Hoće li na kraju 2018. plate biti 500 evra i zašto neće
Da bi prosečna zarada u decembru 2018. godine iznosila 500 evra, zarada zaposlenih u javnom sektoru trebalo bi da bude 85.504,4 dinara, tj. da poraste za 54,7 odsto. Dakle, blago svim tim prosvetnim i zdravstvenim radnicima, policiji, vojsci, imaće prosečnu platu od skoro 724 evra (a, u stvari neće).
Mnogo puta je predsednik Vučić rekao da će prosečna plata na kraju 2018. godine biti 500 evra: u decembru 2017. dao je rok da se tih 500 evra pojave „do kraja sledeće godine“; u martu 2018. je rekao – biće do kraja godine „ako bude postojala politička stabilnost i sigurnost“, a pre dve nedelje, početkom juna, malo je reterirao i izjavio je da će doći do „značajnog rasta plata“ pre kraja godine i da će se plate približavati „onome što sam rekao da je cilj, a to je blizu 500 evra“.
Da kojim slučajem Đorđe Čvarkov piše ovaj tekst, on bi na predsednikovu tvrdnju da će plata u decembru 2018. biti 500 evra imao spreman odgovor: „A, u stvari neće.“
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Zašto neće? Ukratko, zato što je preduslov za to ispunjavanje jednog od dva uslova: da plate u javnom sektoru porastu za skoro 55 odsto do kraja godine (tj. da premaše 85.000 dinara), ili da evro na kraju 2018. vredi 102,2 dinara, umesto sadašnjih 118,17 dinara. Ovo prvo bi značilo da se za plate u javnom sektoru mesečno izdvaja blizu 150 miliona evra više ili 1,78 milijardi evra za 2019. Suficit zbilja postoji, ali se meri u milijardama dinara, a ne milijardama evra, pa je ova opcija potpuno nerealna.
Druga opcija bi značila veliku radost građana zaduženih u stranoj valuti i potpuni kolaps privrede Srbije u vrlo kratkom roku: niko više ne bi imao nikakvog razloga da bilo šta izvozi (teško je izvoziti i sa sadašnjim kursom), a izvoz čini 50 odsto bruto domaćeg proizvoda. Dakle, i ova opcija je realna koliko i prethodna.
U nastavku teksta pogledajte računicu kojom smo došli do ovih neophodnih – i nemogućih – uslova za platu od 500 evra na kraju 2018. godine.
KAKO DO RASTA OD 21,2 ODSTO
Najpre neke osnovne brojke: prema Republičkom zavodu za statistiku (RZS) na kraju 2017. godine prosečna plata u Srbiji bila je 48.743 dinara ili 411,4 evra. Kada se ovaj prosek iz decembra 2017. razdvoji na zaposlene u javnom sektoru – koji su prošle godine dobili nominalno povećanje zarada od devet odsto – i zaposlene van javnog sektora, za čije zarade država nije nadležna, dobijamo sledeću sliku:
- Zaposleni u javnom sektoru imali su na kraju 2017. godine prosečnu zaradu od 54.840 dinara ili 462,9 evra;
- Zaposleni van javnog sektora u istom mesecu imali su prosečnu zaradu od 45.629 dinara ili 385,1 evra.
Izvor: Ministarstvo finansija, januar 2018. godine
Ovde ćemo u pomoć pozvati direktora RZS Miladina Kovačevića – ali ne zbog njegove tvrdnje da je „najverovatnije“ da će plata u decembru 2018. biti 500 evra – već ćemo, poput njega, u računici koristiti pretpostavku da će kurs ostati stabilan i zadržati ga na 118,17 dinara za evro do kraja godine.
Taj kurs značio bi da će 500 evra na kraju 2018. iznositi 59.085 dinara. To bi, takođe, značilo da će prosečna plata za godinu dana (od decembra 2017. do decembra 2018) biti uvećana za 10.342 dinara ili za 21,2 odsto.
Pa šta, mogao bi neko reći – to i nisu neke pare, manje od 100 evra, a i ne deluje baš nedostižno: nije li predsednik pred beogradske izbore najavio da bi plate u javnom sektoru do kraja 2018. mogle da porastu za 10-12 odsto? Dodatno, privredi ide dobro, vlast očekuje rast BDP-a od 4-4,5 odsto, to će značiti i da će privatni sektor dodatno da „povuče“, inflacija je niska i sve, generalno, ide kako se samo poželeti može.
ZARADE U PRIVATNOM SEKTORU NE HAJU ZA VUČIĆEVIH 500 EVRA
No, pogledajmo brojke koje stoje iza ovog povećanja. Najpre, za privatni sektor je nevažno da li će država svojim zaposlenima povećati platu za tri ili 30 odsto – oni će povećati ili smanjiti platu u skladu sa svojim poslovanjem, a to je usko vezano za privredni rast.
