Rasprava o gondoli – pitanja bez odgovora

Na javnoj prezentaciji studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta gondole Ušće -Kalemegdan, održanoj u Gradskoj upravi, zainteresovani građani prvobitno su bili smešteni u malu salu bez klime, i bez mogućnosti da svi sednu. To je izazvalo glasno negodovanje, a potom raspirilo dalje rasprave o tome kako prisutnima nisu obezbeđeni osnovni uslovi da učestvuju u javnoj raspravi o ovako bitnoj temi.      

Prezentacija je ubrzo prekinuta usled tehničkih problema (gašenja laptopa i nedostatka ozvučenja) nakon čega je Inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd” raširila transparent sa porukom “Posle vas će ostati samo ruševine i pepeo”. Nakon duže pauze, svi prisutni premešteni su u veliku salu, koja je takođe bila premala za sve prisutne, među kojima bio i poslanik iz redova DS-a Balša Božović.

Glavna poruka nadležnima bila je da izgradnju gondole treba zaustaviti, jer je, kako su istakli, sam projekat sporan zbog više razloga.

“Čitav projekat treba obustaviti, jer se njime krši zakon i urušavaju se institucije”, objasnila je Aleksandra Knez Milojković iz “Alijanse za zajedničko dobro”. 

Ona je istakla da je “dozvola za izgradnju izdata bez procene o ugrožavanju životne sredine” i dodala da “studija nigde ne navodi izvor podataka”, kao i da “u dokumentaciji nisu priložena sva potrebna mišljenja”.

Sonja Pavlović, diplomirani arhitekta i vlasnica projektnog biroa ARHIDUR, rekla je da “procedura treba da bude zaustavljena jer ona predstavlja prekršaj, i mi, svi ovde prisutni, ne treba u njoj da učestvujemo.” Pavlović je dodala i da “studija procene uticaja treba da se bavi i negativnim uticajima na životnu sredinu”, kao i da nam “nije rečeno da je lokacijski predviđena izgradnja preko 1000 parking mesta”.

Muzeološkinja i generalna sekretarka “Evropa Nostre Srbija” Višnja Kisić upitala je prezentere “kako je moguće da nisu angažovali nikoga ko se bavi zaštitom spomenika kao kulturnog nasleđa”, te “da li je tokom pisanja projekta konsultovana naučna i stručna literatura”.

Predstavnici Ministarstva životne sredine Vlade Srbije i ostali prezenteri studije o proceni nisu imali gotovo nikakav odgovor na postavljena pitanja. Umesto toga uputili su građane da se pisanim putem obrate Ministarstvu i nadležnima sa svojim sugestijama i kritikama.

“Životna sredina nam pokazuje da li investitor ima dobre namere. Ako je naše pravo da odlučujemo, studija može biti i perfektno urađena, ako mi građani kažemo da nešto ne želimo, to se treba trajno obustaviti”, zaključila je Aleksandra Knez Milojković iz “Alijanse za zajedničko dobro”.

Još jedno od ključnih pitanja koje je ostalo bez odgovora nadležnih, glasilo je “zašto se javna rasprava vrši tek nakon seče stabala i kako da dođemo do odgovora ko su odgovorna lica?”

Podsetimo, Upravni sud u Beogradu doneo je krajem aprila rešenje kojim se nalaže zaustavljanje radova na izgradnji gondole na Kalemegdanu do donošenja konačnog rešenja o zakonitosti građevinske dozvole koju je za pripremne radove izdalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Upravni sud zaključio je i da bi izvođenje radova na Kalemegdanu moglo da ima “nenadoknadive posledice po kulturno dobro – Kalemegdansku tvrđavu i životnu sredinu”.

Takođe, Inicijativa “Ne davimo Beograd” podnela je krajem marta Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti plana detaljne regulacije, kojim je Skupština grada Beograda omogućila izgradnju žičare. Naime, Plan detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan – Ušće, kako je saopštila Inicijativa,  izrađen je surotno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, a njegovim usvajanjem Skupština grada Beograda zloupotrebila je svoja ovlašćenja, ali i uzurpirala ovlašćenja državnih organa nadležnih za ocenjivanje usklađenosti planskih dokumenata, čime je prekršen i Ustav Srbije”.

Protiv izgradnje gondole do sada su svoj stav iskazala mnoga stručna, naučna i građanska udruženja, kao i odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti.