Bakić: Nema mira za ovu vlast, i neće ga biti
„Nas trojica smo razgovarali, dva inspektora, koji zaslužuju svako poštovanje, kao odlični profesionalci i veoma ljubazni ljudi, i ja. Popričali smo o tome šta sam ja to govorio u NIN-u. Tužilaštvo delo ne kvalifikuje, to je predistražni postupak, a istražni sasvim izvesno neće biti ni otvoren, zato što nema elemenata krivičnog dela“, ispričao je za Istinomer sociolog Jovo Bakić, opisujući delove razgovora sa policijom. O revoluciji za koju veruje da će se dogoditi, misli kao o „sjajnoj stvari“. „Francuska revolucija podrazumeva ideje slobode, bratstva, jednakosti. Luj XVI je o Robespjeru mislio isto što i Vučić o meni, nije mu to pomoglo“, konstatuje Bakić.
Dok traje „bitka“ za pronalaženje prostora u Kraljevu za tribinu u organizaciji Lokalnog fronta, na kojoj treba da govori sociolog Jovo Bakić, ovaj docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u intervjuu za podcast Istinomera, „U mikrofon“, kaže da se „u postupku protiv njega, posle razgovora u policiji, ne dešava ništa“. Bakić je, tokom proteklog vikenda, dao izjavu policiji u vezi sa navodima iz intervjua nedeljniku NIN, u kome je ponovio svoje stavove da „ako već neko upada na RTS šta će tamo bez dugih cevi“, postavivši i retoričko pitanje „šta je cilj upada“ jer, prema Bakićevom mišljenju, ako se već upada u nacionalnu televiziju upada se sa ciljem „preuzimanja vlasti“. U tom intervjuu je rekao da „on nema nameru nigde da upada“, ali je govorio i o vezama „najviših vrhova vlasti i mafije“, što vidi kao ključni razlog poziva u policiju. Za Istinomer Bakić navodi da je „tužilaštvo pokrenulo predistražnu radnju, tek pošto je Aleksandar Vučić na konfereniciji za novinare reagovao na taj intervju“.
„Najbolji student prava u istoriji Pravnog fakulteta nije znao da proceni da li negde ima elemenata za krivičnu prijavu ili nema tako da je on u jednom od svojih uobičajenih napada na konferencijama za štampu prosto naveo tužilaštvo da reaguje“, zaključio je sagovornik Istinomera.
A šta navodi tužilaštvo?
Iskoristili su ono što je objavljeno u „Dnevniku“ RTS-a u 19,30 časova, nekih 5 minuta pred kraj tog dnevnika, gde je zapravo kandidat za jedan nadimak, koji već ima njegov prezimenjak iz MUP-a, a koji je šef informativnog programa u RTS-u, pustio jednu podmetačinu koju je i Informer objavio, a to je da sam ja kazao da je trebalo upasti sa dugim cevima na RTS, što ja nikada nisam rekao. Tužilaštvo delo ne kvalifikuje, to je bio predistražni postupak, istražni sasvim izvesno neće biti ni otvoren zato što nema elemenata krivičnog dela. Videli ste, dan posle izjave, da je „nesrećnik“ odmah rekao da jedan univerzitetski nastavnik pravi igru reči citiram „da spasi svoju zadnjicu“. To je već uobičajeni Šešeljevski vokabular ni malo iznenađujući, kada je ovaj predsednik u pitanju. Uostalom šta on očekuje od univerzitetskog nastavnika, jer ako je univerzitetski nastavnik nečem vičan, jeste da se igra rečima.
Kada ste otišli u policiju, šta ih je tačno zanimalo?
Policiju je zanimalo da vidi šta sam ja zapravo rekao. Doneo sam primerak NIN-a pa su fotokopirali čitav tekst. Razume se, ja sam im i ostavio taj primerak NIN-a jer u njemu ima šta da se pročita valjano, nezavisno od mog intervjua. U tom smislu, u izjavi datoj MUP-u, citirano je ono što sam ja već rekao u intervjuu NIN-u.
Koja su bila njihova pitanja, koliko je bilo ljudi?
