Pitanja bez odgovora
Ko je koga uveravao da ima većinu u Skupštini, Ana Brnabić Vučića, ili obrnuto? I na šta će ličiti Vlada Srbije sa dva premijera?
Vest da će Ana Brnabić biti mandatarka za sastav nove vlade prekrila je većinu drugih stvari izrečenih na konferenciji za novinare u četvrtak, na kojoj je Vučić saopštio koga će predložiti za predsednika vlade. Tome je naročito doprinelo dramatično najavljen ali, čujemo, uspešno rešen problem: hoće li koalicija okupljena oko SNS-a imati većinu u Skupštini, ili neće.
Duže od sat vremena je Vučić pričao na toj konferenciji, posvetivši Ani Brnabić srazmerno veoma malo vremena – čak i kada se cela govorancija očisti od silnih naslaga verbalnog nasilja, uvreda i napada na medije i ljude koji nisu bili tu da se odbrane. Međutim, ono što jeste rekao, bilo je, zapravo, veoma čudno, a dve stvari se izdvajaju: način na koji je Vučić predstavio „donošenje odluke“ o kandidatu za predsednika vlade, kao i objašnjenje šta će to Ana Brnabić, zapravo, da radi.
Najpre, šta je rekao Vučić?
„Na osnovu člana 112, stav jedan, tačka tri i člana 127, stav jedan, Ustava republike Srbije, a posle saslušanog mišljenja predstavnika izabranih lista, doneo sam odluku o predlogu kandidata za predsednika vlade Srbije. Tu odluku nije bilo lako doneti. Doneo sam je u skladu sa interesima republike Srbije, u skladu sa ciljevima proklamovanim republike Srbije, u skladu sa idejom da radom i energijom nastavimo da donosimo dobre rezultate, kako za našu zemlju, tako i za sve naše građane.
(…)
U skladu sa tim, doneo sam odluku da Narodnoj skupštini republike Srbije kao kandidata za predsednika vlade republike Srbije, koji me je u skladu sa zakonom obavestio da može da obezbedi većinu narodnih poslanika za izbor vlade koju će da predloži, dakle, predlažem NSRS Anu Brnabić kao kandidata za za predsednika vlade Srbije.“
(…)
U skladu sa tim, doneo sam odluku da Narodnoj skupštini republike Srbije kao kandidata za predsednika vlade republike Srbije, koji me je u skladu sa zakonom obavestio da može da obezbedi većinu narodnih poslanika za izbor vlade koju će da predloži, dakle, predlažem NSRS Anu Brnabić kao kandidata za za predsednika vlade Srbije.“
Da bude jasno odmah, upravo prema tim članovima Ustava, nema Aleksandar Vučić, odnosno, predsednik države bilo šta tu da odlučuje. I član 112, i član 127 kažu da predsednik republike „predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista“.
Vučić jeste saslušao mišljenje predstavnika izbornih lista u Skupštini – onih koji su hteli da dođu na konsultacije – ali, niko od njih nije predložio Anu Brnabić za mandatara.
Sledi novo čestitanje: Maja Gojković čestita Ani Brnabić nakon polaganja zakletve 2016. Foto: FoNet/Aleksandar Levajković
Najveća stranka u parlamentu (102 poslanika) je čak insistirala („veoma oštro i izričito“, kako reče Vučić) da je SNS zaslužio da dobije mesto predsednika vlade: Marija Obradović, potpredsednica SNS je tada (5. juna) rekla da „nije bilo reči o imenima“, da ona i Martinović „smatraju da SNS treba da da premijera, sa čime su se složili i predsednik PS Aleksandar Vulin i poslanica Dubravka Filipovski“, te da je Rasim Ljajić rekao da mandatar „treba da bude političar, a ne ekspert“.
