Agencija po volji predsednika
Uprkos tome što je Aleksandar Vučić tokom izborne kampanje koristio javne resurse u svrhu političke promocije i vodio funkcionersku kampanju, Agencija za borbu protiv korupcije je izvela vratolomnu gimnastičku tačku i zaključila da je sve bilo po zakonu.
Sećamo se svi „Nade Ajkule“ – propagandnog spota Aleksandra Vučića u biblioteci tokom ovogodišnje izborne kampanje za predsednika države. Ispostavilo se da je reč bila o Biblioteci Narodne skupštine Srbije.
Sećamo se svi i da je Vučić maltene svakodnevno, sa svitom naprednjaka i socijalista, špartao Srbijom tokom kampanje – tokom dana je govorio kao predsednik vlade, promovisao svoju politiku, vređao opoziciju, da bi se predveče preobrazio u predsedničkog kandidata, koji je promovisao svoju politiku i vređao opoziciju.
Isto tako, sećamo se i da su prilikom tih špartanja naveliko korišćeni javni resursi u svrhu predsedničke kampanje – funkcioneri koji su „gostovali“ na Vučićevim mitinzima, proslavama, otvaranjima puteva i fabrika, koristili su službena vozila. Sećamo se i udesa ministarke bez portfelja Slavice Đukić Dejanović, upravo u službenom vozilu.
Tada je Agencija za borbu protiv korupcije saopštila da neće reagovati na ovu upotrebu službenih automobila u slobodno vreme ministara, koje su oni utrošili da putuju sa Vučićem i pričaju hvalospeve na njegov, svoj i na račun stranaka kojima pripadaju – jer to, po oceni Agencije, nije bilo kršenje Zakona o Agenciji.
Sada je Agencija saopštila da Vučić nije kršio Zakon o Agenciji kada je koristio Biblioteku Narodne skupštine za snimanje spota, i kada je sa pozicije predsednika Vlade promovisao svoju stranku i njenu politiku.
Foto: YouTube Screenshot
Agencija se u ovom slučaju svojski potrudila da nađe opravdanje, obrazloženje i objašnjenje zbog čega Vučić – iako jasno postupa suprotno duhu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije – to čini na način koji je po zakonu.
O čemu je reč? BIRN je još u martu ove godine uputio Agenciji za borbu protiv korupcije dva upita o tome da li je Vučić prekršio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije: jedan, jer je Vučić za svoj spot o „Nadi Ajkuli“ koristio Biblioteku Narodne skupštine, a drugi, u vezi sa izjavama Aleksandra Vučića tokom predsedničke kampanje 2017.
Koji je osnov za sumnju da je Vučić prekršio odredbe Zakona o Agenciji? On se može naći u članu 29. tog Zakona.
Stav 2. ovog člana 29. kaže da „funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata“, dok stav 3. kaže da „izuzetno od stava 2. ovog člana, funkcioner može da koristi javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera.“
Dakle, suština je jasna: ne sme se pomoću javnih resursa promovisati politička stranka, niti se to sme činiti korišćenjem susreta i skupova na kojima učestvuje kao funkcioner. Izuzetno, javni resursi mogu da se koriste zarad zaštite lične bezbednosti funkcionera.
Foto: YouTube Screenshot
U prvom odgovoru na pitanje BIRN-a – o Vučićevim nastupima u predsedničkoj kampanji – Agencija kaže da uvidom u video zapise, odnosno priloge i izjave Aleksandra Vučića, on „prilikom davanja ovih izjava nije promovisao političku stranku i program stranke kojoj pripada, niti je u ovim situacijama naveo ime stranke čiji je predsednik, na osnovu čega bi se na nesumnjiv način zaključilo da je došlo do povrede čl. 29. st. 2. Zakona o Agenciji.“
No, tu je i sledeća Vučićeva izjava, data bečkom listu „Standard“, a koju je TV B92 prenela u izbornom bloku: Vučić je rekao „da je odluku o kandidaturi na predsedničkim izborima doneo zbog stabilnosti u zemlji i regionu i nastavka reformi“, te da je bio „veoma zadovoljan ekonomskim uspehom i rastom i time što smo uspeli da smanjimo deficit“ i da „nikad ne bi promenio svoju poziciju, ali da je verovatnoća da bi SNS izgubila izbore u protivnom bila velika, time bi se dozvolilo nekim ljudima da vrate zemlju u prošlost, dok bi privreda doživela opet pad, a dugovi porasli“.
