Koliko je gradilišta u raskopanom gradu?
Broj gradilišta u Beogradu postao je nova mantra kojom vlasti pokušavaju da pokažu svoj uspeh, jer se “danas mnogo više radi i gradi nego pre”. Međutim, o tome se iznose dosta različite brojke, pa nije jasno koliko je tih gradilišta, a još manje za koliko njih se zasluge mogu pripisati vlastima.
Koliko ima gradilišta u Beogradu – 500, 1.000 ili više od 1.000? Krećući se Beogradom ima se utisak da je sve to jedno te isto haotično i raskopano stanje u kome se grad i građani uzalud koprcaju, onemogućeni u svojim svakodnevnim poslovima. Slušajući izjave različitih gradskih i državnih zvaničnika može se pomisliti da je bilo koji od ovih odgovora tačan, jer su poslednjih meseci iznosili sve ove brojke o čemu svedoče sledeće izjave.
“U Beogradu je otvoreno 1.111 gradilišta, a cilj je da ih u narednom periodu bude i 1.500”, rekao je gradonačelnik Beograda Siniša Mali. (RTS, 8. 8. 2017.)
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali na gradilištu / Foto: Fonet/Beoinfo
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prepolovio je ovaj broj, ali i zaključio da se toliko nije gradilo još od 1945.
“Samo u Beogradu ima više od 500 aktivnih gradilišta i ovoliko se nije gradilo u Srbiji od Drugog svetskog rata”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. (Mondo, 21. 8. 2017.)
Gradski menadžer Goran Vesić izneo je slične podatke kao Mali, s tim da u njegovoj izjavi nije najjasnija računica, odnosno nije jasno šta sve sabira.
“Sadašnja gradska vlast je zatekla svega 30 gradilišta u gradu, a danas ih ima samo gradskih oko sto, ukupno oko 600, a kad se saberu i one sa opštinskim dozvolama više od 1.000”, rekao je gradski menadžer Goran Vesić. (Politika, 30. 9. 2017.)
Moguće je da su se gradski čelnici oslanjali na podatke Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je krajem jula objavilo da je u Srbiji aktivno 10.576 gradilišta, te da se najviše gradi u Beogradu, gde je trenutno aktivno 1.111 gradilišta.
Neobično je, međutim, da je Vučić, koji, čini se, sve brojke i statistike drži u glavi, toliko omanuo u odnosu na podatke ministarstva, a opet neobično je i da Vučić previdi koliko se Beograd gradio posle Drugog svetskog rata, kada je izgrađen između ostalog – ceo Novi Beograd?!
No, Istinomer je pokušao da utvrdi koliko je tačno gradilišta u Beogradu i šta sve ulazi u konačan zbir, kao i da li se vlasti hvale samo svojim investicijama ili i privatnim poduhvatima.
Od gradskih vlasti, po običaju, nismo dobili odgovor, dok su nam iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dostavili podatke za čitavu Srbiju, i to preseke po mesecima.
Prema ovim podacima, na dan 9. oktobar u Srbiji je bilo aktivno 13.647 gradilišta, za razliku od 31. januara kada ih je bilo 6.819. Kako vreme odmiče, a naročito sa početkom građevinske sezone, ovaj broj se povećava.
U odgovoru ministarstva nalazi se i obrazloženje na koji način se računa broj tzv. aktivnih gradilišta:
“Izvršili smo detaljniju analizu podataka iz CEOP (Centralna evidencija objedinjenih procedura, prim. Istinomer) sistema kako bismo utvrdili ukupan broj aktivnih gradilišta na teritoriji Republike Srbije na današnji dan, 9. oktobar 2017. godine. Analizom je utvrđeno da je na teritoriji Republike Srbije ukupno podneto 18.772 zahteva za prijavu radova. Od datog broja 15.994 je pozitvno rešeno. Takođe, podneto je 2.752 zahteva za prijem završetka objekta u konstruktivnom smislu, od čega je 2.347 zahtev usvojen. Na osnovu ovih informacija možemo da zaključimo da je u Republici Srbiji trenutno aktivno oko 13.647 gradilišta (15.994-2.347). Dakle, ovaj broj je dobijen kada od ukupnog broja pozitivno rešenih zahteva za prijavu radova oduzmemo ukupan broj usvojenih zahteva za prijem završetka objekta u konstruktivnom smislu”, navodi se u odgovoru ministarstva.