Dakle, nije Vučić doneo odluku o Ani Brnabić „posle saslušanog mišljenja predstavnika izabranih lista“, jer mu koalicija okupljena oko SNS-a nije ni saopštila nikakvo mišljenje, osim stava da „SNS treba da ima mandatara“. Tek je dan nakon okončanja svih konsultacija, a dva dana nakon iznetog stava da „SNS treba da ima mandatara“, Vučić 7. juna dobio odrešene ruke da praktično sam izabere budućeg predsednika vlade, nakon održanog sastanka Predsedništva SNS-a.
„Vrlo glasno smo svi jednoglasno dali veliko poverenje Aleksandru Vučiću da on bude taj koji će u ovom momentu predložiti kandidata za premijera u najboljem interesu građana Srbije“, rekla je Maja Gojković, napominjući da ni tada nije bilo reči o imenima.
Tako su SNS i Vučić u udruženom poduhvatu eskivirali zakonom propisani način dolaska do mandatara vlade i predsedniku države stavili u ruke dodatnu moć. Nije da je prvina – setimo se vesti od pre maltene tačno devet godina, s kraja juna 2008. godine:
„Posle obavljenih konsultacija sa predstavnicima svih parlamentarnih stranaka i lista, predsednik Tadić je saopštio da je postignuta većina u Narodnoj skupštini Srbije i da će novu Vladu Srbije formirati lista ’Za evropsku Srbiju’, koalicija SPS-PUPS-JS, koalicija ’Za evropski Sandžak’ i Savez vojvođanskih Mađara. Nešto posle 18 sati završen je sastanak predsedništva Demokratske stranke, na kojem je Tadić najuže rukovodstvo DS-a upoznao sa svojom odlukom. Pravo na donošenje samostalne odluke lider demokrata dobio je od glavnog odbora stranke. Tadić je odluku da mandat za sastav Vlade poveri aktuelnom ministru finansija Mirku Cvetkoviću doneo posle brojnih nesuglasica u samoj Demokratskoj stranci oko kandidata za tu funkciju.“, javile su agencije Tanjug i Beta.
Tadić je čak tada izjavio i da su „Bojan Pajtić i Vuk Jeremić bili, takođe, njegovi kandidati“ te da se „konsultovao sa svim strankama kao i unutar DS, posle čega sam doneo odluku, što je i ustavna odgovornost predsednika Srbije“.
Foto: FoNet/Aleksandar Levajković
No, vratimo se Ani Brnabić. Vučić je u četvrtak, na pomenutoj konferenciji za medije, izjavio da ga je Brnabić obavestila „da može da obezbedi većinu narodnih poslanika za izbor vlade koju će da predloži“. Sa kim je to Ana Brnabić razgovarala, ko joj je dao uverenje da će većina glasati za nju, ostalo je nepoznato. Ovo poslednje je naročito zanimljivo iz ugla „krize“ tokom poslednjeg vikenda, kada je Nebojša Stefanović u nekoliko navrata izjavio da je situacija „veoma teška“, kada je reč o formiranju „stabilne većinske podrške“, te da će „oni“ celu nedelju „iskoristiti za obezbedjivanje te većine.“ Ovo je ponovilo još nekoliko funkcionera SNS-a, ali i pojedini ministri, pa je ostalo nejasno kakvu je to većinu imala Ana Brnabić, ko joj je tu većinu garantovao, i gde se ta većina istopila za nekoliko dana.
Naravno, „krizu“ je ekspresno, već u ponedeljak, rešio Aleksandar Vučić svojom pojavom i razgovorom sa poslanicima SNS-a, nakon čega je opet izašla Marija Obradović i izjavila da se oko stotinu prisutnih poslanika izjašnjavalo lično, da su imali različite stavove, „ali da su snažno podržali predlog“ da Ana Brnabić bude izabrana za premijera.
Time je – valjda – pitanje većine rešeno, mada ostaje dilema ko je koga uveravao da većina postoji: Ana Brnabić Vučića, ili obrnuto. Takođe, ostaje i problematično pitanje načina dolaska do kandidata za predsednika vlade, s obzirom da kandidatkinju nije predložila skupštinska većina kao što zakon nalaže, već ju je „izabrao“ predsednik države lično.