Dakle, evo ga – Vučić ovoga puta pominje i ime svoje stranke i promoviše njenu politiku, (usput diskvalifikujući druge kandidate); to mora biti da je kršenje člana 29. stava 2. Zakona o Agenciji, zar ne?
Nipošto, tvrdi Agencija: „Nesumnjivo je ocenjeno da ne postoji povreda odredbe čl. 29. st. 2. Zakona o Agenciji, jer je analizom ovog intervjua utvrđeno da je imenovani ovu izjavu dao kao odgovor na postavljeno pitanje novinara stranog medija kao predsedničkom kandidatu, kojih pitanja u intervjuu je bilo više.“
Foto: YouTube Screenshot
No, ima još: „Takođe, činjenice da su navedene službene posete, kao i deo objavljenog intervjua na TV B92 koje je dao Aleksandar Vučić, bivši predsednik Vlade, a istovremeno i predsednički kandidat, u određenim medijima korišćene u izbornim blokovima tokom predsedničkih izbora, ne ukazuju na postojanje povrede odredbe čl. 29. st. 2. Zakona o Agenciji, s obzirom na to da mediji imaju slobodu uređivačke politike u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima“, piše Agencija.
Dakle, u prevodu – predsednik vlade Vučić nije pominjao svoju stranku niti njenu politiku, pa zato ne krši Zakon, a čak i kada je pominjao, on opet ne krši Zakon, jer je „skinuo šešir“ predsednika Vlade (copyright by Nebojša Stefanović) i odgovarao na pitanja kao predsednički kandidat. Pa čak ni to nije sve, nego Vučić nije kršio zakon ni kada su njegove izjave i posete u svojstvu predsednika vlade korišćene u svrhu predsedničke kampanje, jer, eto – urednička sloboda, sve je po zakonu.
Odgovor Agencije u vezi sa drugim BIRN-ovim upitom (biblioteka Narodne skupštine i „Nada Ajkula“) ima još iskrivljeniju logiku. Agencija najpre utvrđuje da je „Prema članu 2. Pravilnika o radu Biblioteke Narodne skupštine, Biblioteka posebna organizaciona jedinica u Službi Narodne skupštine“, a potom prelazi na odgovor koji joj je stigao iz Skupštine:
„Narodna skupština je dopisom 03 broj 9-752/17 od 04.04.2017. godine obavestila Agenciju o tome da Narodna skupština ne može izdavati prostorije u zakup, niti zaključivati komercijalne ugovore u tu svrhu, i na taj način ostvarivati sopstveni prihod, da saglasno Uredbi o određivanju poslova bezbednosne zaštite određenih lica i objekata, predsednik Vlade ima pravo na bezbednosnu zaštitu, da je pod bezbednosnom zaštitom i zgrada Narodne skupštine, i da se mere bezbednosne zaštite preduzimaju u skladu sa procenom ugroženosti određenih lica, kao stepenom tajnosti podataka od značaja za bezbednosnu zaštitu, te da je predsednik Vlade prostoriju Biblioteke u Domu Narodne skupštine koristio u skladu sa odredbom člana 29. stav 3. Zakona o Agenciji.“
Dakle, u suštini, Skupština kaže da je Vučić koristio Biblioteku za džabe, bez naknade, a onda kaže da i Vučić i Skupština imaju pravo na bezbednosnu zaštitu, te da je Vučić koristio Biblioteku Skupštine u skladu sa članom 3. stavom 3. Zakona o Agenciji. Da podsetimo, to je onaj stav koji kaže da funkcioner može da koristi javne resurse radi zaštite lične bezbednosti.
