Tajni ugovori – poslovni plan ili korupcija?
Od potpisivanja nekih ugovora prošlo je skoro osam godina, a ljudi koji su poslove ugovarali više i nisu u politici, oznaku tajnosti Vlada i danas čuva kao vredno nasleđe svojih prethodnika.
Transparentnost vlasti osnov je demokratskog sistema, u kom bi građani trebalo da imaju slobodan pristup svim informacijama od javnog značaja. Samo obavešteni građani mogu od predstavnika vlasti da zahtevaju odgovornost, konkretna rešenja i polaganje računa. Međutim, ugovori sa velikim investitorima koji su u Srbiju došli nakon demokratskih promena, dokazuju da smo, kao društvo, još uvek daleko od otvorenosti i odgovornosti.
Ugovor sa italijanskim proizvođačem automobila „Fijat“ ili holandskom kompanijom „HPK Inžerenjing“ o upravljanju Železarom Smederevo, samo su neki od strateških dokumenata koje je država Srbija potpisala sa stranim investitorima zarad „bolje budućnosti svojih građana“. Međutim, država je odlučila da građani nemaju pravo da budu obavešteni o tome koliko su tu „bolju budućnost“ platili. Istinomer Vas podseća na neke od investitora, o čijim „ulaganjima“ se precizni podaci, verovatno, neće znati bar još nekoliko godina ili decenija.
Tajna saradnja Infostana i Đeneralija
Koliko štete građanima mogu da nanesu tajno sklapani ugovori pokazuje i afera čiji su akteri JKP „Infostan“ i osiguravajuča kua „Đenerali“. Podsetimo, na septembarskim računima za komunalije potrošače je sačekala sporna stavka od 200 dinara, kao naknada za osiguravanje domaćinstva. Problem je nastao jer građanima nije naznačeno da je ta stavka „dobrovoljna“ i da nisu dužni da uplate iznos ukoliko smatraju da im osiguranje stana nije potrebno. Takođe, u javnosti se postavilo pitanje kako JKP „Infostan“ može, bez sprovođenja tendera, da osiguravajućoj kući „Đenerali“ dodeli taj posao.
Kako bi javnost bila upoznata sa svim okolnostima i uslovima pod kojima je ugovor sklopljen, nevladina organizacija Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) tražila je njegovu kopiju. S obzirom na to da je „Infostan“ takav zahtev odbio, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić reagovao je i naložio tom preduzeću da postupi po zahtevu Komiteta pravnika za ljudska prava.
Blic, 10. 12. 2015. godine
„Javnost ima interes i pravo da zna da li javno preduzeće posluje u skladu sa zakonom. U konkretnom slučaju taj interes je dodatno pojačan jer se radi o „pravnom poslu“ koji je poslužio kao „osnov“ za nezakonitu obradu ličnih podataka izuzetno velikog broja građana, korisnika usluga Infostana.“
Međutim, ni posle više od mesec dana, ugovor i dalje nije objavljen, a u aferi je došlo i do novog obrta, jer je osiguravajuća kompanija „Đenerali“, zbog nepoštovanja ugovornih obaveza, od JKP „Infostana“ zatražila odštetu od 234 miliona dinara.
Zašto ministar Sertić krije „najbolji ugovor ikada sklopljen“?
Nakon neuspelog pokušaja privatizacije Železare Smederevo Vlada Srbije odlučila se za, kako je tada premijer Aleksandar Vučić govorio „plan B“, tj. dovođenje profesionalnog menadžmenta koji bi Železarom trebalo da upravlja do njene konačne privatizacije. Cilj stručnjaka i upravljačkog tima jeste ostvarivanje profita, kako bi se na tender za Železaru obezbedila najbolja moguća cena. Ugovor o upravljanju i savetovanju je potpisan sa holandskom kompanijom „HPK Inženjering“ 21. marta prošle godine, a velike reči premijera nisu izostale.
RTS, 21. 3. 2015. godine
„Ovu šansu ne smemo da propustimo, svom snagom, znanjem i ljubavlju prema fabrici prionite na posao. Želim da sutra možemo da pokažemo da imamo najuspešniju kompaniju u regionu, čeličanu koja može da nabavlja najjeftinije sirovine i da svoj čelik prodaje po dobroj ceni.“
Železara u Smederevu / Foto: zelsd.rs
Po koliko dobroj ceni je profesionalni menadžment pristao da državnog gubitaša vodi ka tržišnom uspehu, još uvek nismo saznali. Uprkos velikim pritiscima javnosti i nezavisnih institucija na Vladu Srbije i Ministarstvo privrede, ugovor još uvek nije predstavljen građanima. Premijer Aleksandar Vučić je, što ne čini tako često, odgovrnost u ovom slučaju prebacio na ministra privrede Željka Sertića. Vučič je naglasio da je objavljivanje ugovora u nadležnosti Ministarstva privrede, ali da on lično ne vidi razlog da se taj ugovor krije.
