Pet minuta slave za životnu sredinu

Danas se premijerka u pratnji ministra zaštite životne sredine, ministra finansija i ministra zdravlja pojavila u akciji čišćenja obale Savskog jezera. Životna sredina bila je tema koja ih je okupila. Kamere su tom prilikom zabeležile kako članovi Vlade u rukavicama skupljaju otpad u zelene kese. Novinari su preneli premijerkinu poruku građanima da je „važno da za buduće generacije sačuvamo čistiju Srbiju“ i da je čišćenje stvar patriotizma.

Danas je Životna sredina bila zvezda među temama, smeškala se sa naslovnih strana, gostovala u dnevnicima televizija i po značaju parirala čak i neprikosnovenoj Ekonomiji. Danas se mogao steći utisak da je životna sredina važna. Svakome. I premijerki. I ministrima. I novinarima. I nama samima. I da svi radimo na zaštiti životne sredine.

Sutra će premijerka otići na drugo mesto, po drugom zadatku. Novi ministar finansija će verovatno nastaviti po starom, smatrajući da je životna sredina trošak. Kamere i novinari svoju pažnju usmeriće na neku novu temu. 

A životna sredina? Šta će sa njom biti sutra, kada kamere ne budu uperene u nju?

Životna sredina će se sa naslovnih strana povući u rubrike o komunalnom redu i o društvu, a povremeno će „iskočiti“ na naslovnicu ako ministar ponovo u javnosti obznani lokacije sa ilegalno zakopanim opasnim otpadom.

A mi? O životnoj sredini pre sledećeg 5. juna razmišljaćemo tek ponekad.

U rano novembarsko jutro, dok žurimo na posao i kašljemo u oblaku dima iz komšijskih dimnjaka – pitaćemo se kakav vazduh dišemo. I zašto možemo da ga vidimo, namirišemo i skoro okusimo (kada je sama definicija vazduha – da je bez boje, ukusa i mirisa). Agencija za zaštitu životne sredine će nam jednom godišnje dostaviti izveštaj o kvalitetu vazduha. Za prethodnu godinu. Možda ćemo ga pogledati i zaključiti da mesto u kom živimo spada u „zelenu oblast“ sa dobrim kvalitetom vazduha. I nećemo dalje o tome misliti. Osim ako kojim slučajem nismo čitali Izveštaj o (ne)napretku, gde nas Koalicija 27* obaveštava da ta zelena boja ne znači uvek da dišemo vazduh najvišeg kvaliteta. I da treba da čitamo između redova, ili bar zatražimo informaciju od lokalne samouprave. Ili smo možda pogledali izveštaj Evropske agencije za životnu sredine, koji nam kaže da smo redovno u grupi zemalja u kojima se „probijaju“ dozvoljene granične vrednosti zagađenja vazduha. Za to vreme, Svetska zdravstvena organizacija u svojim izveštajima kaže da je u Srbiji 5400 ljudi prevremeno umre usled posledica zagađenja vazduha. Možda neke od njih poznajemo. Ipak, o vazduhu ćemo misliti samo u novembru, kad ga budemo videli, i 5. juna, kad se Životna sredina slika za naslovne strane. 

O otpadu ćemo možda češće razmišljati, naročito ako živimo u ruralnim krajevima Srbije, gde sistem organizovanog prikupljanja komunalnog otpada još nije sasvim uspostavljen. I gde, zbog toga, imamo više od 2.000 divljih smetlišta razlivenih uz šume, potoke i puteve.

O kvalitetu površinskih i podzemnih voda nećemo mnogo razmišljati. Osim ako smo pasionirani ribolovci ili ljubitelji veslanja, pa se svakodnevno srećemo sa flašama, kesama i odbačenom belom tehnikom koja uz ptice i ribe pliva rekama. Ili ako smo stanovnik Zrenjanina, pa smo o pijaćoj vodi razmišljali u prethodnih 14 godina tokom kojih smo uz vodu iz vodovoda bili u opasnosti da budemo posluženi i arsenom. Da bi smo svi mogli da pijemo čistu i zdravu vodu, potrebno je da izgradimo preko 300 postrojenja za preradu otpadnih voda i za to izdvojimo više od pet milijadri evra. I dok se manje od 10 odsto otpadne komunalne vode prečišćava, naše opštine i gradovi svoja budžetska sredstva namenjena zaštiti životne sredine neretko koriste za druge namene poput subvencija lokalnim komunalnim preduzećima, pa čak i lokalnim zoološkim vrtovima.