Nas trojica smo sedeli, dva inspektora koji zaslužuju svako poštovanje, kao odlični profesionalci i veoma ljubazni ljudi i ja. Popričali smo o tome šta sam to govorio. Uzgred, to govorim već par godina.
Koja su njihova pitanja bila?
Njihova pitanja su bila… zapravo, oni su isprva mislili da sam ja gostovao na „Dnevniku“ RTS-a i da sam tamo nešto rekao što je zapravo razlog za podnošenje krivične prijave, a onda sam im ja objasnio da to što je RTS napravio nema veze sa mojim rečima, odnosno jedan deo je na RTS-u sasvim korektno citiran, ali pre tog citata sledio je uvod koji je bio apsolutno imputacija, jedna ne novinarska, ne profesionalna stvar. Oni su prosto to konstatovali, ne mogu oni da me pitaju, ne znam šta, osim onoga što ja javno govorim.
Da li je bilo pitanja na primer da li ste vi želeli to, duge cevi …?
Jasno je iz onoga što sam rekao da nisam hteo. I kazao sam da sam još na N1 pomenuo prvi put duge cevi da ko ne želi da menja vlast, on ne upada na RTS bez dugih cevi. Ako želite promenu vlasti, ako ste dobro organizovani, onda ima smisla da upadnete na RTS. Postoji tu još niz drugih mera koje treba da preduzmete između ostalog da povežete političare koji su na vlasti, a bogami je dobar deo iz opozicije i da ih stavite u zatvor. To su dakle neke stvari koje jednovremeno čovek radi i to je poznato iz istorija državnih udara, revolucija.
Koliko je trajao sve ukupno razgovor?
Oko sat vremena.
Posle toga se ništa više nije desilo?
Posle toga se ništa više nije desilo predsednik je sutradan rekao da sam ja pravio igru rečima i tako dalje. Prema tome, jasno je da od krivičnog postupka nema ništa.
Vaše kolege sa Filozofskog fakulteta, povodom ovog događaja i povodom prebijanja trojice studenata u Novom Sadu, objavile su saopštenje, primećujući u njemu da je dolaskom policije na Filozofski fakultet, bez odobrenja dekana, narušena autonomija Univerziteta?
To nije tačno i ja sam ih molio da to ne pišu jer to prosto ne odgovara istini.
Šta odgovara istini?
Istina je da sam ja pozvao policajce koji su me prvo tražili kod kuće. Tu me nisu našli onda su, razume se, tragali gde sam, a gde ću biti, nego na poslu – na Filozofskom fakultetu. Tamo sam razmenjivao svoje misli sa svojim kolegama studentima i pozvao policajce da dođu u moj kabinet. Oni su se snebivali, hteli su da ja siđem dole pa da mi predaju poziv, a ja nisam hteo da gubim vreme, nego sam ih pozvao u kabinet.
Dakle vi ste odgovorni za narušavanje autonomije.
Autonomija nije narušena zato što ja imam pravo da pozovem koga hoću u sopstveni kabinet. Prema tome autonomija apsolutno nije narušena i nije korektno da se protiv tih ljudi na taj način govori. Pokušao sam mojim kolegama da skrenem pažnju na to, međutim nisu me slušali. Ja sam im zahvalan što reaguju, ali to može i na drugačiji način da se uradi, između ostalog i tako što bi se omogućilo onim ljudima koji ne spadaju u tu grupu, a kojih ima još toliko koliko je ovde potpisalo, da i oni potpišu. Ima oko 300 nastavnika i saradnika, ja sam potpuno ubeđen da preko 250 podržava taj protest.
Pa ko ih sprečava da to potpišu?
To je već klikaška podela na Filozofskom fakultetu o kojoj ne bih da govorim jer je to prljav veš.
Ja sam izbrojala najmanje 4 intervjua u N1, Blic, TV Šabac i ovaj u NIN-u gde ste rekli praktično istu stvar reagovanje predsednika, policije, tužilaštva dešava se baš sada. Kako to objašnjavate?
Može se objasniti možda i neuravnoteženošću predsednika Republike.
U kom smislu neuravnoteženošću?
