Istinomer ocenjivao ekspoze Ane Brnabić
Mandatarka za sastav nove, a suštinski rekonstruisane, vlade Ana Brnabić predstavila je u Skupštini Srbije plan rada njenog kabineta. Istinomer je uživo pratio ekspoze i ocenjivao izjave buduće premijerke i beležio obećanja za novi mandat vlade, od kojih su mnoga preuzeta od bivšeg premijera, sada predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Poput svog prethodnika i mandatarka za sastav nove Vlade Ana Brnabić svoje obraćanje u skupštini počela je pričom o finansijskim uspesima, navodeći da “nijedna vlada u poslednjih deset godina nije započela mandat sa tako dobrim stanjem u budžetu“.
“Državna kasa je u dobrom stanju, makroekonomski pokazatelji su pozitivni. Zatičemo suficit u budžetu, inflaciju u predviđenim granicama i trend smanjenja javnog duga i deficita platnog bilansa“, rekla je Brnabić.
Zaista podaci Ministarstva finansija pokazuju da je u prvih pet meseci 2017. ostvaren suficit od 12.5 milijardi dinara. Isto tako, prema podacima ministarstva, rast javnog duga zaustavljen je 2016. i od tada je dodatno smanjen u odnosu na BDP – trenutno javni dug iznosi 67.1 odsto BDP.
Javni dug Srbije po godinama / Foto: Printscreen (Uprava za javni dug)
Međutim, nije sve tako pozitivno, naročito na dugoročnom planu, na šta konstantno upozorava Fiskalni savet, navodeći da je Srbija “daleko od uređenih finansija”. Naime, smanjenje deficita pre svega je posledica neplaniranog rasta javnih prihoda, ali i ušteda na javnim rashodima, koje, međutim, nisu bile sistemske, pa je njihova održivost upitna, o čemu je Istinomer već pisao.
“Fiskalni rizici, koji se naročito odnose na loše poslovanje javnih i državnih preduzeća, gotovo su nepromenjeni u 2017. u odnosu na 2014. godinu. Sve ovo ukazuje da bolji ekonomski i fiskalni trendovi nisu još uvek razlog za puno zadovoljstvo, već da ih treba posmatrati kao retku priliku za sprovođenje strukturnih reformi u nešto povoljnijem okruženju i bez neposrednog pritiska izbijanja krize”, navodi se u dokumentu Fiskalnog saveta.
Fiskalni savet kritikuje i to što se deficit smanjuje većim delom zahvaljući neplaniranom rastu prihoda, umesto smanjenju rashoda, kako su to inače radile Rumunija, Litvanija, Estonija ili Letonija, koje su pre Srbije sprovele fiskalnu konsolidaciju.
“Suprotno prvobitnim namerama, gotovo 50 odsto umanjenja fiskalnog deficita (u Srbiji) ostvareno je zahvaljujući neplaniranom rastu javnih prihoda… Neke od osnovnih neravnoteža u budžetu ostaju: iako su umanjeni, rashodi za plate i penzije i dalje su iznad održivog nivoa, subvencije će biti za oko 1 procentni poen BDP-a veće nego u uporedivim zemljama, dok su javne investicije nedovoljne i potrebno ih je povećati barem za 1 p.p. BDP-a”, navodi Fiskalni savet.
Nastavljajući sa pričom o stanju u državnoj kasi Brnabić je govorila i o otplati kamata na kredite, nasleđene iz ranijeg perioda.
“Zbog visokih troškova zaduživanja u prošlosti samo u 2016. godini platili smo preko milijardu evra na otplatu kamata. Da bi građani bolje razumeli o kolikom novcu pričam ovde, naglasiću da se sa ovim novcem može izgraditi 150 kilometara auto-puta svake godine.”
Prema podacima Ministarstva finansija, prošle godine je za kamate isplaćeno tačno 131,6 milijardi dinara. Mandatarka je u pravu kada kaže da su kamate po kojima se zaduživala Vlada Mirka Cvetkovića bile više nego što su to danas ili prošle godine, zbog čega je Vlada novim jeftinijim zajmovima otplaćivala stare.
