Od prvog januara ove godine Srbija može da se pohvali elektronskom građevinskom dozvolom, što je, kako iz Ministarstva građevinarstva poručuju, značajno uticalo na poboljšanje poslovnog okruženja i napredak Srbije na Duing biznis listi.
Tako je, na primer, Grad Vranje imao probleme od samog početka i nije mogao da koristi elektronski sistem od prvog januara. To oslikava i podatak da za prvih šest meseci, odnosno do prvog jula ove godine, u Vranju nije podnet nijedan zahtev za izdavanje građevinske dozvole. Situacija se polako popravlja u poslednja dva meseca, pa je tako do sada rešeno 15 zahteva, od čega 9 pozitivno.
„Problem su bili tehnički kapaciteti, ali je sada to rešeno. Opština se borila da prevaziđe probleme i nabavila je potrebnu opremu. Sve funkcioniše dobro, nemamo nikakvu opomenu, poštujemo rokove, sledimo zakonsku proceduru. Sve je ažurno“, kaže za Istinomer načelnik Sektora za urbanizam Grada Vranja Jovan Stošić.
Dodaje i da bi bilo dobro da na izdavanju dozvola radi veći broj ljudi, ali naglašava da i u trenutnim okolnostima Grad Vranje izvršava sve svoje obaveze.
Iz Ministarstva za Istinomer kažu da su zbog toga sproveli nadzor u gradskom Sekretarijatu za urbanizam i da stvari kreću na bolje i u Beogradu.
Međutim, iz sekretarijata za Istinomer kažu da je do boljitka došlo, pre svega, zbog interne reorganizacije koju su izvršili.
„Sekretarijat ima problem sa kadrovima, u odnosu na obim posla, zbog odlaska zaposlenih u penziju i odlazaka kadrova na druga radna mesta, kao i nemogućnosti novog zapošljavanja u skladu sa zakonom, te je broj zaposlenih znatno manji u odnosu na broj sistematizovanih radnih mesta u Sekretarijatu“, poručuju iz Grada.
Takođe, tvrde i da se svi zahtevi rešavaju u zakonskom roku, ali naglašavaju da se Beograd potpuno razlikuje od ostalih delova Srbije, jer ima znatno veći broj velikih projekata, za koje je potrebno podneti i obimniju dokumentaciju.
Što se negativno rešenih zahteva tiče iz Grada objašnjavaju da je problem u tome što dokumentacija uglavnom nije potpuna.
„Najčešće zahtev nije podnet na način kako to definiše zakon i elektronska objedinjena procedura, ne sadrži dokumentaciju koju predviđa zakon ili zahtev nije u skladu sa planskom dokumentacijom“, kažu iz Sekretarijata.
Kao što se može zaključiti na osnovu primera Beograda i Vranja, najveći problem sa kojim se lokalne samouprave suočavaju i zbog čega nisu efikasne u izdavanju dozvola, jeste broj zaposlenih. Kako bi se ovaj problem rešio, Ministarstvo je poslalo upitnike lokalnim samoupravama o broju zaposlenih u odeljenjima za urbanizam, u čiju nadležnost spada izdavanje građevinskih dozvola. Na osnovu tih rezultata, tvrde da će predložiti reorganizaciju i sistematizaciju radnih mesta kako bi se poboljšala efikasnost. Međutim, nameće se pitanje zašto takvo istraživanje nije urađeno pre nego što se u čitav proces krenulo, čime bi se izbegli početni problemi.
Gradilište u Beogradu / Foto: FoNet
Sa druge strane, nije samo manjak zaposlenih u pitanju. Opštine u Srbiji nisu, pre svega, bile tehnički osposobljene za primenu elektronske procedure, odnosno neke od njih nisu posedovale računare na kojima bi se mogla izdavati elektronska dozvola.
Zbog toga je, u julu ove godine, Ministarstvo iz kredita Svetske banke, opštinama dodelilo 102 računara. Iako je pohvalno to što su nadležni obezbedili sredstva za kupovinu nove opreme, pitanje je zašto je to učinjeno tek 7 meseci nakon stupanja zakona na snagu. Nije jasno kako je sistem u tim opštinama do tada uopšte mogao da funkcioniše, s obzirom na to da zaposleni nisu imali računare za rad.
Pored loših primera, postoje i gradovi i opštine koje elektronsku proceduru sprovode vrlo efikasno. Tako je Kragujevac pozitivno rešio više od 80 odsto podnetih zahteva, Valjevo više od 70 odsto, a odmah iza njih je i Kruševac.
Kod nekih opština je situacija još zanimljivija, pogotovo kada pogledamo opštinu Malo Crniće koja je pozitivno rešila 97 odsto pristiglih zahteva. Uspešnost iznad 90 odsto imaju još i opštine Bečej i Topola.
Naravno, gradove i opštine nije moguće porediti, pre svega zbog broja zahteva koji se podnesu, ali svakako je bitno pokazati da postoje i one lokalne samouprave koje uspevaju da uspešno primene proceduru.
Tako je, prema
podacima Republičkog zavoda za statistiku, u junu ove godine izdato 30 odsto više dozvola nego u junu 2015. Takođe, kao posledica većeg broja izdatih dozvola povećao se i broj građevinskih radova, i to za 20 odsto u odnosu na jun 2015.
Međutim, samo statistika ne bi trebalo da bude merilo uspešnosti sprovođenja ovog zakona, jer nekada ume i da prevari. Već sledećeg meseca, odnosno u
julu 2016, broj građevinskih radova je pao za oko 10 odsto u odnosu na isti period prošle godine, iako je broj izdatih dozvola i dalje u porastu.
Uprkos svim ovim problemima, u Ministarstvu kažu da su i više nego zadovoljni efektima zakona za ovih prvih devet meseci. To pravdaju, pre svega činjenicom da je proces izdavanja dozvole ubrzan, da je Srbija napredovala na Duing biznis listi Svetske banke, ali i time što je broj izdatih građevinskih dozvola u junu 2016. godine najveći od kada se statistički obrađuju ovi podaci, tj. od januara 2007. godine.
