Studija opravdanosti koja treba da otkrije cenu rekonstrukcije pruge Beograd-Budimpešta nije gotova, kao ni prostorni i idejni plan, potvrđeno nam je u resornom ministarstvu, a za mesec dana ističe rok za završetak komercijalnih pregovora.
Međutim, još je otvoreno pitanje druge dve deonice – od Beograda do Stare Pazove i od Novog Sada do granice sa Mađarskom. Za sada postoji samo okvirni sporazum sa Kinezima iz novembra 2015, a za tačno mesec dana ističe rok za završetak komercijalnih pregovora, kada bi trebalo da znamo koliko će koštati radovi i uslove kredita.
Podsećamo, prvo je obećavano da će komercijalni ugovor biti potpisan tokom posete kineskog predsednika Srbiji u junu ove godine, a zatim je ministarka Zorana Mihajlović najavljivala da će se to desiti u avgustu. Kako ugovor još nije sklopljen, pitali smo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dokle se stiglo sa pregovorima i izradom projektno-tehničke dokumentacije.
Iz resornog ministarstva odgovaraju da će pregovori biti intenzivirani u septembru, ali ne i da će biti završeni u predviđenom roku.
“Rok za potpisivanje ugovora zavisi od brzinje postizanja saglasnosti o svim pravnim, tehničkim i finansijskim elementima i nama je u interesu da to bude što je moguće pre”, navodi se u odgovoru ministarstva.
Inače, na sajtu ministarstva eksplicitno piše da je rok za završetak pregovora kraj septembra.
“(Opšti) ugovor prеdviđa da sе komеrcijalni prеgovori završе do 30.9.2016. a u roku od 30 dana da sе dеfinitivno utvrdi Sporazum o krеditiranju”, navodi se u odeljku Projekti, u delu koji se odnosi na rekonstrukciju pruge Beograd-Budimpešta.
Konkretne odgovore na pitanja o čemu se trenutno pregovara i da li ima nekakvih problema, budući da je ostalo malo vremena i da se očekivalo da će komercijalni ugovor biti potpisan još u junu, nismo dobili. Rečeno nam je samo da se paralelno sa pregovorima radi na dokumentaciji, i da su uključene institucije EU, kako bi pruga zadovoljila evropske standarde.
Pitanje svih pitanja svakako jesu finansije. Međutim, mi i dalje ne znamo tačnu vrednost projekta, jer još nije završena projektna dokumentacija.
Prema podacima koje smo dobili od Ministarstva, srpska i mađarska strana sastavile su zajednički dokument, koji po našim propisima, predstavlja prethodnu studiju opravdanosti. Posle toga sledi izrada idejnog projekta i studije opravdanosti, a njima se, između ostalog, utvrđuje cena.
“Na delu pruge kroz Srbiju postoji velika razlika u ceni prema analizama srpskih i kineskih stručnjaka. Nakon završetka idejnog projekta i nakon izrade studije opravdanosti, ta cena će biti korigovana prema predmerima i predračunima i biće usaglašena na nivou stručnjaka dve strane. U ovom trenutku, pored već pomenute studije, u završoj fazi su Prostorni plan područja posebne namene i Idejni projekat za deonicu Beograd-Stara Pazova sa svim potrebnim studijama”, stoji u odgovoru ministarstva na pitanje šta je od plansko-tehničke dokumentacije do sada usvojeno.
Dakle, mesec dana do isteka roka za pregovore o finansiranju nije gotova dokumentacija kojom bi upravo trebalo ustanoviti koliko je novca potrebno za ovaj projekat.
Resorna ministarka pred kraj avgusta je izjavila da će vrednost biti poznata u narednih mesec dana, po izradi Studije izvodljivosti, kao i da je reč o projektu od “blizu milijardu evra”.
Do sada je više puta najvljivano i da će pruga biti gotova za dve godine, i puštena u rad 2018. Priličnu konfuziju unosi i činjenica da se deo radova, odnosno modernizacija jedne deonice, finansira iz takozvanog ruskog kredita za železnice, a ostatak iz kineskog kredita, ukoliko dogovor bude postignut.
Ministarka Mihajlović više puta je izjavljivala da je ruski kredit potpisan 2008, ali da nije korišćen pet godina. iako u samom ugovoru, objavljenom na sajtu ministarstva, stoji da je potpisan 2013. godine.
I nije samo premijer Vučić tvrdio da radova ima tamo gde ih nema – ministarka Mihajlović je sredinom juna (takođe pre potpisivanja aneksa ugovora) izjavila da je nekoliko kilometara pruge već obnovljeno.
Tanjug, 15.6.2016. godine
“Mi smo obeležili početak radova i rekli odavde se kreće sa radovima, kada govorimo o kineskoj deonici, kada kažem kineska mislim ona koja bi se finansirala iz kineskih sredstava, a nastavili smo da radimo ono što je već modernizacija na istoj pruzi iz ruskog. Dakle, napravljeno je, rekla bih, određeni deo kilometara iz ruskog kredita, a ne iz kineskog i tu smo bili vrlo otvoreni i jasni i nismo ništa rekli od onoga što nije“, naglasila je Mihajlović.
Početak radova o kom govori ministarka Mihajlović jeste zapravo svečano predstavljanje projekta modernizacije u decembru 2015. kod Novog Sada. Radovi tada nisu zvanično počeli, već je premijer Vučić samo simbolično postavio “prvi prag na pruzi“.
Ministarka Mihajlović je, međutim, izričita da modernizacija pruge “neće ostati priča“.
Do kraja septembra svakako bi trebalo da saznamo da li će biti postignut dogovor sa Kinezima ili u priči o rekonstrukciji pruge, kojom bi vozovi trebalo da idu i do 200 kilometara na sat, predstoji nova peripetija.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.