Brža, jača i bolja neispunjena obećanja

NELA KUBUROVIĆ 

Ministarka Kuburović je u oktobru 2017. saopštila da je plan da se predlog novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije nađe pred poslanicima do kraja godine, jer je to „predviđeno Akcionim planom za Poglavlje 23“. I Ana Brnabić je u svom ekspozeu krajem juna najavila da se usvajanje ovog zakona očekuje „u prvim mesecima rada Vlade“.

Međutim, iako Nacrt ovog zakona postoji još od oktobra 2016, on još nije podnet Skupštini kao predlog i nije se našao u skupštinskoj raspravi.

Upravo zbog toga poslednji „non-paper“ Evropske komisije, odnosno polugodišnji izveštaj o napretku Srbije za poglavlja 23 i 24, izričito naglašava da postoji „ozbiljno odlaganje u usvajanju Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije“, kao i da „nema napretka u osiguranju efikasnog monitoringa u oblasti antikorupcije“. Zato je ovo obećanje ostalo neispunjeno.

  

 ALEKSANDAR VUČIĆ 

Krajem novembra 2016. Vučić – tada još predsednik vlade – najavio je da će u drugoj polovini 2017. ići na smanjenje poreza i doprinosa na zarade i na smanjenje „drugih poreskih stopa“. Vučić je to ponovio u maju 2017, a onda je i Ana Brnabić u svom ekspozeu izjavila da je „smanjenje poreza i doprinosa i povećanje plata u javnom sektoru direktno povezano sa kvalitetnijim upravljanjem javnih finansija“.

Fiskalni savet je krajem septembra 2017. saopštio da bi porez i doprinosi na zarade mogli da budu smanjeni od 2 do 3,5 odsto u 2018. godini.

No, do kraja 2017. godine do smanjenja poreza i doprinosa na zarade nije došlo, pa je ovo obećanje Aleksandra Vučića ostalo neispunjeno.

 

 TANJA MIŠČEVIĆ 

U septembru 2016. šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Tanja Miščević izjavila je da do 2018. godine Srbija treba da bude potpuno spremna i da preuzme obaveze iz članstva: „To znači da sva poglavlja do tada treba da budu otvorena, a jedan značajan broj i zatvoren“, rekla je tada Miščević.

Međutim, od ukupno 35 poglavlja u pregovorima Srbije i EU, do kraja 2017. godine otvoreno je samo 12, od toga su dva odmah zatvorena. Poslednja dva poglavlja otvorena su u decembru 2017, a mediji su javili da se pet zemalja EU suprotstavilo otvaranju još jednog poglavlja, zbog slabog napretka u vladavini prava, borbi protiv korupcije i stvaranju nezavisnog sudstva.

Zbog toga i ovo obećanje ocenjujemo kao neispunjeno.

ALEKSANDAR VUČIĆ 

 

Početkom 2016, Aleksandar Vučić je izjavio „da se nada da ćemo za dve godine moći da kažemo da je prosečna plata u Srbiji 500 evra“.

No, prosečna plata u Srbiji dve godine kasnije ne samo da nije 500 evra, nego je u prvih 10 meseci 2017. još uvek bila nešto malo ispod 400 evra. U novembru je prosečna plata iznosila 47.575, što je – prema srednjem kursu evra na dan 30. novembra – iznosilo 398,4 evra. Dakle – neispunjeno.

Inače, u julu ove godine, u intervjuu za „Politiku“, član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković je izjavio da će prosečna plata u Srbiji biti 500 evra za pet godina, i to ukoliko privredni rast u tom periodu bude u proseku četiri odsto. Podsetimo, pitanje je da li će u 2017. godini privredni rast Srbije iznositi dva odsto.

GORAN KNEŽEVIĆ 

 

 

Krajem januara 2017, ministar privrede Goran Knežević najavio je raspisivanje konkursa za direktore svih javnih preduzeća u narednih „mesec, mesec i po dana“. Ovo je bila i obaveza vlade, s obzirom da je Zakon o javnim preduzećima, donet u martu 2016, obavezivao Vladu da „javni konkursi za izbor direktora raspisani po odredbama ovog zakona moraju biti okončani najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona“.

Formalno gledano, konkursi jesu raspisani za direktore većine javnih preduzeća, međutim, na kraju 2017. godine i dalje je na snazi višegodišnja praksa da u najvećem broju slučajeva direktorsko mesto u javnim preduzećima čiji je osnivač država obavlja tzv. „v.d.“, odnosno vršilac dužnosti. Čak, postoje slučajevi – poput „Koridora Srbije“ i Zorana Babića – da je vršilac dužnosti direktora postavljen nakon što je raspisan konkurs za direktora.

Pošto raspisivanje konkursa nije samo sebi cilj, već je cilj da se izaberu direktori, ovo obećanje Gorana Kneževića ocenjujemo kao neispunjeno.

 

SINIŠA MALI 

  

Krajem marta gradonačelnik Beograda Siniša Mali ispalio je čitav rafal projekata od kojih se, po njegovim rečima, nije odustalo u 2017. godini. Među njima su i izgradnja gondole, rekonstrukcija Trga republike, rekonstrukcija Studenskog trga, radovi na terazijskom platou i na podzemnim prolazima na Terazijama. S obzirom da ništa od nabrojanog nije urađeno, i ova obećanja ocenjujemo kao neispunjena.

ZORANA MIHAJLOVIĆ 

U oktobru 2015. ministarka Zorana Mihajlović je, obraćajući se „dragom poslaniku“, obećala da će „‘Železnicu’ srediti tako da se od Beograda do Novog Sada ide za 30 minuta za dve godine.“ 

Dve godine kasnije, uvidom u red vožnje Železnica Srbije, vidimo da se od Beograda do Novog Sada – ako voz ne kasni – železnicom uglavnom stiže za nešto više od sat i po (90 minuta), odnosno za tri puta duže vreme od onog koje je ministarka obećala. Zbog toga je i ovo obećanje ostalo neispunjeno.

Istinomer će i u 2018. nastaviti da beleži obećanja političara, rokove i ciljeve koje postavljaju, i da prati njihovu (ne)ispunjenost.