TV N1, 28.8.2015. godine
„Ne znam, pitajte Sertića, ali ne vidim da tu treba bilo šta da se krije. To treba samo da se vidi sa partnerima koji su ušli da li nema nekih zakonskih obaveza prema njima. Ali ja sam vam rekao sve detalje ugovora, ne vidim da tu ima bilo šta skriveno na bilo koji način“.
Prvi zahtev za uvid u ugovor o upravljanju Železarom podnela je nevladina organizacija „Transparentnost Srbija“, tri dana po njegovom zaključivanju. S obzirom na to da Ministarstvo privrede ugovor nije dostavilo u zakonski predviđenom roku od 14 dana, reagovao je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, koji je izrekao dve novčane kazne u ukupnom iznosu od 200 hiljada dinara.
Takođe, u vezi sa ovim slučajem reagovao je i Zaštitnik građana Saša Janković koji je pokrenuo postupak kontrole i zatražio izjašnjenja Ministarstva privrede i Upravnog inspektorata Srbije. Uprkos kaznama ministar Željko Sertić tvrdi da ugovor neće biti objavljen, jer predstavlja poslovnu tajnu i da bi kompanija „HPK Inženjering“ zbog toga mogla da tuži državu. Ministar građane poziva da mu veruju na reč da je to jedan od „najboljih ugovora koje je država ikada sklopila“.
Ugovor za „Beograd na vodi“ objavljen nakon pet meseci
Veliku pažnju javnosti izazvao je i ugovor koji je Vlada Srbije potpisala sa „arapskim partnerima“ u vezi sa izgradnjom „Beograda na vodi“. Taj ugovor je objavljen na sajtu Vlade pet meseci nakon što je potpisan. Iz kabineta gradonačelnika Beograda Siniše Malog Istinomeru je, nekoliko dana pre objavljivanja ugovora, rečeno da se na skidanje oznake tajnosti čeka jer ugovor mora da prođe komplikovanu proceduru.
„Prvi korak je bio dobijanje odobrenja koncentracije koje je dala Komisija za zaštitu konkurencije. Nakon toga čeka se odluka Komisije za kontrolu državne pomoći, pa donošenje Odluke o dokapitalizaciji i na kraju potpisivanje ugovora preduzeća Beograd na vodi i Direkcije za građevinsko zemljište. Važno je da se ispoštuje sva procedura i nakon toga će ugovor biti pravosnažan i objavljen.“
Uslovi su se stekli 20. septembra ove godine, kada je Grad Beograd završio raščišćavanje Savskog amfiteatra, a arapski investitor uplatio 20 miliona evra za realizaciju projekta.
Prema ugovoru, Vlada Srbije ima 32 odsto, a strateški partner „Belgrejd voterfront kapital investments“ 68 odsto vlasništva u zajedničkom preduzeću „Beograd na vodi“, koje će formalno realizovati projekat. Upravo na tom odnosu će počivati i raspodela eventualne buduće dobiti.
Ugovor o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“ / Printscreen
Strateški investitor je obavezan da obezbedi 300 miliona evra za finansiranje projekta, i to 150 miliona kao dodatni kapital i 150 milona evra kao kredit. Ugovorom je predviđeno da strateški partner obezbedi Srbiji kredit od 40 miliona evra za troškove raščišćavanja i eksproprijacije zemljišta i kredit od 90 miliona evra za finansiranje infrastrukture.
Da li je ugovor sa „Meita Group“ uopšte potpisan?
Prilikom posete Obrenovcu, u novembru 2014. godine, premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je investiciju vrednu 60 miliona evra i posao za 1. 400 ljudi u tom gradu. Planirano je da kineska kompanija „Meita group“ u Bariču izgradi pogon za proizvodnju automobilskih komponenti, na prostoru od 70 hiljada metara kvadratnih.
Početak izgradnje fabrike u Bariču gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavljivao je nekoliko puta, ali su svi rokovi do sada probijeni. Doduše, ne zna se ni da li je ugovor sa kineskim investitorom uopšte sklopljen, s obzirom na to da je Istinomer dobio različite informacije od Opštine Obrenovac i gradonačelnika Obrenovca Miroslava Čučkovića. Naime, na pitanje Isitinomera da li je ugovor sa „Meita Group“ potpisan, iz opštine nam je odgovoreno da se to još uvek nije dogodilo, dok gradonačelnik Obrenovca tvrdi da ugovor jeste potpisan.
