MEDEL je izrazio zabrinutost zbog podrške vlаdinih zvаničnikа i provlаdinih medijа GONGO orgаnizаcijаmа i pozvao vlast u Srbiji dа „političke ciljeve ostvаruje političkim sredstvimа, а ne putem stvаrаnjа pаrаlelnih profesionаlnih udruženjа i civilnog sektorа“.
Komentarišući za Istinomer upozorenje ovog evropskog udruženja, članica Centra za pravosudna istraživanja Sofija Mandić kaže da je u slučaju promene Ustava, kada već nema valjanog obrazloženja za pokušaj zadržavanja političkog uticaja na sastav pravosudnih organa i izbor sudija i tužilaca, „najlakši put bio stvaranje paralelnog civilnog društva, koje će ponavljati isto što i vlast“.
Tokom različitih faza izrade ustavnih amandmana, pravosudne institucije i udruženja građana bili su jedini kritičari načina i sadržaja ustavnih promena, podseća Mandić i primećuje da se taj kritički glas čuo i u međunarodnim institucijama, te da je “ozbiljno pokvario planove domaćih vlasti”.
“Ideja je bila da se Ustav promeni na brzinu i ‘ispod radara’ javnosti. Kako taj plan nije uspeo, sada se pristupilo podržavanju stvaranja novih organizacija koje su neka ‘nova struka’, tu su pravnici koji su izuzetno zadovoljni ustavnim amandmanima”, napominje Mandić.
Podrška ustavnim amandamanima – od pekara do (provladinih) NVO
Iako MEDEL u svom saopštenju nije konkretno naveo nijednu organizaciju, zanimljivo je da se istoga dana kada je ono objavljeno, oglasilo Udruženje sudija i tužilaca Srbije (USTS),
osnovano pre jedva tri meseca. Simptomatično je da su i ovom, kao i ranijim saopštenjima USTS-a, posebnu pažnju poklonili tabloidi pod kontrolom vlasti, poput
Informera i
portala Srpskog telegrafa.
Indikativno je da je upravo novoosnovano Udruženje sudija i tužilaca Srbije u saopštenju potpuno podržalo stavove MEDEL-a, usprotivši se osnivanju tzv. GONGO udruženja. Istovremeno su istakli da smatraju neprimerenim “aktivnosti predstavnika strukovnih udruženja iz Srbije” koji su, prema tvrdnji ovog udruženja, na sednici Medela u Sofiji “lobirali protiv kolega” u cilju suzbijanja drugačijeg mišljenja.
Ko je lobirao protiv koga, Udruženje sudija i tužilaca Srbije nije objasnilo, ali se očito osetilo prozvanim. Moguće i zbog toga što je u javnosti i samo označeno kao jedno od nevladinih udruženja bliskih vlasti. Naime, nedeljnik NIN u
tekstu koji se bavi vladinim nevladinim organizacijama, kao jedno od udruženja u delu o pravosuđu pominje i Udruženje sudija i tužilaca Srbije.
“Tamo gde već postojeća strukovna udruženja Državno veće tužilaca (DVT) i Visoki savet sudstva (VSS) oštro kritikuju predložene Ustavne reforme, navodeći da će omogućiti dodatnu politizaciju pravosuđa, USTS je nakon četiri revizije amandmana ove godine formirao drugačije mišljenje”,
piše NIN i primećuje da je indikativno da je predsednik tog udruženja Nenad Stefanović u martu ove godine u izjavi za taj nedeljnik govorio negativno o predloženom rešenju reformi, “strepeći od povećanja direktnog pritiska na pravosuđe baš koliko i VSS i DVT”.
“Još je sugestivnije to što USTS danas poziva na što skorije usvajanje reformi”, zaključuje se u tekstu, koji je nedeljnik NIN objavio 1. novembra.
