Bakić: Nema mira za ovu vlast, i neće ga biti

 

Dok traje „bitka“ za pronalaženje prostora u Kraljevu za tribinu u organizaciji Lokalnog fronta, na kojoj treba da govori sociolog Jovo Bakić, ovaj docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u intervjuu za podcast Istinomera, „U mikrofon“, kaže da se „u postupku protiv njega, posle razgovora u policiji, ne dešava ništa“. Bakić je, tokom proteklog vikenda, dao izjavu policiji u vezi sa navodima iz intervjua nedeljniku NIN, u kome je ponovio svoje stavove da „ako već neko upada na RTS šta će tamo bez dugih cevi“, postavivši i retoričko pitanje „šta je cilj upada“ jer, prema Bakićevom mišljenju, ako se već upada u nacionalnu televiziju upada se sa ciljem „preuzimanja vlasti“. U tom intervjuu je rekao da „on nema nameru nigde da upada“, ali je govorio i o vezama „najviših vrhova vlasti i mafije“, što vidi kao ključni razlog poziva u policiju.  Za Istinomer Bakić navodi da je „tužilaštvo pokrenulo predistražnu radnju, tek pošto je Aleksandar Vučić na konfereniciji za novinare reagovao na taj intervju“.

 

„Najbolji student prava u istoriji Pravnog fakulteta nije znao da proceni da li negde ima elemenata za krivičnu prijavu ili nema tako da je on u jednom od svojih uobičajenih napada na konferencijama za štampu prosto naveo tužilaštvo da reaguje“, zaključio je sagovornik Istinomera.

 

 

Iskoristili su ono što je objavljeno u „Dnevniku“ RTS-a u 19,30 časova, nekih 5 minuta pred kraj tog dnevnika, gde je zapravo kandidat za jedan nadimak, koji već ima njegov prezimenjak iz MUP-a, a koji je šef informativnog programa u RTS-u, pustio jednu podmetačinu koju je i Informer objavio, a to je da sam ja kazao da je trebalo upasti sa dugim cevima na RTS, što ja nikada nisam rekao. Tužilaštvo delo ne kvalifikuje, to je bio predistražni postupak, istražni sasvim izvesno neće biti ni otvoren zato što nema elemenata krivičnog dela. Videli ste, dan posle izjave, da je „nesrećnik“  odmah rekao da jedan univerzitetski nastavnik pravi igru reči citiram „da spasi svoju zadnjicu“. To je već uobičajeni Šešeljevski vokabular ni malo iznenađujući, kada je ovaj predsednik u pitanju. Uostalom šta on očekuje od univerzitetskog nastavnika, jer ako je univerzitetski nastavnik nečem vičan, jeste da se igra rečima. 

 

 

Policiju je zanimalo da vidi šta sam ja zapravo rekao. Doneo sam primerak NIN-a pa su fotokopirali čitav tekst. Razume se, ja sam im i ostavio taj primerak NIN-a jer u njemu ima šta da se pročita valjano, nezavisno od mog intervjua. U tom smislu, u izjavi datoj MUP-u, citirano je ono što sam ja već rekao u intervjuu NIN-u.

 

 

Nas trojica smo sedeli, dva inspektora koji zaslužuju svako poštovanje, kao odlični profesionalci i veoma ljubazni ljudi i ja. Popričali smo o tome šta sam  to govorio. Uzgred, to govorim već par godina.

 

 

Njihova pitanja su bila… zapravo, oni su isprva mislili da sam ja gostovao na „Dnevniku“ RTS-a i da sam tamo nešto rekao što je zapravo razlog za podnošenje krivične prijave, a onda sam im ja objasnio da to što je RTS napravio nema veze sa mojim rečima, odnosno jedan deo je na RTS-u sasvim korektno citiran, ali pre tog citata sledio je uvod koji je bio apsolutno imputacija, jedna ne novinarska, ne profesionalna stvar. Oni su prosto to konstatovali, ne mogu oni da me pitaju, ne znam šta, osim onoga što ja javno govorim.

 

 

Jasno je iz onoga što sam rekao da nisam hteo. I kazao sam da sam još na N1 pomenuo prvi put duge cevi da ko ne želi da menja vlast, on ne upada na RTS bez dugih cevi. Ako želite promenu vlasti, ako ste dobro organizovani, onda ima smisla da upadnete na RTS. Postoji tu još niz drugih mera koje treba da preduzmete između ostalog da povežete političare koji su na vlasti, a bogami je dobar deo iz opozicije i da ih stavite u zatvor. To su dakle neke stvari koje jednovremeno čovek radi i to je poznato iz istorija državnih udara, revolucija. 

