Pravosudje na čvrstim temeljima ili na „ludom kamenu“?
U svom mišljenju Venecijanska komisija je, izmedju ostalog, ukazala i na politizaciju i preterani uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na sudstvo.
Mišljenje Venecijanske komisije na amandmane na Ustav iz oblasti pravosudja, koje je formulisano posle zasedanja komisije u petak 22. Juna, ukazuje da država nije dovoljno učinila da pokaže da će nezavisno pravosudje biti unapredjeno. Zbog toga je potrebno da Ministarstvo pravde, u skladu s dokumentom koji je stigao iz Venecijanske komisije, izmeni sopstvene predloge, na način na koji su ukazivale i nevladine organizacije i strukovna udruženja i najviši pravosudni organi. U svom mišljenju, koje je inače standardna procedura koja se sprovodi prilikom izrade brojnih ustavnih I zakonskih dokumenata na tlu Evrope, Venecijanska komisija je, izmedju ostalog, ukazala i na politizaciju i preterani uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na sudstvo. Rečju, proces izmene Ustava mora se shvatiti ozbiljno.
Srbija nema pravo na grešku
Ovde, kao i u drugim delovima reforme države, naročito u oblasti pravosuđa i osnovnih prava, tzv. Poglavlju 23 Srbija nema pravo ni na jednu grešku. Na to nam ukazuje i rok u kome Evropska unija želi da privede proces pregovora sa Srbijom kraju, koji je izuzetno ambiciozan. Naime, ukoliko pažljivo čitamo tzv. Strategiju Evropske komisije za Zapadni Balkan, do 2023. godine se Poglavlja moraju zatvoriti i započeti ozbiljni procesi u svim zemljama članicama, kako bi se konačna odluka donela 2025. godine. Da li i ovog puta “nećemo propustiti priliku da propustimo priliku”, ostaje da se vidi, a izrada amandmana na Ustav može biti prvi i ne tako mali test.
Skoro svi amandmani na Ustav iz oblasti pravosuđa koje je pripremilo Ministarstvo pravde trebalo bi da pretrpe određene izmene nakon mišljenja koje je dala Venecijanska komisija, a koje države članice Saveta Evrope moraju da poštuju. Medjutim, daleko je važnije da se u daljem procesu izmene Ustava prihvati u potpunosti mišljenje ovog ekspertskog tela Saveta Evrope jer je stvaranje uslova za nezavisno pravosuđe u interesu gradjana Srbije, pravne sigurnosti svih koji žive ili žele da posluju u našoj zemlji, ali i potpune podele vlasti i vladavine prava na kojoj insistiramo, uz jednoglasje iz Evropske unije.
Dvadeset jedna strana sugestija i zamerki
Kao jedan od primera iz mišljenja koje nam je stiglo iz ove Komisije, kao jedan pasus od brojnih, navodim odredbe o raspuštanju Visokog saveta sudstva ukoliko telo ne može da donese odluke zbog jednakog broja prilikom glasanja, kako stoji u radnoj verziji amandmana koje je predložilo Ministarstvo pravde. Naime, ovde je Venecijanska komisija zahtevala da bude detaljnije određeno tokom glasanja je moguće da se tako nešto dogodi, svodeći taj politički manevar koji može paralisati rad ovog najvažnijeg pravosudnog tela na najmanju moguću meru.
Zamerke su iznete i na odsustvo garancija nezavisnosti institucije za obuku u pravosuđu (Pravosudne akademije), uslove za razrešenje sudija, koji nisu dovoljno jasni, izbor članova Visokog saveta sudstva (VSS), kao i potrebne većine za izbor članova VSS-a. Problematična su i rešenja o predsedniku VSS-a, jer odnos 5:5 članova povećava rizik ugrožavanja nezavisnosti kroz dominaciju parlamentarne većine, ukoliko predsednik VSS ne bude sudija.
Što se tiče javnih tužilaštava, Evropska komisija je ocenila da nije adekvatno rešenje po kome su Javni tužioci odgovorni za svoj rad kako Vrhovnom Javnom tužiocu, tako i Narodnoj skupštini, jer nije dozvoljen uticaj na rad tužilaštva. Jedino Vrhovni javni tužilac može biti odgovoran Narodnoj skupštini, a duplirana odgovornost Javnih tužilaca može voditi do odsustva bilo kakve odgovornosti Javnih tužilaca, koji ne bi trebalo da imaju nikakvu vezu sa Narodnom skupštinom.
Takođe je istaknuto da Visoki savet tužilaca ne sme biti pod dominacijom većine u Narodnoj skupštini kako je to predviđeno aktuelnim amandmanima, budući da oni propisuju četiri izborna člana koje biraju tužioci i zamenici tužilaca i sedam članova koje bira Narodna skupština.
Među ostalim zamerkama predloženim amandmanima nalazi se i zamerka na trenutni član 4 Ustava Srbije koji propisuje da se odnos tri grane vlasti (izvršne, zakonodavne i sudske) zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Kako izraz kontrola može voditi do političke kontrole izvršne vlasti nad sudskom, predloženo je da ovaj izraz izbriše i zameni adekvatnijim.
Da ne ulazimo u druge detalje ovog mišljenja, već je dovoljno napisano, predloženo u prethodnim mesecima i od Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, na Nacionalnom konventu o EU, na svim sastancima sa strukovnim udruženjima, savetovanjima sa zaista svim profesorima ustavnog prava, a sada se našlo i u mišljenju Venecijanske komisije.
Povratak na “startnu poziciju”
Ono što nam sada predstoji i na čemu ćemo istrajavati je vraćanje na Akcioni plan za Poglavlje 23, u kome jasno stoji da će Vlada formirati Radnu grupu za izradu Ustavnih amandmana. Zadatak te radne grupe bi bio da izradi tekst amandmana u skladu sa obimnim i zaista detaljnim mišljenjem Venecijanske komisije. Paralelno, tekao bi i proces novih konstulacija s širokim civilnim društvom i strukovnim udruženjima koja su od početka procesa izrade amandmana na Ustav davale svoje predloge, a za šta nije bilo mnogo sluha u Ministarstvu pravde.
Nije vreme za slavlje zato što se većina predloga za izmene Ustava i propusta radne verzije amandmana na koje smo ukazivali našla i u mišljenju Venecijanske komisije. Fudbalskim rečnikom, primerenom Svetskom fudbalskom prvenstvu u Moskvi, vreme je da se “spusti lopta” i da ovaj detaljni dokument od 20 strana iskoristimo da dobijemo kvalitetne amandmane koji će nakon toga biti upućeni Skupštini Srbije, a potom i građanima na izjašnjavanje kroz referendum.
Organizacija koju predstavljam, a verujem i većina kolega iz strukovnih udruženja sudija, tužilaca, sudskih pomoćnika spremna je da započne konstruktivan dijalog i pomogne državi da izradi amandmane na Ustav koji zadovoljavaju visoke kriterijume Saveta Evrope. Nakon svega što se dešavalo u ovoj zemlji od kraja osamdesetih, građani zaista zaslužuju da pravosuđe bude postavljeno na čvrste temelje i da ne bude stavljeno na lud kamen.
Autor je direktor Komiteta pravnika za ljudska prava – JUKOM
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
