Koji suficit voli premijer, a koji MMF?
Premijer poslednjih nekoliko meseci ponosito obaveštava javnost o plusu u republičkoj kasi, ali ta informacija nije dovoljna da bi građani mogli da steknu kompletan utisak šta se događa u javnim finansijama i kako to utiče na njihov život.
Pa, hajde da pokušamo da unesemo malo jasnoće u inače, za većinu, nerazumljivu oblast kao što su javne finansije. Kakav je to suficit o kome govori premijer?
Ako građanin Petar Petrović ovog meseca zaradi 10 dinara od čega pet dinara odvoji za račune, njegov račun je u plusu pet dinara. Međutim, njegova žena Ana je u minusu na kreditnoj kartici od 4 dinara, a i tašta Goca koja živi sa njima ima mesečnu ratu za veš mašinu od pet dinara koju ne može da plati jer je ostala bez posla. Sve ukupno Petrovići su realno u minusu jer muž pomaže i svojoj ženi i njenoj majci koja im je kupila mašinu, da otplate preuzete zajmove.
Predstavnici Vlade Srbije na sastanku sa misijom MMF-a / Foto: FoNet
Kada premijer Vučić 1. avgusta slavodobitno saopšti građanima da je u budžetu od početka godine do kraja jula ostvaren suficit od 22 milijarde dinara, odnosno 170 miliona evra, on je bez sumnje u pravu za 22 milijarde, ali ta informacija nije do kraja relevantna za stanje naših javnih finansija.
Banalno rečeno, republički budžet je ovaj Petar Petrović, i podaci Ministarstva finansija zaista potvrđuju da su prihodi u prvom delu godine veći od rashoda. To ne spore ni MMF, Fiskalni savet i ostale relevantne institucije. Čak naprotiv, hvale izuzetan rezultat. Međutim, po međunarodnim standardima, ove institucije isključivo zanima fiskalni deficit koji zavisi ne samo od stanja u republičkom budžetu, već i budžeta svih opština u Srbiji, AP Vojvodine, fondova za penzijsko i zdravstveno osiguranje, ali i puteva Srbije. Republički deficit je dakle uži pojam jer se odnosi na razliku prihoda i rashoda centralne države, ali bez fondova i lokalnih samouprava.
Drugim rečima, ovi deficiti su ona žena i tašta Petra Petrovića sa početka priče koji narušavaju krajnji utisak o fiskalnom rezultatu, a zbog čega premijer uporno (ne)namerno govori samo o pozitivnom stanju o republičkom budžetu, a javnost stiče pogrešan utisak da je stanje idilično i bolje nego što zapravo jeste.
Istinomer ne spori da je Vlada na čelu sa premijerom Vučićem napravila dobar rezultat u javnim finansijama jer je fiskalni deficit smanjen na dva odsto umesto planiranih četiri odsto. Prema podacima Fiskalnog saveta, u prvih sedam meseci 2016. prihodi opšte države bili su gotovo jednaki rashodima tako da je zaključno sa julom ostvaren nizak fiskalni deficit od svega 0,9 milijardi dinara. Dakle, zabeležili smo na nivou opšte države vrlo mali fisklani deficit, a ne suficit od 22 milijarde, kako bi se moglo zaključiti iz Vučićeve izjave.
Nizak deficit je rezultat izuzetne naplate poreskih prihoda i borbe poreskih vlasti sa sivom ekonomijom. Podsećamo da je zabeležen rast BDP u prvom i drugom kvartalu od 3,5 i 1,8 odsto što znači da je država više naplatila od PDV-a. Pošto je državni budžet složenija rabota od plate građanina Petrovića i ima unapred definisanu prihodnu i rashodnu stranu – tako je na primer na rashodnoj strani predviđeno da će iz budžeta otići svota x na plaćanje otpremnina za one kojima sleduje otkaz u javnom sektoru. Budući da smo ta otpuštanja odložili, te neisplaćene otpremnine nam takođe smanjuju deficit. Iz istog razloga, manje se isplatilo naknada za nezaposlenost i aktivne mere zapošljavanja nego što su kreatori budžeta predvideli priliko kreiranja budžeta, navodi Fiskalni savet u poslednjem izveštaju.