 

 

Oko sat vremena.

 

 

Posle toga se ništa više nije desilo predsednik je sutradan rekao da sam ja pravio igru rečima i tako dalje. Prema tome, jasno je da od krivičnog postupka nema ništa.

 

 

To nije tačno i ja sam ih molio da to ne pišu jer to prosto ne odgovara istini.

 

 

Istina je da sam ja pozvao policajce koji su me prvo tražili kod kuće. Tu me nisu našli onda su, razume se, tragali gde sam, a gde ću biti, nego na poslu – na Filozofskom fakultetu. Tamo sam razmenjivao svoje misli sa svojim kolegama studentima i pozvao policajce da dođu u moj kabinet. Oni su se snebivali, hteli su da ja siđem dole pa da mi predaju poziv, a ja nisam hteo da gubim vreme, nego sam ih pozvao u kabinet.

 

 

Autonomija nije narušena zato što ja imam pravo da pozovem koga hoću u sopstveni kabinet. Prema tome autonomija apsolutno nije narušena i nije korektno da se protiv tih ljudi na taj način govori. Pokušao sam mojim kolegama da skrenem pažnju na to, međutim nisu me slušali. Ja sam im zahvalan što reaguju, ali to može i na drugačiji način da se uradi, između ostalog i tako što bi se omogućilo onim ljudima koji ne spadaju u tu grupu, a kojih ima još toliko koliko je ovde potpisalo, da i oni potpišu. Ima oko 300 nastavnika i saradnika, ja sam potpuno ubeđen da preko 250 podržava taj protest.

 

 

To je već klikaška podela na Filozofskom fakultetu o kojoj ne bih da govorim jer je to prljav veš.

 

 

Može se objasniti možda i neuravnoteženošću predsednika Republike.

 

 

U psihičkom smislu. On je pokrenuo kampanju protiv jednog građanina, a on treba da bude predsednik i moj, a ne samo ljudi koji pripadaju njegovoj stranci. Čovek je sahranio Ustav, spalio ga, i sada očekuje, valjda da građani kažu bravo, pošto ne poštuje Ustav.

 

 

To je moja pretpostavka.

 

 

Nemam ništa protiv da me kvalifikuje, ljudi cene i ono što ja kažem i ono što kaže taj neko, to je sasvim u redu.

 

 

 

 

 

To je bio trenutak potpunog gubljenja predsednika. Može da bude da je pod pritiskom i da je popustio. Imate problem oko Kosova, tu treba ići u Pariz, tamo ga očekuju zaista vrlo teški razgovori, pa onda imate proteste koji traju koliko traju, pa onda imate nekoga ko stalno govori o tome da mafija vlada ovom zemljom i moguće da je u jednom trenutku njemu samo kap prelila čašu i da je pukao.

 

 

To je ključno zato što su duge cevi posledica mafijaške vlasti.

 

 

Ja sam im rekao da bi bilo lepo da oni istraže veze predsednika i njegovog okruženja sa mafijom.

 

 

To je lako objasniti, dovoljno je čitati izveštajte vaših kolega istraživačkih novinara. Dakle ništa novo ja ne iznosim uglavnom citiram ono što se može naći u izveštajima istraživačkih novinara.

 

 

Ajde sada da ne prizivamo to da i njih zovu.

 

 

Imate konstatno nekakve kampanje protiv tih novinara. Sećate se ozbiljne kapmanje koja trajala danima i nedeljama protiv  Stevana Dojčinovića pa je bila kampanja protiv CINS-a pa BIRN-a, sa pitanjima ko ih plaća. Tabloidi tu odrađuju posao. Kod mene je to malo teže  ja dobijam platu od države i trudim se da branim javni interes najbolje što znam i umem.

 

 

Pravo da vam kažem razlika je u tome što nisam predsednik države, a on jeste. Predsednik države bi trebalo da koristi vrlo probrane reči, a sa druge strane, neko ko je na javnoj sceni on može da koristi i malo grublje izraze.