Zanimljivo je i da je Nenad Stefanović, kako je
objavio list Danas, prošle nedelje unapređen i izabran za zamenika Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Za Stefanovićev izbor, kako se navodi, glasalo je šest članova Državnog veća tužilaca (DVT), uključujući i ministarku pravde Nelu Kuburović, republičku tužiteljku Zagorku Dolovac i predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe Petra Petrovića. Svi oni su, dodaje Danas, u julu glasali protiv prijema Stefanovića u Više javno tužilaštvo. Međutim, oni koji su u julu glasali za njegov izbor, a to su članovi DVT-a Goran Ilić, Radovan Lazić, Sandra Kulezić i Svetlana Nenadić, na Stefanovićev zahtev sada su bili izuzeti iz glasanja, pošto su članovi Udruženja tužilaca Srbije (UTS) iz kojeg je Stefanović nedavno isključen, navodi Danas.
Udruženje sudija i tužilaca Srbije / Foto:FoNet/Aleksandar Levajković
Na pitanje Istinomera da li je promena stava Nenada Stefanovića o ustavnim amandmanima uticala na to da predstavnici vlasti promene mišljenje o njegovom imenovanju u Višem javnom tužilaštvu (VJT), u Udruženju sudija i tužilaca Srbije kažu da “još nema zvanične odluke o tome da li je Stefanović izabran i da je sve još na nivou ’rekla-kazala’”. Ukoliko je tačno da je izabran, dodaju iz tog udruženja, sigurno je da su „za Stefanovića glasali i izborni i članovi po funkciji Državnog veća tužilaca (DVT), jer je jedini način da bude izabran upravo jednoglasna odluka svih prisutnih, budući da je iz postupka izuzeo četiri izborna člana DVT“.
“
Moramo da Vam ukažemo i na mogućnost da su predstavnici vlasti, kako ste to formulisali u pitanju, u julu bili uzdržani, a ne protiv izbora, kao i da nije neuobičajeno da kandidat u jednom izboru ne prođe u oštrijoj konkurenciji, ali da zatim na narednom izboru prođe, budući da su svi kandidati na ovom i prethodnom izboru, baš kao i Nenad Stefanović, ocenjeni najvišim ocenama i da ne mogu svi proći u isto vreme zbog ograničenog broja upražnjenih mesta”, navode iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije, čiji kompletan odgovor možete pročitati
ovde.
U tom udruženju kažu da je nesporno da je Stefanović bio je jedan od najvećih kritičara ustavnih amandmana, ali, napominju, „njihove prve radne verzije, koja je u velikoj meri nakon toga prilagođena stavovima struke i koja je zatim dobila pozitivnu ocenu Venecijanske komisije”.
Sofija Mandić, članica Centra za pravosudna istraživanja, nalazi, međutim, vezu između unapređenja Stefanovića i promene njegovog stava prema ustavnim amandmanima.
Odgovarajući na pitanje Istinomera kako se uočava veza između vlasti i njoj bliskih nevladinih organizacija, Mandić objašnjava da “to civilno društvo odjednom dobija prostor u medijima“, da ih “predstavnici ministarstva pravde spominju kao nove nade”, a da “neki od njih bivaju naprasno unapređeni”.
“To se, recimo, desilo sa Nenadom Stefanovićem, predsednikom Udruženja sudija i tužilaca Srbije, koji je u samo dva meseca osnovao novo udruženje sudija i tužilaca, promenio mišljenje o svim ključnim tačkama ustavnih amandmana, a zatim izabran u više tužilaštvo, nakon prethodnih neuspešnih pokušaja napredovanja”, ocenjuje Mandić.
Prema njenim rečima, to je „ogledni primer da je politička lojalnost najsigurnija karta za vrtoglavi uspon”.