Šta je dalje uradila Agencija? Ona u odgovoru obaveštava BIRN šta piše u stavovima 2. i 3. člana 29. Zakona o Agenciji, šta piše u pomenutoj Uredbi o određivanju poslova bezbednosne zaštite određenih lica (da su, prema članovima 2. i 3. ove Uredbe, pod bezbednosnom zaštitom i predsednik Vlade i Narodna Skupština) i onda zaključuje:
„Imajući u vidu da je Uredbom uređeno pitanje bezbednosne zaštite određenih lica i objekata, kao i nespornu činjenicu da je Aleksandar Vučić tokom vršenja javne funkcije imao pravo na bezbednosnu zaštitu, pa samim tim je to pravo imao i tokom snimanja navedenog spota u Biblioteci koja je u krugu objekata koji imaju bezbednosnu zaštitu, s obzirom na to da je navedeni skup sniman u toku vršenja ove javne funkcije, na osnovu utvrđenih činjenica ocenjeno je da u konkretnom slučaju nema osnova za odlučivanje o postojanju povrede odredaba Zakona o Agenciji po navodima iz Vaše prijave.“
Dakle, Vučić ima pravo na bezbednosnu zaštitu, a Narodna Skupština može da mu omogući tu zaštitu, pa je, očigledno, bilo čak i nužno da Vučić snimi propagandni izborni spot u Biblioteci Narodne skupštine. Sledeći dalje ovu logiku, može se zaključiti da funkcioneri, obuhvaćeni pomenutom Uredbom, u cilju snimanja predizbornih spotova mogu da koriste samo bezbednosno zaštićene objekte – a to su, prema Uredbi, Narodna skupština, Generalni sekretarijat predsednika Republike, Vlada, ministarstva i „drugi objekti“ koje koriste bezbednosno zaštićena lica (član 3. Uredbe).
Foto: YouTube Screenshot
Prema tome, umesto da se bavi suštinom Zakona – koji zabranjuje korišćenje javnih resursa u svrhu promocije političkih stranaka – deluje da se Agencija (nezavisno telo!) iz sve snage trudi da Zakon izvitoperi, iskrivi i izobliči tako da on obuhvati upravo suprotno ponašanje: da omogući korišćenje javnih resursa u svrhu promocije političkih stranaka.
„Namera zakonodavca je da ograniči javne funkcionere u upotrebi javnih resursa u cilju promocije stranke, odnosno da takvo ponašanje direktno zabrani. Prilikom procene da li je došlo do povrede propisa ili ne, mora se imati u vidu ’duh zakona’, odnosno jasna namera zakonodavca“, kaže Pavle Dimitrijević iz pravnog tima organizacije CRTA.
„Iako od jasne odredbe u čl. 29. st. 2. postoji predviđen izuzetak, nije jasno iz odluke Agencije na osnovu čega je, u konkretnom slučaju, protumačeno ponašanje funkcionera na način da je, zapravo, postupio u skladu sa bezbednosnim pravilima i procedurama. Ne znamo da li je napravljena bezbednosna procena zvaničnih službi koja bi pokazala da je funkcioneru u dovoljnoj meri zaštićena bezbednost samo u prostorima Narodne skupštine u datom trenutku.
Mogućnost koju ostavlja propis – da javne prostore koristi iz bezbednosnih razloga – nikako ne može biti pravilo ponašanja samo po sebi, jer takvo tumačenje nije u duhu zakona, odnosno namere zakonodavca da zabrani funkcionerima upotrebu javnih resursa u cilju promocije stranaka“, kaže Dimitrijević.
Pavle Dimitrijević, CRTA / Foto: FoNet/Nenad Đorđević
„Iako se ne može reći da je ovakva odluka Agencije protivzakonita, moguće je da je uvod u to da ’izuzetak postane pravilo’, pa da tako javni funkcioneri, zbog različitih aspekata bezbednosti, svoje promo spotove snimaju u javnim prostorima/ustanovama. Recimo, u Domu Narodne skupštine, u nekoj od skupštinskih sala u kojima se odvijaju zasedanja, ili čak u prostoru u kome se održavaju sednice Republičke izborne komisije (takođe u sastavu prostora Narodne skupštine).
Ovo je još jedna prilog inicijativi koju pokreće CRTA za sveobuhvatnom reformom izbornog zakonodavstva, koja podrazumeva objedinjavanje izbornih propisa u jedan zakon, kao i jasnu zabranu svih javnih nastupa/pojavljivanja funkcionera tokom trajanja kampanje (primenjeno u Makedoniji i Crnoj Gori)“, zaključuje Dimitrijević.