 

 

 

Ja deci stalno govorim o revoluciji. Šta je Francuska revolucija? Pa to je najznačajniji događaj u proteklih nekoliko vekova. Šta ja treba da kažem, ne to nije dobro? Naprotiv, Francuska revolucija je sjajna, sloboda, bratstvo, jednakost, pa zato treba da se borimo.

 

 

Pa giljotina je jedan detalj i naravno Luj XVI je mislio o Robespijeru isto što i Vučić o meni. Nije mu to pomoglo.

 

 

Naravno, naravno. Kada nema pravde za narod nema ni mira za vlast. Emilijano Zapata (čuveni meksički revolucionar) je rekao, a ja sa zadovoljstvom ponavljam, „nema mira za ovu vlast i neće ga biti“.

 

 

To je zakonomernost, kada imate vlast koja je srasla sa mafijom i koja neće sići sa vlasti posle izgubljenih izbora, vi ćete morati da je oterate silom.

 

 

Ne može drugačije.

 

 

Oterali smo je silom.

 

 

Da, da, ali setite se, a ja sam podsetio, što je isto Aleksandra Vučića zabolelo, da su  neki probrani ljudi tada dobili batine i da će nekih probranih i sada biti, a on se prepoznao, zanimljivo, iako ja njega uopšte nisam pomenuo tu. Otkud zna da će biti probran?

 

 

I treba da  se uznemiri.

 

 

Naravno, ja sam vrlo odgovoran.

 

 

Nemam dokaze ali sam sociolog i ponešto znam. Kada sedam godina vladate i ni sa kim ne razgovarate, kada opoziciju permanentno maltretirate, kada mafijaški vladate, nema druge nego da odete na jedan neinstitucionalan način. To je prosto tako jer drugačije ne može biti.

 

 

To je sad na svakom građaninu da odluči. Što se mene tiče ne treba bežati u zbeg.

 

 

Rekao sam da Dačić zaobilazi istinu u širokom luku.

 

 

Pa i revolucija je probrana reči. Revolucija je izuzetno pozitivan pojam. To znači skokoviti napredak za razliku od evolucije koja je postepeni napredak, revolucija je napredak u svim sferama društvenog života, u privredi, politici, kulturi. Tada ne biste imali Pink-ove i slične gluposti. Zašto? Pa zato što bismo to svakako zabranili. Za primitivizam ide zabrana jer hoćete da izgradite kulturni obrazac koji će biti normalan.

 

 

Ali u Britaniji nemate nacionalnu frekvenciju, na kojoj se emituju rialiti programi 24 časa dnevno, nego se rialiti mogu emitovati isključivo na kablovskim televizijama, i to posebno plaćate kao što se posebno plaća i za pornografiju.

 

 

Socijalna svakako.

 

 

Ne može Srbija da bude zemlja sa najvećom društvenom nejednakošću u Evropi. Između ostalog to će biti jedan od osnovnih razloga revoluciji. Vi ovde imate moderno robovlasništvo na delu. Ako ljudi moraju da rade od jutra do mraka i da zato budu bedno plaćeni, onda je to valjda razlog za revoluciju.

 

 

I to je razlog za revoluciju.

 

 

To je tragično kao što je tragično što nismo ustali svi posle ubistva Olivera Ivanovića! To su tragične stvari.

 

Ni francuska revolucija nije došla onda kada su Volter i Ruso pisali, kao idejne preteče revolucije, nego je došla kasnije. Nekada treba i decenije da prođu, ali to ne znači da Volter i Ruso nije trebalo da pišu ono što su pisali.

 

 

 

 

Nisam ni sada ispričao sve detalje iz tog razloga. 

 

 

Ne moram ni sada da otkrijem sve. Ako tužilaštvo želi da me pita ja ću ispričati sve detalje ali, taj razgovor je bio jako zanimljiv i ja bih ponovo otišao da ga čujem.

 

 

Sada znam na koji način Aleksandar Vučić razmišlja. 

 

 

Tako je, tako je. Jer hoću da vidim šta će on zaista da uradi. Meni je sada jasno, tad mi nije moglo biti jasno u trenutku razgovora, sada mi je potpuno jasno.

 

 

To je svakako u DB-u ili policiji, a on ga je doneo zbog toga što je bio u to vreme koordinator službi bezbednosti.

 

 

Kolumnista politike.