U psihičkom smislu. On je pokrenuo kampanju protiv jednog građanina, a on treba da bude predsednik i moj, a ne samo ljudi koji pripadaju njegovoj stranci. Čovek je sahranio Ustav, spalio ga, i sada očekuje, valjda da građani kažu bravo, pošto ne poštuje Ustav.
Ali kada nekoga kvalifikujete da je neuravnotežen…
To je moja pretpostavka.
Da li bi vam se svidelo da Vas neko kvalifikuje da ste neurotični, neuravnoteženi?
Nemam ništa protiv da me kvalifikuje, ljudi cene i ono što ja kažem i ono što kaže taj neko, to je sasvim u redu.
Zašto je ovaj trenutak po vašem sudu odabran, da se pokrene policija ako se to isto čulo i ranije?
To je bio trenutak potpunog gubljenja predsednika. Može da bude da je pod pritiskom i da je popustio. Imate problem oko Kosova, tu treba ići u Pariz, tamo ga očekuju zaista vrlo teški razgovori, pa onda imate proteste koji traju koliko traju, pa onda imate nekoga ko stalno govori o tome da mafija vlada ovom zemljom i moguće da je u jednom trenutku njemu samo kap prelila čašu i da je pukao.
Vi ste inače rekli posle razgovora u policiji na N1, da pretpostavljate da nisu u pitanju duge cevi, već ta vaša tvrdnja o mafijaškoj državi i vezama mafije i vlasti.
To je ključno zato što su duge cevi posledica mafijaške vlasti.
Da li su Vas policajci pitali za informcije o tome?
Ja sam im rekao da bi bilo lepo da oni istraže veze predsednika i njegovog okruženja sa mafijom.
Da li su Vas oni pitali ili insistirali da objasnite te tvrdnje?
To je lako objasniti, dovoljno je čitati izveštajte vaših kolega istraživačkih novinara. Dakle ništa novo ja ne iznosim uglavnom citiram ono što se može naći u izveštajima istraživačkih novinara.
Drugo je pitanje kako objašnjavate to da Cins, KRIK, BIRN, koji se pozivaju na konkretne dokaze i činjenice o vezama pojedinaca iz kriminalnog miljea sa političkim strukturama nisu pozvani na informativni razgovor, a da su vas pozvali?
Ajde sada da ne prizivamo to da i njih zovu.
Nije mi namera to, kada postavljam pitanje, nego mi je prosto fenomenološki zanimljivo.
Imate konstatno nekakve kampanje protiv tih novinara. Sećate se ozbiljne kapmanje koja trajala danima i nedeljama protiv Stevana Dojčinovića pa je bila kampanja protiv CINS-a pa BIRN-a, sa pitanjima ko ih plaća. Tabloidi tu odrađuju posao. Kod mene je to malo teže ja dobijam platu od države i trudim se da branim javni interes najbolje što znam i umem.
Kada ste to sve izgovorili, kada koristite te reči revolucija, duge cevi, u čemu je razlika, u žestini tih vaših reči i onih Vučićevih gde on poziva vas na obračun?
Pravo da vam kažem razlika je u tome što nisam predsednik države, a on jeste. Predsednik države bi trebalo da koristi vrlo probrane reči, a sa druge strane, neko ko je na javnoj sceni on može da koristi i malo grublje izraze.
Foto: FoNet/Zoran Mrđa
Predsednik je pomenuo da vi predajete deci?
Ja deci stalno govorim o revoluciji. Šta je Francuska revolucija? Pa to je najznačajniji događaj u proteklih nekoliko vekova. Šta ja treba da kažem, ne to nije dobro? Naprotiv, Francuska revolucija je sjajna, sloboda, bratstvo, jednakost, pa zato treba da se borimo.
Uprkos giljotinama?
Pa giljotina je jedan detalj i naravno Luj XVI je mislio o Robespijeru isto što i Vučić o meni. Nije mu to pomoglo.
Kada to sada izgovorite i kada se to izbaci u javni prostor, svesni ste efekta koji takve reči proizvode?
Naravno, naravno. Kada nema pravde za narod nema ni mira za vlast. Emilijano Zapata (čuveni meksički revolucionar) je rekao, a ja sa zadovoljstvom ponavljam, „nema mira za ovu vlast i neće ga biti“.