Razlika između zarada u javnom i privatnom sektoru u 2017. bila je oko 66 evra. U 2018. za sada je 80 evra. (Izvor: RZS)
Na primer, uvidom u rast zarada van javnog sektora u 2017. godini, vidimo da je od januara do decembra plata „kod privatnika“ nominalno porasla za 4,8 odsto (u periodu januar – decembar 2017). Te 2017. godine (muzika iz „Grlom u jagode“) realni rast BDP-a bio je 1,9 odsto, inflacija tri odsto, pa se tako zbir ove dve veličine gotovo idealno poklopio sa rastom zarada van javnog sektora – upravo je to i preporuka ekonomista: da zarade treba da rastu za zbir rasta BDP-a i inflacije.
Ili, pogledajmo prvi kvartal 2018. godine: prosečna zarada van javnog sektora u periodu januar-mart 2018. iznosila je 49.089 dinara, dok je u prvom kvartalu 2017. ona bila 46.524. Reč je, dakle, o povećanju od 5,5 odsto. Rast BDP-a u prvom kvartalu 2018. (u odnosu na prvi kvartal 2017) bio je 4,6 odsto, a inflacija na kraju marta 1,4 odsto.
S obzirom na to da Narodna banka Srbije procenjuje da će na kraju godine inflacija biti oko dva odsto, a zvanična procena rasta BDP-a u 2018. je 3,5 odsto, nema razloga da se očekuje da rast zarada van javnog sektora bude veći od 5-6 odsto. Dakle, daleko ispod neophodnih 21,2 odsto.
Ovo će onda značiti da plate u javnom sektoru treba da porastu znatno iznad tih 21,2 odsto, kako bi ukupna prosečna zarada na kraju 2018. godine bila 500 evra. Podsetimo, u periodu januar-decembar 2017. zarade u javnom sektoru porasle su za 4,55 odsto. Ako uporedimo prosek plate u javnom sektoru u prvom kvartalu ove sa prvim kvartalom prošle godine, vidimo rast od 5,56 odsto. Opet – mnogo manje od neophodnih 21,2 odsto.
RASTE BROJ ZAPOSLENIH SA NIŽIM ZARADAMA
Problem je još veći kada se zna da, prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), u javnom sektoru radi oko 30 odsto od ukupnog broja svih registrovanih zaposlenih, i to sa tendencijom blagog pada – u januaru 2017. zaposleni u javnom sektoru činili su 30,35 odsto od ukupnog broja registrovanih zaposlenih; u martu 2018. – 28,8 odsto. Dakle, broj onih sa višim platama se smanjuje, a raste broj onih sa nižim zaradama.
Mrka kapa za 500 evra do kraja 2018. godine / Foto: FoNet/TV FoNet
Pogledajmo sada malo i kako se kretala registrovana zaposlenost. Porast zaposlenih u javnom i van javnog sektora* u periodu januar-decembar 2017. iznosio je 3,73 odsto, a 3,82 odsto ako uporedimo prosečan broj zaposlenih u prvom kvartalu 2018. i prvom kvartalu 2017.
Od toga, broj zaposlenih van javnog sektora u prvom kvartalu 2018. je porastao za 6,06 odsto u odnosu na isti period 2017, što je približno isto sa rastom broja ovih zaposlenih tokom 2017. godine (januar-decembar) – 5,95 odsto.
Ako gledamo broj zaposlenih u javnom sektoru na početku i na kraju 2017, vidimo pad od jedan odsto; isti toliki pad je ukoliko poredimo prosečnu zaposlenost u prvom kvartalu 2018. sa prvim kvartalom 2017: jedan odsto.
Prema tome, ovo su polazne osnove i pretpostavke za računicu: razumno je pretpostaviti da će rast zarada van javnog sektora u 2018. godini biti 5-6 odsto. Takođe, na osnovu podataka u poslednjih 15 meseci, razumno je pretpostaviti da će ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru i van javnog sektora porasti za oko 3,8 odsto – od toga da će broj zaposlenih u javnom sektoru pasti za jedan odsto, a broj zaposlenih van javnog sektora porasti za šest odsto.
BUDIMO REALNI, OBEĆAVAJMO NEMOGUĆE
Dalja računica je relativno jednostavna. Pretpostavljajući ovaj rast zaposlenih u javnom i van javnog sektora, dolazimo do brojke od 2.072.685 zaposlenih na kraju 2018. godine – od toga blizu 600.000 u javnom i oko 1,47 miliona van javnog sektora.
Procena zarada na kraju 2018. godine
Rekli smo da „držimo“ kurs evra do kraja godine: to znači da će sa prosečnom platom od 500 evra i kursom od 118,17 dinara, ukupna masa plata zaposlenih u javnom i van javnog sektora biti nešto iznad milijardu evra (122.464.593.225 dinara).
