Razgraničenje sa Kosovom: Zvaničan stav Srbije ili stav zvaničnika Srbije?
“Razgraničavanje je počelo još sa prvim pregovorima u Briselu. Administrativne prelaze, svejedno što ih Beograd nije nazivao granicom, kao Priština, ne pravi niko na sopstvenoj teritoriji, već se isključivo prave između nezavisnih država. I sami pregovori oko katastra, telekomunikacija, pečata, diploma su pregovori koji se vode između dve države. I umesto da priznaju faktično stanje da Kosovo već odavno nemamo i da nemamo nikakve ingerencije nad njim", kaže u razgovoru za Istinomer direktor Centra za Regionalizam Aleksandar Popov posle izjave ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića da je razgraničenje zvaničan stav Srbije u pregovorima sa Prištinom.
Posle dve godine od “lično“ iznesenog stava o načinu razrešenja kosovskog pitanja stigli smo do razgraničenja kao “zvaničnog“ stava Srbije, a potom samo dan kasnije do stava “zvaničnika“ Srbije. U čemu je zapravo razlika i ima li je uopšte? Gde se povlači granica i šta razgraničenje i kome znači u trenutku i dalje važećeg Ustava iz 2006. godine, u okviru kojeg ni posle 13 godina nismo doneli Zakon kojim se definiše suštinska autonomija Kosova, na čijem području Srbija nema suštinsku vlast već tačno dve decenije? Da li je razgraničenje samo Vučičev alibi da je ipak u pregovorima sa Prištinom i Srbija nešto dobila ili razgraničenje može doprineti pomirenju dva naroda?
Kosovska Mitrovica/ Foto: Istinomer/ Zoran Drekalović
Za bivšeg sudiju Ustavnog suda Zorana Ivoševića kada je reč o poštovanju, odnosno kršenju Ustava dileme nema.
“Bez obzira kakav je, on se mora poštovati, a Dačić ga je sa izjavom o razgraničenju, prekršio. Sve dok imamo Ustav, pa makar bio i ovakav, mi moramo da ga poštujemo, jer ako ne poštujemo Ustav onda nema vladavine prava, a bez vladavine prava nemamo šta da tražimo u EU gde ne postoji vladavina realnosti, već vladavina prava, a vladavina realnosti je zamka u koju mnogi upadaju“, kaže u razgovoru za Istinomer Ivošević.
Sa druge strane, Stefan Surlić, sa Fakulteta političkih nauka iako ne negira neophodnost poštovanja Ustava ističe da uvek imamo dve strane kada je reč o najvišem pravnom aktu jedne zemlje – pravnu i političku.
“Ako govorimo isključivo iz ugla prava Ustav jeste najviši pravni akt jedne države koji mora biti poštovan, ali ako govorimo iz ugla politike on mora biti važeći na čitavoj njenoj teritoriji, što u ovom slučaju nije. Država mora da se suoči sa činjenicom da deo građana na njenoj teritoriji ne doživljava ni taj Ustav, ni tu državu kao svoju, te da oni uz pomoć međunarodnih aktera funkcionišu kao zaseban sistem“, kaže Surlić.
U tom smislu, dodaje Surlić, se i započelo sa pregovorima, koji su sad očigledno zapali u problem, ali koji moraju biti nastavljeni i pre svega, moraju biti znatno transparentniji.
“Zašto ne izlaze u javnost sa konkretnim predlogom, jer ovde se ne radi ni o kakvim pregovaračkim strategijama, jer svakako svako rešenje mora biti prihvaćeno od obe strane, mora uživati širok konsensus građana kojih se to tiče i zato ne vidim razloga za neku tajnost“, kaže Surlić.
Aleksandar Vučiž, Federika Mogerini, Hašim Tači/ Foto: FoNet/ Tv FoNet
Da je bilo transparentnosti sada ne bismo nagađali šta zapravo predlog razgraničenje sa Kosovom znači, niti na koga se zapravo odnosi, a samim tim ni kome može biti, a kome ne od koristi. Ovako smo dobili mnoštvo pitanja, još uvek bez odgovora.
