Kako se čitaju diplomatske formulacije “umerenog napretka” (prvi deo)
Podela vlasti, kontrolna funkcija parlamenta, nezavisnost institucija, funkcionalni pravosudni sistem, sloboda izražavanja vrednosti su koje u Srbiji postoje samo na papiru, što je pokazao i poslednji izveštaj Evropske komisije o Srbiji, a o čemu malobrojni mediji i organizacije civilnog društva ”trube“ sada već godinama.
Uvijeni u diplomatske formulacije i floskule poput “izvesnog napretka“, “umerene pripremljenosti“ i “slabih kapaciteta“ nalazi Evropske komisije zapravo ukazuju na suštinske, sistemske probleme u funkcionisanju države, od nepoštovanja osnovnih demokratskih principa, definisanih samim Ustavom Republike Srbije, poput podele vlasti i kontrole rada izvršnih organa, odnosno nadzora nad njihovim radom, do sistemskog urušavanja, postojećih, nezavisnih institucija formiranih sa ciljem da obezbede nezavisnu kontrolu organa javne vlasti i zaštite prava građana – bilo da se radi o Ombudsmanu, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti ili Državnoj revizorskoj instituciji koja kontroliše kako se troši novac koji građani izdvajaju za funkcionisanje države.
Iako se na početku svakog od poglavlja, u sažecima, mogu naći paragrafi teksta u kojima je preciznim merenjem uspostavljen balans između “pohvala“ i preporuka, u opširnijem delu koji se nalazi u nastavku, a koji se ređe čita, mogu se naći dosta jasno definisani i pobrojani problemi koji se odnose ne samo na “usklađivanje zakona“ odnosno donošenje ili izmenu istih, već i na primenu postojećih.
Kako to izgleda u praksi – izbori
“Srbija je održala predsedničke izbore u aprilu 2017. godine. Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS/ODIHR) utvrdila je da su izbori glasačima pružili stvarni izbor kandidata, ali da je nekoliko faktora narušilo jednakost uslova za učestvovanje u izbornoj trci.“
Međutim, u nastavku se navodi da “najveći deo preporuka tek treba u potpunosti razmotriti, uključujući i one koje se odnose na transparentnost i integritet izbornog procesa tokom kampanje“.
U nastavku se navodi i da je “kampanjom dominirao kandidat iz vladajuće koalicije“ kao i da je delotvorno “iskoristio zamagljenu razliku između zvaničnih poslova i kampanje“. Već na ovom primeru može se videti razlika između “politički korektne“ formulacije i suštine.
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
U izveštaju se dakle, u suštini, kaže da građani (formalno) jesu imali mogućnost izbora, ali i da je jedan kandidat imao povlašćeni položaj u odnosu na ostale, jer je, između ostalog, iskoristio “zamagljenu razliku“ između premijerskih i kampanjskih poslova kao i “neravnomernu pokrivenost medijima“.
Kada ove (ne)jasne formulacije stavimo u kontekst, te pridodamo postojeće, važeće zakone ove zemlje, poščevši od onog najvišeg, Ustava, preko Zakona o izboru predsednika Republike postaje jasno da – iako “Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije“ (član 2 Zakona o izboru predsednika Republike) – iz gore pomenutih nalaza vidimo da se to pravo ”realizuje“ pod vidno nejednakim uslovima.
Kada to ukrstimo sa “zloupotrebom regulatornih i nadzornih mehanizama“ – REM-a i Agencije za borbu protiv korupcije – dolazimo do toga da su izbori građanima, od kojih su oni “zaposleni u strukturama povezanim sa državom“, bili pod pritiskom, pružili “stvarni izbor (medijski nejednako zastupljenih, prim aut) kandidata“.
Na kraju ovog dela izveštaja Komisija preporučuje rešavanje “trajnih nedostataka“ kao što su “transparentnost finansiranja stranaka i kampanja“ odnosno sprečavanje zloupotrebe sredstava, izvlačenja novca, korišćenja javnih resursa u privatne svrhe i preporučuje regulisanje funkcionerske kampanje i uspostavljanje funkcionalnog sistema za praćenje i nadzor izbora.
Da rezimiramo, neravnomerno informisani i zastrašeni građani birali su na izborima između velikog broja neravnopravnih kandidata čije su aktivnosti u kampanji i nakon nje kontrolisali zloupotrebljeni nadzorni i regulatorni mehanizmi. Važno da nismo nazadovali.
*Autorka je koordinatorka programa za evropske integracije Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD)
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