Gde pronalazite elemente za to što tvrdite da bi mogla biti revolucija, ovde nije bila revolucije ni…
To je zakonomernost, kada imate vlast koja je srasla sa mafijom i koja neće sići sa vlasti posle izgubljenih izbora, vi ćete morati da je oterate silom.
Pa kako znate da neće sići sa vlasti?
Ne može drugačije.
Imali smo vlast sraslu sa mafijom ’90-ih pa nije bilo revolucije?
Oterali smo je silom.
Nije baš bila neka sila, pobeda na izborima je bila u pitanju, došao Lavrov.
Da, da, ali setite se, a ja sam podsetio, što je isto Aleksandra Vučića zabolelo, da su neki probrani ljudi tada dobili batine i da će nekih probranih i sada biti, a on se prepoznao, zanimljivo, iako ja njega uopšte nisam pomenuo tu. Otkud zna da će biti probran?
Da li, kada to izgovorite, želite da utičete uznemirujuće na javnost?
I treba da se uznemiri.
Valjda je malo pitanje i odgovornosti za javnu reč?
Naravno, ja sam vrlo odgovoran.
Vi nemate dokaze za to što tvrdite nego anticipirate šta bi moglo da se dogodi?
Nemam dokaze ali sam sociolog i ponešto znam. Kada sedam godina vladate i ni sa kim ne razgovarate, kada opoziciju permanentno maltretirate, kada mafijaški vladate, nema druge nego da odete na jedan neinstitucionalan način. To je prosto tako jer drugačije ne može biti.
Građani koji to čuju, pročitaju, šta rade, pobegnu u zbeg?
To je sad na svakom građaninu da odluči. Što se mene tiče ne treba bežati u zbeg.
Nekoliko puta ste ispričali da vas je 2012. godine, posle jedne emisije na B92, u kojoj ste rekli da ne verujete da Ivica Dačić govori istinu, kada tvrdi da ne poznaje Mišu Bananu, Vučić pozvao na razgovor.
Rekao sam da Dačić zaobilazi istinu u širokom luku.
Tu ste koristili probrane reči, za razliku od danas.
Pa i revolucija je probrana reči. Revolucija je izuzetno pozitivan pojam. To znači skokoviti napredak za razliku od evolucije koja je postepeni napredak, revolucija je napredak u svim sferama društvenog života, u privredi, politici, kulturi. Tada ne biste imali Pink-ove i slične gluposti. Zašto? Pa zato što bismo to svakako zabranili. Za primitivizam ide zabrana jer hoćete da izgradite kulturni obrazac koji će biti normalan.
Ali primitivizma ima i u Britaniji koja je, složićete se demokratska zemlja.
Ali u Britaniji nemate nacionalnu frekvenciju, na kojoj se emituju rialiti programi 24 časa dnevno, nego se rialiti mogu emitovati isključivo na kablovskim televizijama, i to posebno plaćate kao što se posebno plaća i za pornografiju.
Neki su pokušali da objasne u medijima i Zoran Panović i Ljuba Stojadinović, u svom autorskom tekstu na Peščaniku, šta vi u stvari podrazumevate pod revolucijom. Kada kažete revolucija u Srbiji, šta podrazumevate pod tim. Panović kaže socijalna?
Socijalna svakako.
I? Izađu svi radnici u Srbiji i šta rade, čiste sve pred sobom?
Ne može Srbija da bude zemlja sa najvećom društvenom nejednakošću u Evropi. Između ostalog to će biti jedan od osnovnih razloga revoluciji. Vi ovde imate moderno robovlasništvo na delu. Ako ljudi moraju da rade od jutra do mraka i da zato budu bedno plaćeni, onda je to valjda razlog za revoluciju.
Ali pri tom trojica studenata su prebijena.
I to je razlog za revoluciju.
Ali svega nekoliko stotina ljudi je izašlo da ih podrži. Lokalni aktivista iz Aleksinca, koji se borio protiv seče drveća i raznih drugih lokalnih nepravdi, kome su zapalili auto, rekao je da se povlači jer građani nisu zaslužili da se bori jer ih osmoro izašlo da ga podrži na protestu.
