Kinezi koji grade prugu Beograd-Budimpešta oslobođeni PDV
Kineske kompanije, koje će graditi prugu kroz Srbiju, neće plaćati PDV i carine, stoji u komercijalnom ugovoru koji je Istinomer dobio od Ministarstva saobraćaja. Umesto najavljene dve deonice na pruzi Beograd-Budimpešta Kinezi će graditi samo jednu. Radovi će trajati tri godine, pa će u najboljem slučaju deonica Beograd-Stara Pazova biti završena 2020, iako je premijer Vučić obećao da će cela pruga od Beograda do granice sa Mađarskom biti završena 2018.
Početkom novembra 2016. na samitu u Rigi potpisan je komercijalni ugovor sa konzorcijumom kineskih kompanija, koje će raditi na rekonstrukciji pruge od Beograda do Stare Pazove. Ugovorena je cena od 350 miliona dolara, uz mogućnost da poraste do deset odsto, u slučaju promenjenih okolnosti i dodatnih radova.
Infografik: Istinomer/Jelena Šušnjar (kliknuti za uvećanje)
Istinomer je od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dobio kopiju komercijalnog ugovora na engleskom jeziku u kome piše da kineske kompanije neće plaćati poreze.
U članu 8 ovog ugovora stoji da su “finansijer i investitor [Vlada Srbije i kompanija Infrastrukture železnice] u obavezi da preduzmu sve procedure kako bi omogućili da izvođač radova [kineski konzorcijum] bude izuzet od plaćanja PDV i carina pošto ugovor o kreditu između kineske banke i Srbije stupi na snagu“.
To znači da je cena ove deonice veća od ugovorenih 350 miliona dolara, jer se država odrekla poreza, smatra programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
“Generalno, oslobađanje od poreza i carina jeste vid davanja državne pomoći. Međutim, u situaciji kada se to oslobađanje vrši u vezi sa jednim konkretnim poslom koji ta firma obavlja za državu i kada nema nikakve konkurencije i tržišta koje bi trebalo štititi normama o kontroli državne pomoći (ugovoren je posao sa unapred određenom firmom), onda to postaje bespredmetno. Oslobađanje od PDV-a i carina je kod ovakvih ugovora u stvari deo nabavne cene radova – umesto da plati deo cene država se odriče poreza i carina”, objašnjava Nenadić.
Ranije se govorilo i o mogućnosti da ova pruga bude modernizovana kroz koncesiju, ali je na kraju doneta odluka da se uđe u posao direktno sa kineskim partnerima, bez razmatranja da li bi neko drugi mogao da ponudi bolje uslove. Nenadić ističe da je za najisplativiju opciju uvek potrebno nadmetanje.
“Mislim da nikada ne treba ulaziti u pogodbe bez nadmetanja, pa je to osnovni problem i za procenu isplativosti aranžmana kod ovog posla… Ma koliko bilo dobro i korisno da se ta pruga modernizuje, na Vladi je teret dokazivanja da je upravo ta deonica važnija od drugih železničkih ili drumskih pravaca. Daleko zdraviji model bi bila koncesija – da, na primer, kineska ili neka druga zainteresovana firma preuzme na sebe izgradnju, održavanje itd, a da onda ubira profit, ako ga ima. Ako tu dobiti nema, pa zato ni koncesije, onda je na Vladi dodatna odgovornost da predoči razloge zbog kojih ipak treba uložiti sredstva upravo u ovu putnu vezu”, kaže Nenadić.
Ugovorom je predviđeno da kineski konzorcijum mora da angažuje podizvođače koji nisu iz Kine i koristi robu i materijal, koji takođe nisu iz Kine – i to najmanje 46 odsto. U medijima je to predstavljeno kao veliki uspeh za srpsko građevinarstvo, kao da u ugovoru piše da će svih 46 odsto posla raditi kompanije iz Srbije. Međutim, poenta je da tih 46 odsto ne mogu da rade kineske kompanije, dok nema ograničenja za druge firme van Kine – srpske i nesrpske.
Jedna deonica umesto dve, rok 2020. umesto 2018. godina
Kada je u novembru 2015. u Kini potpisan opšti ugovor o modernizaciji pruge, najavljeno je da će Kinezi graditi dve deonice (Beograd-Stara Pazova i Novi Sad-mađarska granica) i da će sve biti gotovo 2018. Međutim, sada je u Rigi potpisan komercijalni ugovor samo za jednu deonicu – od Beograda do Stare Pazove (34.5 kilometara), koja neće biti završena pre 2020. godine.
Rečeno je da je to prva faza modernizacije pruge, ali ne i kada će početi druga faza, odnosno izgradnja druge deonice, koja je i tri puta duža (107.4 kilometara).
Ne zna se kada će tačno početi radovi, jer se čeka još jedan ključni dokument – ugovor o kreditu. Za sada je samo potpisan memorandum o razumevanju sa kineskom Eksim bankom.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović obećala je, međutim, po povratku iz Rige da radovi počinju u drugoj polovini 2017.
Tanjug, 8.11.2016. godine
“Mi očekujemo da negde krajem ili u drugoj polovini 2017. godine počnemo radove na modernizaciji te pruge (od Beograda do Stare Pazove)“, rekla je Mihajlović.
Ovo obećanje treba uzeti sa rezervom, ako imamo u vidu da su ministarka Mihajlović i premijer Vučić više puta obećali početak radova do kraja 2015. godine, o čemu je Istinomer već pisao.
U slučaju da ministarka Mihajlović ovoga puta održi reč i da radovi počnu 2017, ova deonica će biti završena 2020, jer je predviđeno da radovi traju tri godine. Premijer Vučić je, podsećamo, obećao da će građani putovati novom, modernom prugom – od Beograda, pa sve do Kelebije – 2018. godine, i do 200 kilometara na sat.
Пруга Београд-Будимпешта ће бити завршена у року од 2 године. Са кинеским премијером Кећијангом, брзи воз за Шангај pic.twitter.com/zmxpXgDJID
— Александар Вучић (@SerbianPM) November 25, 2015
Sa Kinezima nikada nije pregovarano o središnjem delu ovog poteza (od Stare Pazove do Novog Sada), jer su za to već obezbeđena sredstva iz ruskog kredita za železnice. Ovaj kredit je potpisan 2013. godine, a ne 2008. kako je u više navrata tvrdila ministarka Zorana Mihajlović, o čemu je Istinomer, takođe, pisao.
Radovi na toj deonici trebalo bi da počnu naredne godine, iako je Vučić u vreme predizborne kampanje tvrdio da su radovi već počeli. Istinomer je, tada, utvrdio da od radova nema ni traga. U to vreme nije bio potpisan ni aneks ugovora za tu deonicu.