Međutim, nije tačno da su sva izdvajanja za kamate rezultat zaduživanja prethodne vlasti, kako to insinuira mandatarka Brnabić. Ako se pogledaju izveštaji Uprave za javni dug, Vlada predvođena bivšim premijerom Aleksandrom Vučićem se tokom 2015. i 2016. zaduživala dominantno kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu.
Samo tokom 2016. emitovane su hartije vrednosti 420 milijardi dinara, a u 2017. planirano je da država obezbedi 537 milijardi dinara na domaćem finansijskom tržištu, i to tako što će 340 milijardi biti obezbeđeno emitovanjem dinarskih hartija od vrednosti, a 197 milijardi dinara emitovanjem evro obveznica.
Foto: Uprava za javni dug / Printscren
Podaci Uprave pokazuju da su već u prvoj polovini ove godine dospele trogodišnje državne obveznice koje je polovinom 2014. emitovala upravo Vučićeva vlada, kao i pedesetronedeljni državni zapisi koje je u maju 2016, takođe emitovala Vučićeva, tj. aktuelna vlast, kao i dvogodišnje i trogodišnje državne obveznice koje su prodate na aukciji početkom 2015. godine, odnosno polovinom 2014.
Nema skoka od 44 na Duing biznis listi
Sumirajući dobre rezultate prethodne vlade, na čemu je zahvalila Vučiću, Brnabić je govorila o velikom skoku Srbije na Doing biznis listi.
“U poslednje tri godine značajno je popravljen rejting Srbije na Duing biznis listi Svetske banke na kojoj, po opštim uslovima poslovanja zauzimamo 47. poziciju od 190 zemalja sveta. Za dve godine uspeli smo da ostvarimo napredak na ovoj listi za čak 44 mesta”, rekla je Brnabić.
Brnabić je tako iznela tvrdnju koju su ranije uporno ponavljali i Vučić i ministarka Zorana Mihajlović, a koja nikako nije tačna, budući da je metodologija u međuvremenu promenjena, o čemu je Istinomer više puta pisao.
Naime, njihova računica je da je Srbija za dve godine sa 91. došla na 47. poziciju – otuda navodni skok od 44 mesta. Međutim, 2015. je promenjena metodologija, pa je tada Srbija “skočila” sa 68. na 59. mesto, da bi zatim napredovala do 47. pozicije, što znači da je napredak na ovoj listi zapravo duplo sporiji.
Govoreći o racionalizaciji u javnom sektoru, čime se bavio upravo njen resor u prethodnoj vladi, Brnabić je rekla da je Srbija jedna od zemalja sa najmanje zaposlenih u javnoj upravi u Evropi u odnosu na broj stanovnika, te da nije bilo racionalizacije tamo gde nije bilo prostora.
“U dosadašnjem procesu racionalizacije u javnom sektoru vodilo se računa o tome da se višak zaposlenih traži samo tamo gde ga ima, da se istovremeno sačuvaju funkcije i poslovi države”, rekla je Brnabić.
Međutim, nije problem što su odlazili oni koji su višak, već što se racionalizacija dobrim delom svodi na odlazak u penziju. U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave ranije su rekli Istinomeru da je na centralnom nivou za dve godine isplaćeno oko 3.000 otpremnina i da se procenjuje da je otprilike toliko isplaćeno i na lokalu. To znači da od ukupno 24.000 “racionalizovanih” radnih mesta oko četvrtine odlazi na te viškove, dok je gotovo sve drugo bio prirodan odliv – penzije ili na primer odlazak u inostranstvo u slučaju medicinskih radnika.
U Fiskalnom savetu upozoravaju da to može uticati na rad institucija, kao i da postoji mogućnost da se nakon isteka zabrane zapošljavanja naglo poveća broj radnika ili sve vrati na staro, kao što je bio slučaj posle prethodnih aranžmna za MMF- om, o čemu je Istinomer, takođe, pisao.
Stari predmeti u rukama izvršitelja
Mandatarka Brnabić govorila je i o planiranoj reformi pravosuđa, a pohvalila se i značajnim smanjenjem takozvanih starih predmeta, odnosno predmeta starijih od dve godine, od kojih su neki značajno stariji.
Mandatarka za sastav vlade Ana Brnabić u Skupštini / Foto: Fonet, Nenad Đorđević
“U 2016. broj starih izvršnih predmeta u sudovima smanjen je za skoro 900.000 u odnosu na prehodnu godinu i taj trend će se i dalje nastaviti”, rekla je Brnabić.