To je tragično kao što je tragično što nismo ustali svi posle ubistva Olivera Ivanovića! To su tragične stvari.
Zato vas pitam gde vidite elemente, energiju pretpostavke za revoluciju?
Ni francuska revolucija nije došla onda kada su Volter i Ruso pisali, kao idejne preteče revolucije, nego je došla kasnije. Nekada treba i decenije da prođu, ali to ne znači da Volter i Ruso nije trebalo da pišu ono što su pisali.
Foto: Fonet/Zoran Mrđa
Vratimo se na sastanak sa Vučićem gde vam je on pokazao, kako ste rekli, fasciklu o Dačiću. Vi ste javno o tom sastanku pričali tek dve godine kasnije, ali kako vam tada nije na pamet palo da nešto nije u redu, ako vam političar tako nešto pokazuje.
Nisam ni sada ispričao sve detalje iz tog razloga.
Koje ste prećutali?
Ne moram ni sada da otkrijem sve. Ako tužilaštvo želi da me pita ja ću ispričati sve detalje ali, taj razgovor je bio jako zanimljiv i ja bih ponovo otišao da ga čujem.
Šta imate od toga da ga čujete?
Sada znam na koji način Aleksandar Vučić razmišlja.
Tada u tom trenutku vi njemu dajete izvesne kredite?
Tako je, tako je. Jer hoću da vidim šta će on zaista da uradi. Meni je sada jasno, tad mi nije moglo biti jasno u trenutku razgovora, sada mi je potpuno jasno.
Zar vam nije bilo odmah u startu, kao nekom ko je osetljiv na delovanje institucija, na vladavinu prava, da nešto nije u redu, ako vam političar najmoćniji ili najpopularniji u zemlji, pokazuje nešto što bi trebalo možda da bude u DB-u ili policiji?
To je svakako u DB-u ili policiji, a on ga je doneo zbog toga što je bio u to vreme koordinator službi bezbednosti.
Koji pokazuje to jednom univerzitetskom profesoru, da li to nije čudno?
Kolumnista politike.
Pa zar to nije čudno?
Pokazuje kolumnisti politike koji je trebao da piše o Ivici Dačiću. Koji je u tom trenutku predsednik vlade dok je Aleksandar Vučić prvi potpredsednik vlade. Dakle on meni pokazuje to sa očiglednom idejom da ja napišem nekoliko kolumni o ovome jer Dačića svakako treba baciti ispod 10%, a u tom trenutku Ivica Dačić i socijalisti su bili iznad 10%.
Kako se stiže od tog sastanka do revolucije i do toga da je to reč o mafijaškom i ne znam kakvom režimu?
Lako, ja sam tada pitao Aleksandra Vučića da li ima nameru da čisti politički sistem Srbije i on je rekao da ima. Na to sam kazao da, ukoliko to bude radio, imaće moju podršku. Znate, nisam ja zaljubljenik u institucije apriori. Ako su institucije rđave, treba ih ukidati. Tako da u tom smislu jedan raskid sa trulim političkim sistemom, patronažno klijentelističkim i odvratnim je svakako morao da usledi, a onog trenutka, kada sam video da to nikada neće da se desi pod Aleksandrom Vučićem, onda je bilo jasno.
A kada ste to videli?
To je bilo jasno posle godinu dana, možete pratiti otprilike moje kolumne u „Politici“ jasno evidentirane.
Koliko sam uspela da otpratim vaše komentare o Vučiću, 2015. godine kažete kako njega neće poraziti opozicija nego će sam sebe da uništi, da je sebi najveći neprijatelj, ne snalazi se …, drži monologe.
To ja i sada mislim. Ovo što je on sad uradio to je efektan autogol. On je napao jednog univerzitetskog nastavnika umesto da oćuti.
Zašto mislite da je autogol?
Autogol je zato što u ovih nekoliko dana nisam dobio, imajući u vidu čitav moj život, više poruka podrške. Odjedared me je on promovisao u jednog od vođa opozicije, iako ja nemam stranku.
Da li je upravo tim činom zapravo želeo u javnosti da potvrdi svoju tezu opoziciji, nasilnicima, fašistima itd.?
