak u kome je “konstatovano da sistem javnog obaveštavanja i uzbunjivanja stanovništva na teritoriji grada Beograda, funkcionalno ne zadovoljava svoju namenu iz dva razloga:
1. Zbog tehničke neispravnosti i nefunkcionalnosti postojećeg sistema obaveštavanja i uzbunjivanja stanovništva
2. Zbog nepokrivenosti sistemom javnog obaveštavanja i uzbunjivanja novih zona ili delova teritorije grada Beograda, koji su izgrađeni posle 1985.”
(Izveštaj o radu Gradskog štaba za vanredne situacije na teritoriji grada Beograda za 2014. godinu, strana 8, mart 2015. godine)
Izveštaj gradskog štaba na teritoriji Grada Beograda za 2014. godinu, razmatralo je Gradsko veće grada Beograda, na sednici održanoj 5. marta ove godine, i predložilo Skupštini grada Beograda da ga usvoji u predloženom tekstu. Iako je bio jedna od tačaka dnevnog reda sednice Skupštine Beograda 2. aprila, nije ušao u raspravu i povučen je sa dnevnog reda istog dana, a kao tačka dnevnog reda nije se našao ni na narednoj sednici Skupštine Beograda održanoj krajem aprila, tako da Skupština Beograda o njemu još nije raspravljala, niti ga je usvojila.
Pomenuti zaključak Gradskog štaba, potvrdu je dobio već 24. juna 2013. godine u Obrenovcu, kada je došlo do većeg ekološkog akcidenta usled razvejavanja pepela sa deponije PD “TENT”. Tim povodom, načelnik SVS MUP Predrag Marić, prisustvovao je sastanku štaba za vanredne situacije opštine Obrenovac 19. jula 2013. na kome je tema bila i uspostavljanje koordinacije i komande zvučnog obaveštavanja stanovnika ukoliko dođe do novog razvejavanja pepela sa deponija TENT-a. Odlučeno je da će biti preduzete sve mere kako bi se u slučaju nove opasnosti u Obrenovcu oglasile sirene.
„Ja sam svestan činjenice da sirene bude neka sećanja koja nikom u Srbiji nisu draga na 1999. godinu. Ali sam i svestan činjenice da je valjda ljudski život najvažniji i zdravlje naših sugrađana. Danas je bila sednica opštinskog štaba za vanredne situacije, kojoj sam prisustvovao, gde je to predviđeno kao krajnja mera – upotreba sirena, u cilju upozoravanja građana da usled pojave pepela ne budu izloženi njihovom štetnom dejstvu, i to je krajnja, ponavljam, krajnja solucija.“ Obrenovac.rs, 19. 7. 2013. godine
Statut Gradske opštine Obrenovac, iako je morao biti usaglašen sa Izmenama Statuta Beograda u roku od 60 dana od stupanja na snagu, izmenjen je tek 28. oktobra 2013, a stupio je na snagu u novembru 2013. Ipak, da apsolutno ništa nije urađeno u preventivnom smislu, kako po pitanju organizovanja i osposobljavanja, odnosno opremanja civilne zaštite na teritoriji Beograda uključujući i Obrenovac, tako i u osposobljavanju sistema za uzbunjivanje u Obrenovcu, uverili su se ne samo građani Obrenovca, već i cela Srbija 16. maja prošle godine.
Umesto organizovanja civilne zaštite i funkcionalnog osposobljavanja sistema za obaveštavanje i uzbunjivanje, sve aktivnosti u Beogradu, bile su usmerene na promenu vladajuće gradske koalicije. Nakon smene Dragana Đilasa sa mesta gradonačelnika Beograda u septembru 2013, Vlada Srbije je u novembru te godine donela odluku o raspuštanju Skupštine grada Beograda i formirala Privremeni organ koji je obavljao tekuće poslove iz nadležnosti Skupštine grada Beograda. Za predsednika Privremenog organa imenovan je Siniša Mali, koji je početkom decembra 2013. imenovan za komandanta Gradskog štaba za vanredne situacije, a početkom februara 2014. to imenovanje je još jednom potvrđeno, kada su
izabrani novi članovi Gradskog štaba za vanredne situacije.
Već od polovine avgusta 2013. Grad Beograd u skladu sa nadležnostima utvrđenim Ustavom i zakonima, a na osnovu Izmena Statuta, bio je u obavezi da pokrene postupak donošenja odluke o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji Grada, i da obezbedi postupak sprovođenja te odluke. Takođe, kao jedinica lokalne samouprave Grad Beograd bio je u obavezi i da obezbedi funkcionisanje sistema uzbunjivanja i obaveštavanja građana Obrenovca, naročito nakon ekološkog akcidenta koji je pokazao da je sistem van funkcije. Međutim obe ove teme razmatraju se na sednicama Gradskog štaba za vanredne situacije na teritoriji Beograda tek nakon prošlogodišnjih majskih poplava! Na predlog Gradskog veća grada Beograda, Skupština grada Beograda je tek 24. oktobra prošle godine, donela Odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji grada Beograda. Nešto ranije, 11. avgusta, gradonačelnik Siniša Mali svojim aktom je izvršio prenos određenih poslova vanrednih situacija na gradske opštine. I pored pozivanja Istinomera na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja gradske vlasti nam nisu dostavile nijednu od pomenutih odluka. Takođe, bez odgovora ostala su i pitanja upućena gradskim vlastima u Beogradu:
1. Na koji način je Gradska uprava, nakon izmene Statuta grada (31. 5. 2013), u 2013. učestvovala u razvoju civilne zaštite i sprovođenju mera i zadataka civilne zaštite na teritoriji Grada i gradskih opština?