No, iz Vučićevog izlaganja u četvrtak izdvojilo se još jedno, važnije pitanje. Govoreći o tome šta će biti zadatak Ane Brnabić kao predsednice vlade, Vučić je rekao da će se ona posvetiti „ključnim ekonomskim pitanjima – digitalizaciji, IT sektoru, radu sa Svetskom bankom, MMF-om, naravno, uključujući se i u sva politička pitanja“, ali „suštinski, taj politički deo vodiće Ivica Dačić“.
Međutim, Ustav i Zakon o vladi jasno kažu da je taj, koji se „suštinski bavi politikom“, zapravo – predsednik vlade. Između ostalog, Vlada utvrđuje i vodi politiku zemlje, a predsednik vlade vodi i usmerava rad vlade i stara se o njenom ujednačenom političkom delovanju. Prema tome, iako je za kandidata predložio Anu Brnabić, Vučić je ovom do sada nepoznatom podelom posla zapravo odredio da suštinski predsednik vlade bude Ivica Dačić.
Da ovo nije rečeno „tek tako“, potvrdila je je ministarka Zorana Mihajlović u subotu, 17. juna.
„Kako je predsednik (Aleksandar) Vučić rekao, da parafraziram, (premijerka) Ana Brnabić će biti ‘ekonomski’, a (potpredsednik vlade) Ivica Dačić ‘politički’ premijer. Kako u dosadašnjoj praksi ovo nismo imali, od izuzetne važnosti je da izmedju njih dvoje postoji dobra saradnja, kako podela posla ne bi dovela do neke vrste dvovlašća“, rekla je ministarka Mihajlović za „Alo“, i dodala da veruje „da je predsednik Vučić pažljivo procenio kad se odlučio za ovaj model“.
Ivica Dačić, „politički premijer“ Foto: FoNet/Zoran Mrđa
Pošto ovaj „model“ zbilja nije viđen u „novijoj srpskoj istoriji“, niti je predviđen Ustavom i zakonima, tek će se pokazati na šta će to ličiti. Ali, i odavde izvire čitav niz pitanja koja zahtevaju odgovore. Zašto za mandatara nije predložen Dačić, a Ani Brnabić, prema toj Vučićevoj podeli posla, da zapadne ministarstvo ekonomije, telekomunikacija, ili već nečeg trećeg? Odakle predsedniku države ovlašćenje da, mimo i suprotno Ustavu, govori šta će biti zadaci i zaduženja budućem premijeru? Zašto se zadržati samo na dva premijera – ako će Brnabić biti premijer za ekonomiju, a Dačić premijer za politiku, ko će biti premijer za kulturu i informisanje, ko za energetiku, a ko premijer za saobraćaj?
Deluje da je u izboru „između dva zla“ – između jednog od pripadnika sopstvene vesele družine i Ivice Dačića – Vučić odabrao treće, na prvi pogled, mnogo bolje rešenje, u vidu Ane Brnabić. No, da je taj izbor suštinski isti (mada pojavno, bogu hvala, nikako nije), moglo se zaključiti još kada je sama Ana Brnabić, ničim izazvana, izjavila (6.jun) da „Vučić treba da ima ulogu mentora nad premijerom u prvih nekoliko meseci“ – opet, van bilo kakve utemeljenosti u Ustavu i zakonima.
Brnabić je tako avansno ponudila deo vlasti novom predsedniku države, a dela se sama odrekla nakon konferencije u četvrtak. Jer, Vučić je u suštini njoj rekao – evo, budi predsednik vlade, ali ćeš da radiš ono što ti ja kažem; bićeš predsednik vlade na papiru, ali nećeš raditi ono što predsednik vlade treba da radi, nego ćeš da se baviš ekonomijom, digitalizacijom i IT sektorom.
Ana Brnabić je sve ovo prihvatila, i saglasila se sa ovakvim pravilima igre. Time se na najbolji način preporučila za buduće poslove, a Aleksandar Vučić je nastavio putem na kome Ustav i zakoni ne važe, već ih Reč Njegova tvori.
(Naslovna fotografija: FoNet/Kostadin Kamenov)