Prema rečima Aleksandra Popova iz Centra za regionalizam ideja razgraničenja, sudeći prema odnosu snaga EU – SAD, kada je reč o rešavanju kosovskog pitanja, kako je rekao, “sasvim sigurno dolazi od američke administracije, koja sada na čelu sa Trampom želi da “iščaši dijalog iz Brisela“ i prebaci ga na svoj teren i tako sebi, ukoliko bude uskoro i uspešno završen, upiše poen“.
Sa druge strane, ovaj američki predlog, kaže Popov, Vučić je oberučke prihvatio, kako bi sebi stvorio alibi.
“Vučiću je potreban alibi, on je pritisnut sa svih strana i uhvatio se za varijantu razgraničenja, kao slamku spasa koja bi mu mogla doneti privid da je bar nešto dobio za Srbe, iako je potpuno nejasno šta, jer niko nije precizno objasnio šta razgraničenje zapravo znači“, kaže Popov.
Za Popova razgraničenje na mestu današnjih administrativnih linija sa Kosovom je malo verovatno, jer bi to značilo da “Vučić nije ništa dobio“.
“Dakle, mislim da se radi o Severu Kosova, da li celom ili deo, bez Gazivoda i Trepče, to ne znam. Predmet trgovine svakako može biti samo severno od Ibra. Kosovo neće pristati da da sever, a da ne dobije ništa, tako da onda Srbija gubi važne opštine na jugu uz Koridor 10. Tako da bilo koja opcija da se desi, Srbija ništa veliko ne dobija osim alibi za Vučića da je bar nešto dobio“.
Dačićeva izjava o razgraničenju, bilo da je izrečena kao zvaničan stav Srbije ili stav zvaničnika Srbije za Zorana Ivoševića, zbog kršenja Ustava, je dovoljan razlog za ostavku, uprkos podsećanju ministra spoljnih poslova Srbije da su mnogi značajni sporazumi poput makedonskog ili dejtonskog nastali pre promene tamošnjih Ustava.
“Trebalo bi da da ostavku, a što se tiče sporazuma koje navodi, on ih pominje, jer je ujedno i sam potpisnik jednog sličnog – Briselskog sporazuma, koji je odavno prekršio Ustav“, kaže Ivošević.
Da je priča o kršenju Ustava, kada je reč o Kosovu, zastarela mišljenja su i Stefan Surlić i Aleksandar Popov.
“Onda bi ostavku trebalo da da i Vučić, trebalo je i Tadić i svi koji su započeli pregovore sa Prištinom. Kako se uopšte može pregovarati o delu sopstvene teritorije, u Briselu, uz prisustvo međunarodne zajednice, kao sa zasebnim entitetom“, kaže Popov.
Foto: FoNet/ Zoran Mrđa
“U ovom trenutku predstavnici imaju madat da pregovaraju, briselski pregovori moraju da nađu neki novi oblik, a kada se dođe do rešenja trebalo bi ih predstaviti u Skupštini, potom da se ona izjasni o dokumentu, a onda i da imamo neku vrstu referenduma“, smatra Surlić, dodajući da za njega lično razgraničenje ne bi trebalo da bude konačno rešenje, jer kako je rekao “ako je cilj pomirenje, normalizacija odnosa, suočavanje sa prošlošću sasvim je sigurno da to razgraničenje neće postići“.
Ipak, iako je čak i sam Dačić najavio da će se pitanje razgraničenja naći u Skupštini pred poslanicima, Ivošević je skeptičan da se tako nešto može uskoro dogoditi.
“Vučiću ne pada na pamet da ovo pitanje stavi na dnevni red Skupštine, jer je on uzurpirao vlast i zakonodavnu i izvršnu i sudsku. Najavljuje koji će Zakoni biti doneti, najavljuje promene granica, najavljuje ko treba da bude odgovoran, a ko oslobođen“, zaključuje Ivošević nazivajući stanje i državu u kojoj se nalazimo kao građani “ovučićeva država“.
Naslovna fotografija: FoNet/ Zoran Mrđa