2. Koje mere i aktivnosti je Gradska uprava, u 2013. i 2014. godini, nakon izmene Statuta grada, preduzela u oblasti planiranja i razvoja sistema zaštite i spasavanja na teritoriji Grada i gradskih opština?
3. Da li je i koji iznos finansijskih i materijalnih sredstava Gradska uprava opredelila iz budžeta Grada u 2013. i 2014. godini (posebno za 2013. odnosno 2014.) za potrebe organizovanja civilne zaštite, i planiranja i razvoja sistema zaštite i spasavanja?
4. Da li je, u drugoj polovini 2013. godine, Gradska uprava naložila gradskoj opštini Obrenovac da preduzme mere i zadatke civilne zaštite, i koje?
Kada reč o funkcionisanju sistema za obaveštavanje i uzbunjivanje, situacija je još teža jer je tek 9. juna prošle godine rešenjem gradonačelnika formirana radna grupa “sa ciljem da sagleda stanje i predloži rešenje dogradnje sadašnjeg sistema za javno obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva za teritoriju grada Beograda”.
Na pitanje upućeno SVS MUP, odnosno Upravi za vanredne situacije u Beogradu, kakvo je danas stanje sistema za uzbunjivanje na teritoriji GO Obrenovac i da li je u funkciji, Istinomer je dobio odgovor da za aktiviranje sirena postoji formirana jedinica za uzbunjivanje na teritoriji GO Obrenovac, i da je 24. septembra prošle godine izvršena „hladna“ proba sirena za uzbunjivanje na teritoriji GO Obrenovac.
„Na osnovu izvršene probe, ustanovljeno je da su od devet instaliranih sirena, četiri električne ispravne, a za jednu koja je u prethodnim proverama bila ispravna, nije bilo moguće izvršiti proveru jer je EDB prilikom svojih radova ostavila sirenu bez napajanja. Sistem za daljinsko aktiviranje nije u funkciji, ali se ove sirene mogu ručno aktivirati.“ Uprava za vanredne situacije u Beogradu, br. 050-2/2015-07/9, 9. 2. 2015. godine
Rešenjem gradonačelnika od 24. decembra prošle godine formiran je stručni tim za izradu projekta „Dogradnja sistema za javno uzbunjivanje za teritoriju grada Beograda“, u okviru koga je predviđena i izrada studije akustičnosti za teritoriju grada Beograda, kojom će biti obuhvaćena i GO Obrenovac. Po usvajanju „Studije akustičnosti za teritoriju grada Beograda“, biće izrađen i usvojen Idejni projekat „Dogradnja sistema za javno uzbunjivanje za teritoriju grada Beograda“ i „Pilot projekat za GO Obrenovac“. Takođe, u toku je usvajanje Plana rada stručnog tima za „Dogradnju sistema za javno uzbunjivanje za teritoriju grada Beograda“ kojim se predviđa „Uspostavljanje integrisanog sistema javnog uzbunjivanja na teritoriji GO Obrenovac“ do kraja 2015. godine. Kao i u prethodnom slučaju, i pored zahteva, Istinomeru nisu dostavljene kopije navedenih dokumenta, a bez odgovora je ostalo i pitanje: Koje mere i aktivnosti je kabinet Gradonačelnika, odnosno Gradska uprava, u 2014. godini, pre 16. maja prošle godine preduzeo na uspostavljanju funkcionisanja sistema za obaveštavanje i uzbunjivanje na teritoriji gradske opštine Obrenovac?
Početkom marta ove godine predsednik Gradske opštine Obrenovac, Miroslav Čučković je o stanju sistema za uzbunjivanje u Obrenovcu rekao:
“Druga stvar jeste da pokušamo na neki način da dobijemo jaču opremu i savremenije sisteme za obaveštavanje. Trenutno ovde imamo čoveka koji je zadužen za dve sirene koje rade. Imamo ljude koji su u policijskim kolima, kolima hitne pomoći i vatrogasnim kolima koji su spremni da krenu da obaveštavaju narod. Iznajmili smo od Sektora za vanredne situacije nekoliko automobila “lada niva” s megafonima koji bi bili za obaveštavanje stanovništva. To je sve improvizacija u odnosu na ozbiljan sistem obaveštavanja koji je očigledno potreban našoj opštini.” RTV Mag, 6. 3. 2015. godine
Nameće se zaključak da su gradske vlasti u Beogradu i Štab za vanredne situacije sistemski bili potpuno nepripremljeni za katastrofu koja je pogodila pre svega gradsku opštinu Obrenovac, ali druge opštine na teritoriji grada, i da pored zakonskih obaveza i saznanja o neophodnosti osposobljavanja funkcionisanja sistema za uzbunjivanje i organizacije civilne zaštite, ništa nije preduzeto po tom pitanju. O tome svedoče kako potapanje Obrenovca i ljudske žrtve, tako i evakuacija građana koja je sprovedena u haotičnim okolnostima i sa izraženim nedostatkom ljudstva i tehničke opremljenosti. Zvanična odgovornost za to još uvek nije utvrđena, a “politička previranja” u Beogradu, koja su prethodila majskim poplavama, niti mogu, niti smeju da budu opravdanje. Konačno, ostaje nejasno i koje su to zasluge u sistemu odbrane gradonačelnika Siniše Malog, zbog kojih mu je, krajem prošle godine, dodeljena vojna spomen-medalja za izuzetan doprinos sistemu odbrane Republike Srbije.
I pored svega što mu se dogodilo, Obrenovac, ako je suditi po
Karti rizika od elementarnih nepogoda na sajtu SVS MUP, nije grad izložen riziku od elementarnih nepogoda, šta god o tome mislili građani Obrenovca.
Autorka je novinarka, građanka Obrenovca.