Pored Udruženja sudija i tužilaca Srbije osnovanog u septembru, nedeljnik NIN u tekstu “
Vladine nevladine organizacije” pominje još dva udruženja koja su stala iza predloga ustavnih amandmana Ministarstva pravde, onih iz prvog nacrta. Reč je o udruženju Europius, koje je 2017. osnovala Milica Kolaković Bojanić, tadašnja konsultantkinja Ministarstva pravde za poglavlje 23, kao i Mreža pravnika Srbije, osnovana u januaru ove godine, a na čijem čelu je direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Oba udruženja bila su među potpisnicima čuvenog “pisma podrške” koje je četrdesetak organizacija u martu uputilo ministarki pravde, tražeći od nje da, uprkos protivljenju struke, sprovede promenu Ustava u oblasti pravosuđa. Među organizacijama koje su podržale ministarku Kuburović najviše je bilo organizacija koje nemaju direktne veze sa pravosuđem, a među njima i udruženja frizera, bravara, pekara i obućara. Takođe od skoro 40 organizacija, čak četvrtina njih nije bila upisana ni u jedan registar nadležnih institucija, pokazala je analiza Insajdera. Podršku ministarki pravde tada je, kao i nakon poslednje, četvrte verzije ustavnih amandmana, pružila i organizacija Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije “Transparentnost”, koju vodi Mario Spasić, inače Vladin službenik, poznat po javnim istupima u kojima redovno brani vlast.
Zašto su GONGO organizacije opasne
Ne želeći da imenuje nijednu od vladinih nevladinih organizacija u oblasti pravosuđa “da nekoga ne bi izostavio, a nekoga nepravedno ubacio”, sudija Apelacionog suda Miodrag Majić upozorava da je osnivanje tzv. GONGO organizacija opasna pojava, jer se njima stvaraju paralelna struka i stvarnost.
“Pogotovo u ustavnoj debati. Kada se već ne može postojećim rešenjima dobiti podrška stvarne struke i udruženja sudija i tužilaca koji postoje dugo, njihov cilj je da se simulira nekakva podeljenost struke i da se onda kaže kako, eto, postoje razmimoilaženja i u samoj struci, pa neki smatraju da je ovo dobro, neki smatraju da nije dobro”, kaže za Istinomer sudija Majić.
Sudija Miodrag Majić / Foto:FoNet/Nenad Ðorđević
Iako kaže da svako ima pravo na udruživanje, Svetlana Nenadić, članica UO Udruženja tužilaca Srbije (UTS), takođe, ukazuje na opasnost stvaranja GONGO organizacija. Ona za Istinomer objašnjava da GONGO organizacije nisu karakteristične samo za Srbiju, već da su kao pojava primećene i u drugim zemljama, naročito u Kini, Rusiji i Istočnoj Evropi.
“To je zabrinjavajuće zato što se na taj način relativizuje delovanje i teme kojima se bavi civilni sektor, a ono što je politička tema, predstavlja se kao tema nevladinih organizacija. Na taj način se gubi razlika između političkog delovanja i delovanja civilnog sektora”, naglašava Svetlana Nenadić.
Sudija Majić primećuje da osnivanje GONGO organizacija bar do sada nije bila praksa u srpskom pravosuđu, što, uveren je, samo pokazuje kakav je zapravo kvalitet reforme pravosuđa koja se sprovodi. Upozorenje MEDEL-a na provladine nevladine organizacije, prema njegovim rečima, u tom smislu koincidira sa ocenom Evropske komisije da Srbija nije napredovala u ključnim oblastima, među kojima je i reforma u pravosuđu.
“To je apsolutni pokazatelj onogo što smo tvrdili. Da ovakva reforma, nažalost, nije ni osmišljena da bude suštinska i da nas dovede do onog cilja koji je proklamovan, a to je depolitizacija pravosuđa, nego upravo suprotno – da učvrsti politizaciju pravosuđa”, zaključuje sudija Miodrag Majić.
Kako se finansiraju novoosnovane organizacije i udruženja za koje postoji sumnja da su bliske vlasti, veliko je pitanje. Pogotovo u uslovima u kojima se nemali broj organizacija civilnog sektora sa velikim radnim stažom bori za opstanak. Ipak, možda ćemo i to uskoro saznati, jer sudija Majić očekuje da će se u narednom periodu GONGO organizacija prijavljivati i na konkurse, naročito one koje finansira država. Preostaje, dakle, da pratimo ko će ubuduće dobijati novac iz državne kase i da li će među njima biti “odabranih”.