Prema poslednjem izveštaju MMF-a nakon zaključene četvrte i pete revizije aranžmana sa Srbijom, za šest meseci ove godine ostvaren je deficit od oko 18 milijardi dinara. To je 60 milijardi manje nego što Vlada Srbije dogovorila sa ovom institucijom.
Foto: Izveštaj MMF-a iz septembra 2016.
Međutim, ako se vratimo na premijerovo obraćanje naciji 1. avgusta on kaže da je rezultat bolji 90 milijardi nego što se prvobitno dogovorilo sa MMF-om. Kako je premijer došao do 90 milijardi, ako u izveštaju MMF stoji da je rezultat 60 milijardi manji? Tako što poredi babe i žabe: ostvareni republički suficit sa planiranim fiskalnim deficitom koji je, kako smo objasnili ranije, širi pojam jer obuhvata deficite još nekih nivoa države i institucija.
Ukazujemo da to nije prvi put da premijer poredi republički deficit sa fiskalnim deficitom opšte države. Recimo, kada je izjavio da će nam republički deficit biti ispod nivoa Mastrihta, Istinomer je ukazao da je po mastrihtskim kriterijumima za članstvo u EU važan jedino fiskalni deficit koji je u slučaju Srbije veći nego republički.
Drugi problem o kojem premijer ne govori dok optimistično saopštava rezultate o plusu u budžetu, jeste da održivost tih rezultata zavisi od rešavanja problema javnih i završetka privatizacije državnih preduzeća (Srbijagas, Resavica, Železnice Srbije). Zamislimo da Petar ima sina Žarka koji studira 10 godina i nikako ne završava. Ako otac ne kaže sinu “više neću da finansiram obnovu godina i polaganje ispita”, pritisak na kućni budžet postaje sve veći veći.
Naročito je zanimljivo zašto premijer mesečno javnosti predstavlja podatke o budžetu. Zato što sada lepo izgledaju, a od jeseni, posebno u decembru, verovatno će skočiti javna potrošnja čime će se lančano produbiti i deficit. Kako ukazuje Fiskalni savet, očekuje se da država u rashode ubaci neke (neplanirane) obaveze kao što je preuzimanje duga Petrohemije prema NIS-u od oko 100 miliona evra. Ili da kažemo ovako: da je ovaj dug odmah ubačen u obaveze države kada je kreiran budžet u jesen 2015, deficit bi danas bio malo veći nego što premijer saopštava na konferencijama za medije. Ili na primeru porodice Petrović: Petar je recimo krajem prošle godine pozajmio od kuma pet dinara jer mu je toliko nedostajalo da kupi kola. Obećao je da će dug vratiti tokom 2016. godine. Ako i to dodamo uz ženine i taštine obaveze koje Petar mora da preuzme, vidimo da je minus Petrovića zapravo veći nego što smo na početku mislili.
Izuzetno povoljna fiskalna kretanja odrazila su se i na javni dug opšte države koji je na kraju juna iznosio 24, 8 milijardi evra (75,5 odsto BDP) ili 470 miliona manje u odnosu na početak godine. Oštro smanjenje fiskalnog deficita u ovoj godini zaustaviće dalji rast javnog duga, ocenjuju ekonomisti u Fiskalon savetu navodeći da će na kraju 2016. iznositi najverovatnije 76-77 odsto BDP-a što je umereno smanjenje u poređenju sa 2015. (77,3 odsto BDP). Ovi ohrabrujući rezultati ne znače da treba da se odustane od mera štednje i reformi u javnim preduzećima jer bi svaki naredni šok ili recesija ponovo doveo do rasta javnog duga, upozorava Fiskalni savet.
Za razliku od ove institucije koja je vrlo oprezna u plasiranju optimističnih prognoza, premijer je sa sigurnošću pre nekoliko dana tvrdio da javni dug ove godine neće preći 73 odsto BDP-a. (Tanjug, 1. 9. 2016. godine). Kao i uvek, Istinomer će oceniti njegovu izjavu pozivajući se na međunarodne standarde računjanja deficita i javnog duga.