 

 

Pokazuje kolumnisti politike koji je trebao da piše o Ivici Dačiću. Koji je u tom trenutku predsednik vlade dok je Aleksandar Vučić prvi potpredsednik vlade. Dakle on meni pokazuje to sa očiglednom idejom da ja napišem nekoliko kolumni o ovome jer Dačića svakako treba baciti ispod 10%, a u tom trenutku Ivica Dačić i socijalisti su bili iznad 10%.

 

 

Lako, ja sam tada pitao Aleksandra Vučića da li ima nameru da čisti politički sistem Srbije i on je rekao da ima. Na to sam kazao da, ukoliko to bude radio, imaće  moju podršku. Znate, nisam ja zaljubljenik u institucije apriori. Ako su institucije rđave, treba ih ukidati. Tako da u tom smislu jedan raskid sa trulim političkim sistemom, patronažno klijentelističkim i odvratnim je svakako morao da usledi, a onog trenutka, kada sam video da to nikada neće da se desi pod Aleksandrom Vučićem, onda je bilo jasno.

 

 

To je bilo jasno posle godinu dana, možete pratiti otprilike moje kolumne u „Politici“ jasno evidentirane.

 

 

To ja i sada mislim. Ovo što je on sad uradio to je efektan autogol. On je napao jednog univerzitetskog nastavnika umesto da oćuti.

 

 

Autogol je zato što u ovih nekoliko dana nisam dobio, imajući u vidu čitav moj život, više poruka podrške. Odjedared me je on promovisao u jednog od vođa opozicije, iako ja nemam stranku.

 

 

On može šta god želi da želi, ali mene to slabo zanima.

 

 

Naravno da ne ide, on to ima u vidu, ali znate malo ćete teže mene povezati sa nasiljem. Imate generacije studenata, pozivam novinare da ih traže i da ih pitaju kakav sam. 

 

 

Isto to mislim, to je jedan te isti politički sistem, potpuno korumpiran, potpuno truo, jedina razlika je ta što sadašnja vlast ima veze sa mafijom. I ta razlika nije beznačajna.

 

 

Čitava reakcija Aleksandra Vučića pokazuje da su u strahu velike oči. Njemu je potpuno jasno da će završiti ovako kako ja govorim.

 

 

Ne bi ovako reagovao. Pazite, ako ste sigurni u sebe, ako ne kradete, ne lažete, nemate veze sa mafijom i sigurni ste u sebe, jednog dana ćete izgubiti izbore, napustićete vlast i nikom ništa. Zašto biste se obazirali na reči jednog univerzitetskog nastavnika?

 

 

Pa mafija su recimo ti ljudi koji su bili uz sina Aleksandra Vučića na stadionu u Rusiji.

 

 

U normalnoj zemlji predsednik bi momentalno dao ostavku posle te fotografije zato što odmah se dovodi u vezu otac sa sinom.

 

 

Ja sam sasvim siguran da će se povratiti energija. Prosto ovaj režim vam stalno daje municiju. To je jedan i destruktivan i samodestruktivan režim. On uništava i sebe, a ne samo druge. 

 

 

Mislim da ta šansa ni u teoriji ne postoji. Jednostavno ovaj režim nije sposoban za tako nešto. Njegova politička kultura je, što su pokazali u proteklih sedam godina, apsolutno radikalska. Oni su promenili ideologiju, neke ideološke crte i ne spadaju u krajnju desnicu, što ne znači da se neće vratiti tim korenima, Aleksandar Vučić pomno prati kako se odvijaju stvari u Evropskoj uniji. Ako bi u Evropskoj uniji krajnja desnica dodatno ojačala, on bi se vratio korenima i tada Boško Obradović ne bi imao nikakve šanse. A ne bismo imali ni mi, tada bi revolucija bila odgođena za par decenija dok se ne izduvaju ili možda u ratu ne pobiju.

 

 

Mislim da je ta tema izuzetno značajna u evropskim okvirima i recimo razlika između Aleksandra Vučića i Slobodana Miloševića jeste upravo u tome što Vučić shvata značaj međunarodnog konteksta, utoliko je opasniji.

 

 

Knjige su oduvek to bile. Uvek se živelo u jednom rđavom svetu, nemate nigde idealan svet i misleći čovek mora da bude nezadovoljan. Samo je pitanje stepena nezadovoljstva, a onda se, naravno beži u književnost, nauku, filozofiju.