Iz resornog ministarstva nisu dostavili podatke za Beograd koje smo naknadno tražili. Međutim, ono što i sami možemo da zaključimo jeste da se ovi podaci odnose na sva gradilišta, gde se gradi u skladu sa zakonom i gde su prijavljeni radovi. Pošto se završe temelji i objekat u konstruktivnom smislu to se više ne smatra aktivnim gradilištem, odnosno pošto nadlženi usvoje takvu prijavu.
To znači da se vlasti hvale svim gradilištima, a ne samo na sve strane raskopanim ulicama i investicijama koje idu na konto gradskog budžeta. To bi eventualno imalo smisla, jer bi za to mogli da preuzmu zasluge – kada grad nešto finansira – ali i odgovornost.
Nismo dobili ni odgovor od kada postoje ovako precizni podaci, ne bismo li pokušali da proverimo koliko je bilo gradilišta te 2013. godine, kada je promenjena vlast, da li ih je bilo 30, odnosno 40, kako tvrde Mali i Vučić. Pretpostavka je da detaljni podaci postoje od uvođenja objedinjene procedure za dobijanje građevinske dozvole, odnosno od početka 2015.
Inače, sve ove hvale o broju gradilišta trebalo bi da pokažu kako je Beograd postao „grad kranova i gradilišta“, kako to voli da kaže gradonačelnik Siniša Mali, ili rupa i blata i zatvorenih ulica kako to doživljavaju građani, kao i koliko je Beograd napredovao u odnosu na doba Dragana Đilasa.
U sklopu predizbornih odmeravanja, ovo sa gradilištima koja jesu i nisu zasluga grada, relativno je nova tema, koju je sa starim lajtmotivom – kolike je dugove ostavio Đilas Beograđanima uspešno objedinio predsednik svih građana Aleksandar Vučić kada je rekao da je u Beogradu 2013. bilo tek nešto više od 40 aktivnih gradilišta, a da je dug Beograda u tom periodu bio 1,5 milijardi evra.
„Dug Beograda je bio milijardu i 500 miliona evra, a danas, taj dug je prepolovljen i iznosi 666 miliona evra“, rekao je nedavno Vučić, prilikom obilaska radova na Koridoru 11.
Istinomer je u više navrata pokušao da razjasni tajnu “fantomskog” duga koji narasta i smanjuje se po partijskim potrebama, o čemu smo pisali ovde i ovde. Ipak, ova brojka verovatno je najveća za koju je neko “optužio” prethodnu vlast. Mali je nedavno govorio o 1.12 milijardi evra, a Vučić sada kaže 1.5 milijardi, sa takvom lakoćom kao da govorimo o hiljadama dinara.
Podsećamo da je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio da je Mali do te računice došao koristeći neku svoju metodologiju, te da je dug smanjen za 50 miliona evra, na šta se može dodati još 50 miliona, ali da nikako nije bilo tolikog smanjenja o kome Mali, a sada i Vučić govori.
Bilo kako bilo, izgleda da ćemo još dugo morati da trpimo ova predizborna licitiranja “praznim” brojevima. Zanimljivo je da se svi hvale brojem gradilišta iako za dobar deo tih gradilišta očigledno nisu odgovorne vlasti, budući da u ove brojeve ne ulaze samo javne investicije. Podsećamo da je Mali nedavno izjavio da nikada više novca nije davano za kapitalne investicije, iako se ispostavilo da je značajno više sredstava izdvajano (doduše iz kredita) u Đilasovo vreme, ali i u vreme pre krize, zbog čega je Mali već dobio ocenu “neistina”.
Naslovna fotografija: Fonet/Beoinfo
