Bolje da ga nisu ni razmatrali

Jedna lasta ne čini proleće, a jedan pozitivni nagoveštaj iz Skupštine Srbije očigledno ne čini napredak u radu zakonodavne vlasti. Nakon pet godina Narodna Skupština se najzad setila da je dužna da u plenumu razmatra izveštaje nezavisnih institucija. Na trenutak se učinilo da je to dobar znak. Lažan – ispostavilo se nakon rasprave koja je vođena 10. jula. 

Najmanje se govorilo o sadržaju izveštaja, o zaključcima i preporukama koje bi trebalo da pomognu Skupštini u vršenju kontrolne funkcije nad postupanjem izvršne vlasti, a sve u cilju zaštite prava i interesa građana zbog kojih institucije poput Poverenika za informacije od javnog značaja i Ombudsmana i postoje.

Najviše se napadalo na ličnost sada već bivšeg poverenika, na strane plaćenike (standardni, tj. dežurni krivci: CINS, KRIK, Fond za humanitarno pravo, Insajder, Istinomer…), na samu instituciju Poverenika, koju su poslanici vladajuće većine praktično označili kao oružje za ugrožavanje bezbednosti države!

“Vi ste u stvari, i to građani Srbije treba da znaju, da mi prestanemo da govorimo ovim nemuštim jezikom koji niko živi ne razume, vi ste u stvari bili služba i ekspozitura raznih KRIK-ova, CINS-ova, BIRODI-ja, Nataše Kandić, Nemanje Nenadića, i tako dalje, koji su u stvari tražili od nadležnih državnih organa u najvećem broju slučajeva, to ponavljam, bezbednosno vrlo osetljive podatke“, u svom poznatom stilu se poslanik Martinović obratio predstavnicima Kancelarije Poverenika, potkačivši usput i sve one organizacije koje su mu godinama već “trn u oku”, jer rade ono što im je posao – pitaju. 

Zatim je ocenio “da su njihova pitanja tendenciozna, da se takvim temama stvari banalizuju i da oni koji ih postavljaju “ne misle dobro svojoj državi””, pa se sa čuđenjem zapitao koje građane koji misle dobro Srbiji zanimaju detalji kako je Srbija nabavila vojne i policijske avione i helikoptere i istakao da je valjda u interesu građana da Srbija ima jaču vojsku i policiju, jer su tako bezbedniji i država i narod.   

Terciranje Martinoviću u Narodnoj Skupštini “udarila” je poslanica SRS Vjerica Radeta koja se zapitala “šta je to državi Srbiji dobro urađeno, zato što ne znam koliko godina imamo poverenika, da li od toga građani Srbije bolje žive, da li je neko ubrzao sudski spor ili upravni postupak, zato što ste vi nešto reagovali, da li se išta pozitivno desilo i jednom pojedinačnom građaninu Srbije?”

“Kolega Martinović nabraja tamo Fond za humanitarno pravo, transparentnost itd, sve te organizacije koje su poznate u Srbiji, po antisrpskom delovanju. Dopalo se to nekome ili ne, ali jesu. I one zaista tako i deluju”, nadovezala se Radeta na optužbe svog nekadašnjeg stranačkog kolege. 

Paljbu po bivšem povereniku Rodoljubu Šabiću, nevladinim organizacijama i medijima koji koriste svoje ustavno pravo – da traže informacije od javnog značaja osuli su drugi predstavnici vladajuće koalicije. 

Sve u svemu, još jedan treš šou za skupljanje političkih poena, pa makar i po cenu potpunog obesmišljavanja i nezavisnih institucija i parlamenta samog. Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe SNS, u pitanje je doveo i potrebu za postojanjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Tendenciozno je izneo netačan podatak da je među tražiocima informacija, po osnovu rečenog zakona, najmanje građana, tj. “običnih građana“. Istina je da je 66,94 odsto žalbi Povereniku podneseno od strane građana. Ali, kome je do istine kad je iz politikantskih razloga važno da se pokaže kako neki zakon služi samo tome da organizacije poput, kako je naveo Martinović, CINS-a, KRIK-a, Insajdera, Fonda za humanitarno pravo, Istinomera itd, preko njega podrivaju bezbednost Srbije. Vjerica Radeta, Martinovićeva koleginica iz Srpske radikalne stranke, za pomenute organizacije je rekla da su „poznate po antisrpskom delovanju“.