Rekli smo i da će plate van javnog sektora porasti za šest odsto, pa će onda masa zarada zaposlenih van javnog sektora u decembru 2018. biti oko 71 milijardu dinara: ostatak od oko 51 milijarde „ostaje“ da se rasporedi na zaposlene u javnom sektoru.
Ovo onda znači da bi zarada zaposlenih u javnom sektoru trebalo da bude 85.504,4 dinara. S obzirom na to da je prosečna plata zaposlenih u javnom sektoru u martu 2018. godine (poslednji dostupni podaci) iznosila 55.272 dinara, trebalo bi da do decembra poraste za 30.232,4 dinara ili za 54,7 odsto. U istom periodu prošle godine (mart-decembar), porasla je za celih 686 dinara. Dakle, blago svim tim prosvetnim i zdravstvenim radnicima, policiji, vojsci, imaće prosečnu platu od skoro 724 evra. (Ponovo čujemo Đorđa Čvarkova: A, u stvari neće.)
No, kao što smo rekli, postoji još jedna opcija kako bi se došlo do prosečne zarade od 500 evra: da kurs dinara vrtoglavo padne. Ako odbacimo bizaran uslov na kojem počiva obećanje Aleksandra Vučića – da plate u javnom sektoru porastu za 54,7 odsto – i pretpostavimo rast od 5,5 odsto na godišnjem nivou, onda bi to značilo da bi plate u javnom sektoru u decembru 2018. bile 57.856,2 dinara. Sa ovim platama – 57.856,2 u javnom i 48.366,7 dinara van javnog sektora – prema gornjim procenama o broju zaposlenih ukupna prosečna zarada bila bi 51.105,4 dinara. Ako kurs evra na kraju godine bude 102,2 dinara – voila! Eto plate od 500 evra.
SVE NAOPAKO
Za sada ne znamo koliki će zapravo biti rast plata u javnom sektoru – osim što znamo da neće biti 54,7 odsto. Rekosmo, Vučić je pred beogradske izbore najavio rast 10-12 odsto. Novi ministar finansija Siniša Mali pre nekoliko dana saopštio je da će se u septembru znati koliki će biti rast plata u javnom sektoru. No, ako bude veći od 5-6 odsto, a sve su prilike da hoće, to će značiti dalje produbljivanje jaza između zarada u javnom i privatnom sektoru – umesto da plate u privatnom sektoru rastu brže od onih u javnom sektoru, biće suprotno.
Prof. Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta / Foto: FoNet/Zoran Mrđa
Tu se nema šta dodati prošlogodišnjim rečima prof. Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, na (tadašnje) najave o povećanju zarada u javnom sektoru za 10 odsto:
„Povećanje plata od 10 odsto svima bi bilo apsolutno neodrživo. Ne verujem da će se povećati fond plata za 10 odsto. To bi značilo da bi se onaj trend smanjenja fonda plata ka održivom nivou od osam odsto BDP preokrenuo, počela bi ponovo divergencija, što nije dobro. Drugo, smanjio bi se prostor za nešto što treba da se koristi za podsticanje privrednog rasta, treće, to bi značilo da je u državi duplo veći rast plata nego u privatnom sektoru, a privatni sektor je taj koji svojim rastom treba da generiše novu vrednost iz koje će onda da se isplaćuje javni sektor. Četvrto, zar Vlada već godinama ne govori da ona želi da destimuliše sve mlade ljude i sve ostale da navaljuju u javni sektor, gde su plate veće i sigurne, da treba da idu u privatni sektor gde se stvara vrednost – sve bi ovo bilo suprotno tome.“
*(Neophodno je objasniti da u našoj računici postoje ograničenja koja nije bilo moguće izbeći zbog različitih metodologija kojima se prate zaposlenost i zarade, odnosno, metodologija CROSO i Poreske uprave.
Postoji grupa od nešto više od 300.000 ljudi koji se po definiciji registrovane zaposlenosti smatraju zaposlenima – a ne primaju zaradu koja “prolazi” kroz Poresku upravu.
Prema podacima RZS, to su registrovani individualni polјoprivrednici (njih oko 82.000), osobe koje obavlјaju poslove na osnovu ugovora o delu (oko 18.000), osobe koje obavlјaju samostalne delatnosti, vlasnici privrednih društava i preduzetničkih radnji, koji ne rade za zaradu (oko 160.000) i zaposleni koji su na bolovanju dužem od 30 dana, porodilјskom odsustvu, odsustvu radi nege deteta, jer se njihove naknade zarada isplaćuju na teret Fonda za zdravstveno osiguranje (oko 55.000 zaposlenih).
Zbog toga što podaci o njihovim zaradama nisu dostupni, u računici smo koristili samo podatke Poreske uprave, odnosno zaposlene u javnom sektoru i van njega i njhove prosečne zarade.)
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
