Samo veštinom Kosovo se brani

„Poštovani građani, agresija je završena. Mir je nadvladao nasilje. Dragi građani, srećan vam mir! U ovom trenutku naše prve misli treba da budu posvećene herojima koji su dali svoje živote u odbrani otadžbine, u borbi za slobodu i dostojanstvo svog naroda. Sva njihova imena biće objavljena u celini. Ali, u ovom trenutku želim da vas obavestim da je u ratu koji je trajao tačno 11 nedelja, od 24-og marta do danas, poginulo 462 pripadnika Vojske Jugoslavije i 114 pripadnika policije Republike Srbije. (…)
Početkom ove godine širom naše zemlje bilo je mnogo mitinga. Na njima se čula jedna parola: „Ne damo Kosovo!“. Nismo dali Kosovo.(…) I nikada u dosadašnjoj istoriji, kao u ovom ratu, narod nikada nije bio tako jedinstven i nikada u dosadašnjoj istoriji nismo imali manji broj kukavica, koje su pobegle iz zemlje da tamo, na sigurnom, sačekaju kraj rata.“

“Kolone automobila neprestano prolaze. Devojke po krovovima automobila mašu srpskim i jugoslovenskim zastavama. Trg osvetljavaju kamere stranih agencija, nebo paraju baklje i vatromet, a sve prosto tutnji od brojnih petardi. Na sve strane poljubci i suze, naravno radosnice. ’Samo kad je stalo- radosno priča Branko Todorović – Svima smo pokazali da smo neustrašiv narod, koji ni po koju cenu ne prodaje svoju slobodu. Demokratsku lekciju ovoga puta mi smo dali svetu.“

„JUL smatra pozitivnom tekovinom dvomesečnog otpora činjenicu da Kosovo i Metohija ostaju u sastavu Jugoslavije, da u cilju obezbeđenja mira i daljeg razvoja na Kosmetu dolazi misija UN-a“, stoji u saopštenju, a prenose beogradski mediji. Ta stranka navodi da se „ponosi herojskim otporom naroda, junaštvom naše vojske i policije i jedinstvom svih političkih partija“.
Radujemo se prestanku bombardovanja sa celim našim narodom, spremni za veliku obnovu i ravnopravan život svih koji u njoj žive, za koje se JUL od svog osnivanja zalaže“, piše u saopštenju.

„Konačno. Zaista smatram da je dobro što je Slobodan Milošević prihvatio mirovni sporazum – srpski parlament je samo puki izvršilac njegove želje – iako je to učinio s ogromnim zakašnjenjem i nepotrebnim žrtvama. Moramo biti svesni tužne činjenice da se tekst prihvaćenog sporazuma gotovo ne razlikuje od onoga što je Miloševiću nuđeno pre početka bombardovanja, što znači da odugovlačenjem ništa nismo dobili, ali smo mnogo izgubili. (…) Zato očekujem da će naredni mesec biti mesec žestoke propagande i represije, jer narod treba da se uveri da mu je Milošević podario pravedni mir, kazao je predsednik DS Zoran Đinđić.“

„Ostavke na funkcije u Vladi Srbije juče su podneli dva potpredsednika i 13 ministara; potpredsednici dr Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić, ministar bez portfelja Maja Gojković, ministar za lokalnu samoupravu Gordana Pop-Lazić, ministar za ekonomsku i vlasničku transformaciju Jorgovanka Tabaković, ministar za informacije Aleksandar Vučić, ministar za industriju Luka Mitrović, ministar za zaštitu životne sredine Branislav Blažić, ministar trgovine Zoran Krasić, ministar za saobraćaj i veze Dragan Todorović, ministar vera Milovan Radovanović, ministar za veze sa Srbima van Srbije Milorad Mirčić, ministar za brigu o porodici Miroslav Nedeljković, ministar bez portfelja Čedomir Vasiljević i ministar bez portfelja Paja Momčilov.“

„Predlažem da milion ljudi u Srbiji izađe na ulice i kažu – dok Milošević ne ode, ne idemo ni mi i da to traje deset dana.
Generalni štrajk?
– Da. To je jedini način.
To dosad nije u Srbiji uspevalo…
– Dosad nije bilo ni takvog zlikovca kao što je on na vlasti.
Na vlasti je već više od deset godina.
– Dobro, svaka sveća dogori na kraju. Mislim da drugi način ne postoji, jer izbori koje bi on organizovao bi se uvek završili istim rezultatom.
Verujete li da ovde postoji političar koji može da izvede milion ljudi na ulicu?
Mislim da smo prešli iz salonske politike na pučko pozorište i da je narod taj političar. U Leskovcu je 20 hiljada ljudi izašlo na poziv jednog amatera koji je uleteo u TV studio i pozvao ljude na ulicu. Ljudima je očigledno dosadilo da čekaju političare i sami su uzeli stvar u svoje ruke.“

„Sprečili smo mnoge naopake nakane, počevši od promene krivičnog zakonika i uvođenja smrtne kazne, prekih sudova i streljanja po kratkom postupku. Sve je to bilo usmereno ka likvidaciji političkih suparnika, bez obzira na to da dolaze li iz redova političkih stranaka ili su u pitanju novinari, intelektualci… Beogradom je vladala grobna tišina, užasan strah od koga se ledila krv u momentu kada je ubijen Slavko Ćuruvija. Sećate se da niko nije smeo ni da objavi vest o ubistvu, kamoli da protestuje sve dok ja nisam istupio na Studiju B i najoštrije žigosao taj zločin. A šta sam sutradan rekao na sednici savezne vlade, kakva je bila moja pretnja u slučaju da padne još jedna glava, o tome će se jednog dana saznati iz dokumenata. Srećom, pokojni Ćuruvija bio je prva i poslednja žrtva. Činio sam to iz osećanja dužnosti prema mom narodu, bez obzira na to što sam znao da će se, kada sve prođe, mnogi od onih za čiju sam sigurnost i živote založio svoju glavu i glavu svoje stranke prvi baciti kamenom na Vuka i na SPO.“

„Suverenitet nije sačuvan! Potpuno je besmisleno da lažemo narod i kažemo da smo sačuvali suverenitet na toj teritoriji. Nije narod glup. Narod dobro zna da nema ni “S” od suvereniteta. Naš ključni problem danas je što pojedini ljudi u politici i pojedini ljudi u medijima misle da je mnogo lepo i veoma pametno lagati narod. Pričati mu bajke. Pričati mu izmišljotine, govoriti kako je divno stanje u zemlji, kako su svi oduševljeni kako se svi raduju… Toga nema, to su sve besmislice. Ta floskula i prazna priča o suverenitetu ne postoji nigde, osim što se na jednom mestu Rezolucije SB UN samo pominje, ali ne suverenitet Republike Srbije, već SRJ.“

„Da vam iskreno kažem odazvao sam se vašem pozivu. Čak, sećate se, prethodni put sam “uskočio”, umesto nekog koji je otkazao. Inače ne idem previše po Srbiji, ne pojavljujem se premnogo na TV, retko dajem intervjue. Nisam od onih koji baš navaljuje da gostuje u medijima.“