Izveštaj EK o Srbiji: „Ali”, koje sreću kvari

Mogla je minstarka da kaže i nešto poput „Uh, dobro smo prošli“, ali nije, već se zadovoljila da još jednom naglasi da je „jako važno da Srbija nije nazadovala ni u jednoj oblasti„.

I zbilja, u Izveštaju EK ni za jedno poglavlje ne piše da je Srbija nazadovala: pokazala je „dobar napredak“ u oblasti ekonomskog razvoja i konkurentnosti, kao i u vezi sa dva konkretna poglavlja: Poglavljem 11, poljoprivreda i ruralni razvoj i Poglavljem 14, transport. Takođe, prema Izveštaju EK, Srbija je u većini poglavlja pokazala „izvestan napredak“, dok u sedam poglavlja nije pokazala nikakav napredak.

Formalno gledano, dakle, ministarka Joksimović je u pravu, nije bilo nazadovanja u poglavljima.

Čak bi moglo da se kaže da ni predsednik Vučić nije bio u krivu kada je rekao da je „konstatacija da Srbija napreduje na evropskom putu postala uobičajena“ i da je „normalno da protokom vremena napredujete“. Jer, ako gledamo samo poglavlja – negde malo napredujete, negde nimalo: pa, i to je nekakav napredak, u zbiru.

Na istom tragu bila je i predsednica vlade Ana Brnabić koja je rekla da je, „sve u svemu, izveštaj EK pozitivan za Srbiju“, i da je ona „zadovoljna trenutnim stanjem“.

No, tu onda stupa ono „ali“, što sreću kvari, i to u dvostrukom obliku. Najpre, bukvalno: izveštaj je pisan tako da, nakon nabrajanja onoga što je (ako je) urađeno u prethodnom periodu, najčešće ide rečenica koja počinje sa jednim „however“ („međutim“, ili „ipak“), a onda se nabrajaju svi problemi, nedostaci, zaostajanja, neuređene i neurađene stvari na kojima mora još (mnogo) da se radi.

Drugo „ali“ je suštinsko. Najveći broj ozbiljnih, dubinskih problema sa kojima se suočavaju država Srbija i njeni građani pomenut je pre preseka stanja u pojedinačnim Poglavljima, u delu izveštaja u kome se govori o političkim kriterijumima, funkcionisanju demokratskih institucija i reformi javne uprave.

U izveštaju ipak nije pomenut izraz „zarobljena država“, kojeg je Evropska komisija upotrebila u februaru u svojoj strategiji da opiše stanje u svim državama zapadnog Balkana. Podsetimo se:

Međutim, bez obzira na to, duboko je zabrinjavajuće ako je bilo ko – a nekmoli predsednica vlade – „zadovoljan trenutnim stanjem“, jer u izveštaju nedostaje samo taj izraz, „zarobljena država“, svi ostali elementi su tu.

Kelnerskim rečnikom, a prema izveštaju Evropske komisije, evo „šta smo ono beše imali“ za posmatrani period (oktobar 2016 – februar 2018):

• Vladajuća većina svojim aktivnostima sprečava osnovnu ulogu parlamenta – razmatranje i preispitivanje predloženih zakona.
• Ni Skupština ni izvršna vlast ne razmatraju izveštaje nezavisnih tela. 
• OEBS je ustanovio da je predsedničkom kampanjom 2017. godine dominirao kandidat vladajuće koalicije zahvaljujući nejasnoj razlici između kampanje i zvaničnih aktivnosti, kao i neizbalansiranom medijskom pokrivanju. OEBS je izvestio i o kredibilnim navodima pritiska na glasače i zaposlene u strukturama povezanim sa državom.
• Postoje trajni nedostaci u izbornim procesima, poput (ne)transparentnosti finansiranja stranaka i kampanja. 
• Državni zvaničnici daju negativne izjave o civilnom društvu, koje je, prema EK, „ključna komponenta svakog demokratskog društva“.
• Umesto da se u javnoj upravi biraju najbolji i najvredniji ljudi, postoji velika politička diskrecija u izboru finalnih kandidata. Politički uticaj nastavlja da igra ključnu ulogu u popunjavanju viših menadžerskih pozicija.
• Korupcija je široko rasprostranjena i još nema opipljivih rezultata antikorupcijskih reformi. Infrastrukturni projekti, zdravstvena zaštita, obrazovanje, izgradnja i prostorno planiranje i privatizacija javnih preduzeća i dalje su posebno podložni korupciji.
• Postoji snažan pritisak na pravosuđe, a javni komentari zvaničnika, ponekad sa najvišeg nivoa, na istrage i aktuelne sudske procese vide se kao pritisak na nezavisnost pravosuđa. Opseg političkog uticaja na sudstvo i dalje ostaje zabrinjavajući.
• Politički i ekonomski uticaj na medije rezultira široko rasprostranjenom auto-cenzurom, a izjave visokih zvaničnika o istraživačkom radu novinara nisu doprineli stvaranju okruženja u kojem se sloboda izražavanja može ostvariti bez ometanja.
• Zabrinjavaju slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, a istrage i pravosnažne presude su i dalje retke. Govor mržnje i diskriminatorna terminologija se često toleriše u medijima, i retko bude predmet interesovanja regulatornih vlasti ili tužilaca.
• Politizacija REM-a i dalje traje, naročito putem imenovanja članova Saveta REM. REM i dalje ne uspeva da efikasno prati rad emitera. U izveštajima za 2016. i 2017. godinu REM je ocenio da nijedna komercijalna televizija nije ispunila sve programske obaveze prema Zakonu o elektronskim medijima, ali nije sproveo nikakve kazne, pa se postavlja pitanje efikasnosti REM-a da sprovodi tržišna pravila.
• Policija, tužilaštvo i sudovi tek treba da dokažu da mogu da istraže, gone i sude sve slučajeve visoke korupcije na nepristrasan i operativno nezavisan način.
• Kriminalne grupe se uključuju u sve veći broj profitabilnih ilegalnih aktivnosti i reinvestiraju znatan profit u srpsku privredu. 