Međutim, treba imati u vidu da je dobar deo tih predmeta samo iz sudova prebačen na izvršitelje, pa se stiče utisak da su srpski sudovi naprasno postali veoma efikasni.
U dokumentu o trenutnom stanju u poglavljima 23 i 24 za Srbiju, objavljenom na sajtu Kancelarije za evropske integracije u maju 2017, navodi se da će prema Zakonu
o izvršenju i obezbeđenju, koji je stupio na snagu jula 2016, veliki broj predmeta iz sudova biti prenet izvršiteljima.
“Izmenjeni zakon je ostvario veliki uticaj na takozvane predmete koji se tiču „računa javno-komunalnih službi“ (za vodu električnu energiju, telekomunikacije, itd.) koji čine najveći deo starih predmeta koji čekaju rešenje u pravosudnom sistemu Srbije: značajno smanjenje broja ovih starih predmeta moglo bi da se postigne kroz izvršenje po osnovu 811.322 starih predmeta koji će biti rešeni tokom 2016. godine”, navodi se u dokumentu.
Brnabić je u svom ekspozeu rekla i da je “Srbija postala prva zemlja van EU, koja je uvela indeks rodne ravnopravnosti”.
Srbija jeste 2014. godine uvela ovaj indeks, ali to bi tek trebalo da bude polazna osnova, koja treba da služi za analizu stanja – na primer koliki je jaz u prihodima žena i muškaraca i sl. Međutim, Srbija još nije donela obećani zakon o ravnopravnosti žena i muškaraca, na šta su upozoravale nevladine organizacije koje se bave ovom oblašću.
Tako su se nadležni i ranije hvalili kako Srbija jedina ima telo za rodnu ravnopravnost “tik uz premijera”, koje vodi ministarka Mihajlović, što jeste dobro, ali nije dovoljno, naročito ako znamo da se u nekim drugim evropskim državama, poput Danske, ovim pitanjem bave ministarstva, čije su ingerencije i mogućnosti daleko veće od onih koje ima ovo telo, o čemu je Istinomer, takođe, pisao.
Srbija na internetu
Dosta pažnje u svom ekspozeu Brnabić je posvetila digitalizaciji, rastu u IT sektoru, pa se tako pohvalila i dobrom pozicijom Srbije među svetskim korisnicima interneta.
“Prema najnovijem istraživanju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je u najboljoj trećini zemalja u svetu po nivou tehnološke spremnosti i broju građana koji koriste internet.“
Ako pogledamo pomenuto istraživanje, videćemo da je Srbija na 39. mestu od 138 po broju korisnika interneta putem mobilnog telefona, na 56. po procentu populacije koja koristi internet, ali da je, na drugoj strani, tek na 103. mestu kada je reč o dostupnosti najnovijih tehnologija.
Isto ovo istraživanje pokazuje i da je Srbija po kapacitetu za inovacije na 130. mestu (možda zato dobijamo ministra bez portfelja zaduženog za inovacije Nenada Popovića), a da smo po kvalitetu puteva na 115. mestu.
A kad smo već kod puteva, Brnabić se pohvalila da je “poslednjih godina izgrađeno više kilometara puteva nego decenijama pre toga“.
Istinomer već duže vreme pokušava da utvrdi koliko je to kilometara puteva i autoputeva izgrađeno i rekonstruisano u poslednjih nekoliko godina, ali nam to ne polazi za rukom, jer od nadležnih ne dobijamo podatke kojima se, na drugoj strani, konstantno hvale.
Nedavno smo proveravali koliko Srbija zaostaje za Hrvatskom po kilometrima autoputa i utvrdili da je Srbija danas tamo gde je Hrvatska bila još 2003. Pozivamo nadležne da nam dostave podatke i za sve druge puteve širom Srbije. Ako znaju ministri i premijeri, treba da znaju i građani.
Istinomer će u narednom periodu nastaviti sa analizom ekspozea mandatarke Brnabić i rasprave u parlamentu, kao i da prati obećanja izneta u planu rada nove vlade.
Naslovna fotografija: Fonet / Nenad Đorđević