On može šta god želi da želi, ali mene to slabo zanima.
Hoću da pitam koliko opoziciji ide u prilog to što ih vezuju za takve reči?
Naravno da ne ide, on to ima u vidu, ali znate malo ćete teže mene povezati sa nasiljem. Imate generacije studenata, pozivam novinare da ih traže i da ih pitaju kakav sam.
Da li i dalje mislite da su opozicija i vlast delovi istog ešalona?
Isto to mislim, to je jedan te isti politički sistem, potpuno korumpiran, potpuno truo, jedina razlika je ta što sadašnja vlast ima veze sa mafijom. I ta razlika nije beznačajna.
U kojoj je meri, posle svega, dijalog vlasti i opozicije, pa i građanskih pokreta, zapravo propao unapred?
Čitava reakcija Aleksandra Vučića pokazuje da su u strahu velike oči. Njemu je potpuno jasno da će završiti ovako kako ja govorim.
Gde vi vidite taj njegov strah?
Ne bi ovako reagovao. Pazite, ako ste sigurni u sebe, ako ne kradete, ne lažete, nemate veze sa mafijom i sigurni ste u sebe, jednog dana ćete izgubiti izbore, napustićete vlast i nikom ništa. Zašto biste se obazirali na reči jednog univerzitetskog nastavnika?
Deo javnosti s pravom kritikuje Vučića kada nekog optuži bez dokaza ili tabloide koji vode bez ikakvih dokaza kampanje protiv nekog, ali i vi kažete vlast ima veze sa mafijom i ne navodite za to dokaze…
Pa mafija su recimo ti ljudi koji su bili uz sina Aleksandra Vučića na stadionu u Rusiji.
Zašto bi to moralo da ima veze sa njim?
U normalnoj zemlji predsednik bi momentalno dao ostavku posle te fotografije zato što odmah se dovodi u vezu otac sa sinom.
Mislite li da je ova, da se poslužim vašom terminologijom, građanska revolucija građanska, ova pobuna, propala ili je Dušan Petričić u pravu kada kaže da će se povratiti energija?
Ja sam sasvim siguran da će se povratiti energija. Prosto ovaj režim vam stalno daje municiju. To je jedan i destruktivan i samodestruktivan režim. On uništava i sebe, a ne samo druge.
Koliko Vučićevo uputstvo, koje je dao predsednici parlamenta, da parlament mora da počne da radi drugačije, što kaže Gordana Čomić da poštuje poslovnik, može da se primeni i na to da postoji šansa da izađe u susret zahtevima za fer i demokratskim izborima?
Mislim da ta šansa ni u teoriji ne postoji. Jednostavno ovaj režim nije sposoban za tako nešto. Njegova politička kultura je, što su pokazali u proteklih sedam godina, apsolutno radikalska. Oni su promenili ideologiju, neke ideološke crte i ne spadaju u krajnju desnicu, što ne znači da se neće vratiti tim korenima, Aleksandar Vučić pomno prati kako se odvijaju stvari u Evropskoj uniji. Ako bi u Evropskoj uniji krajnja desnica dodatno ojačala, on bi se vratio korenima i tada Boško Obradović ne bi imao nikakve šanse. A ne bismo imali ni mi, tada bi revolucija bila odgođena za par decenija dok se ne izduvaju ili možda u ratu ne pobiju.
Žao mi je, kada pominjete krajnju desnicu, što ne govorimo sada o vašoj knjizi koja ovih dana izlazi, pod nazivom „Evropska krajnja desnica 1945-2018“, nego o drugim temama.
Mislim da je ta tema izuzetno značajna u evropskim okvirima i recimo razlika između Aleksandra Vučića i Slobodana Miloševića jeste upravo u tome što Vučić shvata značaj međunarodnog konteksta, utoliko je opasniji.
Na neki način knjige su postale eskapizam, a ne normalnost?
Knjige su oduvek to bile. Uvek se živelo u jednom rđavom svetu, nemate nigde idealan svet i misleći čovek mora da bude nezadovoljan. Samo je pitanje stepena nezadovoljstva, a onda se, naravno beži u književnost, nauku, filozofiju.
Naslovna fotografija: FoNet/Zoran Mrđa