 

Ovo su tek crtice i deo onoga što nudi izveštaj Evropske komisije na svojih stotinak strana, a iz kojih se može pročitati osnovno: politika, odnosno vladajuća koalicija dominira društvom i mnogim aspektima života građana Srbije. Parlament je efektivno blokiran, mediji su pod političkom i ekonomskom kontrolom, institucija koja treba da kontroliše rad elektronskih medija je, takođe, politizovana (i ne radi ništa), civilno društvo i istraživački novinari su pod stalnim i neometanim (i „odozgo“ podsticanim) pritiskom i zastrašivanjem, a ponekad i fizičkim napadima, politička pripadnost je kriterijum po kome se postavljaju kadrovi što u administraciji, što u državna preduzeća, korupcija je pravilo a ne izuzetak, pravosuđe je pod jakim političkim pritiskom, ne postoji procesuiranje slučajeva visoke korupcije (a u visoku korupciju može da bude umešana samo „visoka“ vlast)…

Tu je – zapravo nije tu – i novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji kasni već više godina, a u ovim crticama nisu ni pomenute tzv. „javne rasprave“ prilikom donošenja nove medijske strategije i predloga izmene Ustava u vezi sa pravosuđem, odakle su redom izlazila sva stručna tela i zainteresovane strane, jer suštinskog dijaloga nije ni bilo… Nije pomenut ni odnos vlasti prema Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti prilikom donošenja nacrta novog Zakona o informacijama od javnog značaja, koji danas već poprima apsurdne obrise.

Ima mnogo negativnih stvari i kod onih ministarstava koja su zaslužna za oblasti kod kojih je zabeležen „dobar napredak“.

Na primer: „Izvršenje kapitalnih investicija ostaje otežano slabostima u budžetiranju, planiranju i nadzoru ugovora.“ Podsetimo, u 2017. kapitalne investicije bile su za desetak milijardi dinara niže od iznosa planiranog budžetom.

Ili: „Budžetski kalendar iz Zakona o budžetskom sistemu se ne poštuje u potpunosti, što rezultira nedovoljnim vremenom za prikladnu pripremu, procenu i debatu zainteresovanih strana. Iako je budžet programski, veza sa strateškim planovima i vladinim prioritetima je i dalje slaba.„

Ili: „Ministarstvo finansija ne objavljuje izvršenje budžeta, što sprečava analizu odstupanja od ciljeva. Budžet za 2018. godinu je usvojen u Skupštini bez suštinske rasprave.“ 

Ili: „Nezavršene reforme preduzeća u državnom vlasništvu, naročito petrohemijskom, rudarskom i energetskom sektoru, i dalje su stalni izvor potencijalnih obaveza što bi moglo lako da podrije teško izborenu fiskalnu stabilnost.“

Ili: „…zamrzavanje zapošljavanja u javnom sektoru i ciljano smanjenje penzija su zadržani u 2018, ali oni nisu zamena za sistemski pristup smanjenja potrošnje i predstavljaju implicitnu obavezu.“

Ili: „Administrativni kapacitet i politička volja za upravljanje subvencijama i dalje su slabi. Nastavljene su budžetske subvencije stranim investitorima, na netransparentan način i bez sistematske kontrole državne pomoći.„

I na kraju, ili na početku:

„U oblasti socijalne uključenosti i zaštite, u 2016. smatralo se da je 7,3 odsto populacije živelo u apsolutnom siromaštvu. Oko pola miliona ljudi nije u stanju da zadovolji osnovne životne potrebe.

(…)

Udeo osoba koje su u riziku od siromaštva ili socijalne uključenosti je najveći među svim evropskim zemljama koje sprovode Anketu o prihodima i uslovima života (SILC) – 38,7 odsto u 2017. godini. Procenat osoba koji su u riziku od siromaštva je 25,5 odsto, što znači oko 1,8 miliona ljudi.„

Što bi rekla ministarka Joksimović, važno je da nije bilo nazadovanja. A predsednica vlade Ana Brnabić je zadovoljna trenutnim stanjem.