Zaštitom prirode se verovatno nećemo baš mnogo baviti. Osim ako živimo na Zlataru, Kopaoniku ili Srebrnom jezeru, pa nam prihod zavisi od turizma i očuvanja prirode. Gubitak biodiverziteta neće nas mnogo zabrinuti. Nećemo, na primer, brinuti zbog ugroženosti sova. Sve dok, na primer, zbog nestanka sova, ne dođe do naglog porasta populacije miševa i drugih glodara kojima se sove hrane. Onda ćemo se pitati odakle najezda odjednom. I možda shvatiti da svaka vrsta u životnoj sredini ima važnu ulogu. Možda je do nas stigla vest o malim hidrocentralama koje niču čak i u nacionalnim parkovima. Ali, osim ako su u našem komšiluku, verovatno se nećemo previše baviti time što ova postrojenja bespovratno uništavaju male vodotokove i čitave ekosisteme. 

Možda ćemo do sledeće godine ponovo učestvovati u nagradnoj igri i uredno sakupljati fiskalne račune nadajući se dobitku stana. Nećemo pri tome znati, da sakupljajući račune, sakupljamo i povećane količine bisfenola A, opasne supstance koja ugrožava naš endokrini i reproduktivni sistem. Osim ako smo čitali deo o upravljanju hemikalijama  Izveštaja o (ne)napretku.

Dakle, sutra kad se kamere i novinari upute na drugo mesto a nosioci javnih funkcija pređu na drugi dnevni prioritet, Životna sredina će opet postati nezanimljiva, neugledna, nepoželjna tema koja mnogo košta. Samo jedna od mnogih tema koje nisu baš važne. Da je to tako, videćete po budžetu Republike Srbije (prema kome je za zaštitu životne sredine namenjeno manje od 0,5% BDPa). Mi ćemo nastaviti da živimo u takvoj, tek ponekad važnoj, životnoj sredini. Da dišemo zagađen vazduh, plivamo u zagađenoj vodi, šetamo kroz otpadom ukrašene predele dok šume nestaju. Odluke o životnoj sredini najčešće se donositi bez našeg učešća. I često nasuprot našem interesu. Klimatske promene će nastaviti da nas „iznenađuju“ u vidu „nezapamćenih“ poplava i „istorijskih“ suša. A naš život i zdravlje i zdravlje nekih novih ljudi koji danas rastu će trpeti posledice. 

Do sledećeg 5. juna i pet minuta slave za Životnu sredinu verovatno ćemo zaboraviti na nju. 

Ili?

Možda ćemo shvatiti da je životna sredina upravo to – sredina u kojoj se odvija NAŠ život? Možda ćemo pomisliti da i od nas zavisi? Možda ćemo onda od nosilaca javnih funkcija zahtevati da naše zdravlje i životnu sredinu stave na vrh liste svojih prioriteta? Ispred interesa investicija? Možda ćemo uputiti dopis lokalnom odborniku i pitati kako se troši naš novac, namenjen našoj životnoj sredini? Možda ćemo zahtevati svoje Ustavom zagarantovano pravo da živimo u zdravoj životnoj sredini?

Autorka je koordinatorka projekata za programsku oblast Energija, klima i životna sredina u okviru Beogradske otvorene škole 

Beogradska otvorena škola je članica Koalicije 27, koju čini mreža od 11 organizacija civilnog društva koje prate proces usklađivanja i primene politike i propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena i doprinosi tom procesu. Koalicija 27 zagovara i podstiče učešće javnosti u procesu pristupnih pregovora RS sa EU i predlaže rešenja koja će doprineti zaštiti i unapređenju životne sredine i kvaliteta života građana. U maju 2018. Koalicija 27 je objavila peti po redu Izveštaj o (ne)napretku. Članice koalicije 27 su: Alternativa za bezbednije hemikalije, Beogradska otvorena škola, Centar za ekologiju i održivi razvoj, Centar za unapređenje životne sredine, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, GM Optimist, Inžinjeri zaštite životne sredine, Jedan Stepen Srbija, Mreža za klimatske akcije Evropa (CAN), Mladi istraživači Srbije i Svetska organizacija za prirodu (WWF). Na petom izveštaju u delu o kvalitetu vazduha sa članicama Koalicije 27 radila je RES fondacija.