Čitave zbrke i ovakvih nedoumica ne bi ni bilo da se u Srbiji poštuju doneti zakoni. Podsetimo, Srbija je još 2011. godine usvojila Zakon o javno privatnim partnerstvima, kojim je predviđeno uspostavljanje Registra javnih ugovora. To znači da bi svaki ugovor koji država sklopi, odmah trebalo da se nađe u registru, koji je u nadležnosti Ministartsva finansija. Međutim, ni pet godina nakon usvajanja tog zakona, registar ne postoji, a čak tri Vlade nisu ispunile svoju zakonsku obavezu.
Vučić nije srećan što mora da objavi ugovore
Za razliku od slučaja Železare, Vlada nije istrajala u odluci da ne objavi ugovor o osnivanju „Er Srbije“, koji je potpisan između „JAT ervjeza“ i „Etihad ervejza“, kao i ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta. Premijer je, nakon godinu dana od potpisivanja strateškog partnerstva, posustao i, uz dozvolu „naših arapskih prihatelja“, objavio ugovore sa Etihadom i kompanijom „Al Ravafed“.
14. 8. 2014. godine
„Moja obaveza, bez obzira što se tome ne radujem, jeste da obelodanim ugovore, iako nije bilo predviđeno da budu objavljivani, ne zato što kriju velike tajne ili bilo čiji kriminal. To je moja obaveza prema svim građanima Srbije, koji su zbog čitave medijske gumgule, počeli da sumnjaju.“
Ipak, ni tada nisu objavljeni baš svi dokumenti, jer, kako je premijer objasnio, biznis plan mora da ostane tajna, jer sadrži poslovne planove kompanije. Kao argument Vučić je naveo zaštitu „Er Srbije“ od konkurencije.
Aleksandar Vučić na potpisivanju ugovora o strateškom partnerstvu / Foto: FoNet
Iz analize objavljenih ugovora, koju je uradio BIRN, vidi se da je, samo u 2013. godini, Srbija bila dužna da uplati više od 90 miliona dolara. Drugi partner, „Etihad ervejz“ je, za 49 odsto vlasničkog udela, uplatio 40 milona dolara, i to u vidu zajma. Takođe, Srbiji je ostalo da plati sva dugovanja „Jat ervejza“, koja su procenjena na više od 230 miliona dolara.
Ugovor sa „Fijatom“ sadrži klauzulu o tajnosti
Prilikom objavljivanja ugovora sa Arapskim investitorima, premijer nije propustio šansu da govori i o ugovorima koji su sklopljeni za vreme prethodnih Vlada, a koji ni danas nisu poznati javnosti. Tu se, pre svega, misli na ugovor koji je država sklopila sa „Fijatom“, a koji u sebi sadrži klauzulu o tajnosti i ne postoji zakonska pravna mogućnost da on bude objavljen.
Ugovor sa italijanskim prozvođačem automobila potpisan je 2008. godine, a u ime Vlade Srbije je na taj ugovor potpis stavio tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Od samog dolaska „Fijata“ u Kraguejvac u javnosti se spekuliše da je taj ugovor „štetan za Srbiju“, jer država previše plaća za dolazak italijanskog giganta. To je, prilikom potpisivanja ugovora, priznao i tadašnji potpredsednik Vlade Božidar Đelić.
Tanjug, 29. 9. 2008. godine
„Ovo jeste odličan posao. Ovaj posao košta dosta našu zemlju. Nije tajna da mi ulažemo i više sa naše strane nego što je to uradila Slovačka, ali to je cena da privučemo, u ovim teškim momentima, jednog od najvećih automobilskih proizvođača.“
O visokoj ceni koju Srbija plaća svoj pokušaj da postane „nova Slovačka“, govorio je i sadašnji premijer Vučić, koji tvrdi da nikada neće rušiti taj ugovor i da je Boris Tadić tom investicijom uradio dobru stvar za Srbiju.
Otvoreni parlament, 2. 7. 2015. godine
„U tom ugovoru je više para nego u svim ostalim ugovorima koje smo mi ovde zajedno pominjali, a ja naravno o tome ne mogu da govorim i ponašam se kao dobar domaćin jer mi želimo Fijat da sačuvamo ovde.“
Takođe, bivši predsednik republike Boris Tadić u intervjuu Istinomeru rekao je da je Srbija za „Fijat“ dala negde oko 700 miliona evra.
