Povećava se broj komunalnih policajaca i njihova ovlašćenja
Vlada Srbije usvojila je nacrt zakona koji predviđa dodatno zapošljavanje komunalnih policajaca i daje im nova ovlašćenja, ali ipak manje u odnosu na prethodni nacrt
[Tekst ažuriran 28. januara 2016. godine]
Renovirate kupatilo, a gomilu šuta i stare sanitarije slažete krišom u parkić ispred susedne zgrade. Jedno jutro zaustavlja vas momak u farmerkama i jakni, kaže da je komunalni policajac. Pitate se kako je bez uniforme i kako zna da ste vi krivac. Policajac je pitao komšiju, a ovaj uputio na vaša vrata. Ovo bi mogao biti realni scenario na ulicama Srbije, pošto je Vlada Srbije 28. januara 2016. usvojila Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnoj policiji koji će, između ostalog, dozvoliti i da komunalna policija ponekad ne nosi uniformu.
Jedna od ključnih novina nacrta je pravo opštine da formira komunalnu policiju čime će dobiti još jednu alatku u borbi protiv komunalnog nereda. Važeći zakon predviđa da samo dvadesetak gradova u Srbiji može da organizuje komunalnu policiju, ali ni to ne koriste svi zbog manjka u lokalnoj kasi.
Novina je i da poslove komunalne policije mogu obavljati i komunalni policajci bez službene uniforme sa oznakama, po pisanom nalogu načelnika komunalne policije. Izgledno je i da će novi zakon povećati maksimalni broj komunalnih policajaca koji trenutno iznosi jedan policajac na 5.000 građana. Za ovu izmenu poslednjih godinu dana snažno u javnosti lobiraju gradonačelnik Beograda Siniša Mali i visoki službenici Komunalne policije Beograd ne bi li se, kako su najavljivali, zaposlilo još 1.000 policajaca u Beogradu.
Pomoćnik ministarke državne uprave i lokalne samouprave Saša Mogić kaže za Istinomer da su se slični predlozi javljali gotovo od početka primene zakona 2010. godine, a češće od 2011. iz raznih jedinica lokalne samouprave.
Član za divlje taksiste
Komunalni policajac ima pravo da upozori građane, izda usmeno naređenje, da proveri identitet, zatim ima pravo na dovođenje, pregledanje građana i predmeta, privremeno oduzimanje predmeta, video nadzor i upotrebu sredstava prinude. Nacrtom je pridodato ovlašćenje na traženje obaveštenja od građana kako bi policajac sprečio kršenje propisa ili pronašao prekršioca propisa iz delokruga komunalne policije. Građanin ne mora da pruži policajcu traženo obaveštenje.
Takođe, umesto pisanja mandatne kazne, policajac izdaje prekršajni nalog, a zakon mu dozvoljava i da podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo, podnese zahtev za vođenje prekršajnog postupka i obavestiti drugi nadležni organ da preduzme mere iz svoje nadležnosti. Komunalni policajac moći će da vrši proveru identiteta građana koji se zateknu na licu mesta da krše propise. Kad policajac utvrdi identitet „prestupnika“, automatski ga vodi kod nadležnog prekršajnog sudije, a ne kao dosad u policiju čime se znatno ubrzava rad komunalaca.
Nacrt predviđa tešnju saradnju komunalne policije i policije. Na osnovu obrazloženog zahteva, komunalna policija će od policije moći da dobije lične podatke o građanima i vozilima, ali će policija evidentirati ko je podatke tražio.
Prema Nacrtu zakona, dok pregleda vozilo komunalni policajac će zadržati vozača na mestu pregleda, a ukoliko postoji opasnost da će vozač pokušati da pobegne vozilom, upotrebiće lisice.
Ideja ovog člana je da se komunalni policajci lakše bore sa ilegalnim „divljim“ taksistima koji su dosad „davali gas“ čim na vidiku ugledaju uniformu. (Ovaj član nije u nacrtu koji je prošao Vladu).
Nije posao BusPlus
Jedan od autora nacrta zakona i profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, Bogoljub Milosavljević, eksplicitno ocenjuje da „nema priče o reformi komunalne, već popravkama zakona i redefinisanju ovlašćenja komunalne policije“.
Na pitanje kako komentariše zahteve beogradske vlasti da se poveća broj komunalaca na gradskim ulicama, Milosavljević odgovara da se iza tog zahteva krije više motiva.
Trebalo bi uraditi obimnije izmene koje bi usmerile policiju na komunalni red i zakonom uvesti veću kontrolu službe, ukazuje on.