Zakon o radu – završni čin

“Srbija je danas suštinski ušla u reforme, to više nije prazna priča kao u periodu od 2001. godine do sada, kada gotovo nijedan reformski zakon nije usvojen”, rekao je premijer Aleksandar Vučić nakon što je Vlada Srbije usvojila Nacrt izmena zakona u radu, koji će se sutra naći pred poslanicima Skupštine Srbije. A u januaru ove godine, dok su trajale nedoumice u javnosti o predloženim izmenama Zakona, tada još prvi potpredsednik u Vladi Ivice Dačića rekao je da želi da se postigne sporazum o novom Zakonu o radu koji bi bio dobar za poslodavce, a stimulativan za radnike.

“Da to pokušamo da uradimo u narednih mesec, dva ili tri, ali da donesemo zakon koji će godinama, da ne kažem, decenijama da traje, koji će omogućiti lakše poslovanje za sve naše poslodavce, ali da omogući takav odnos radnika koji će biti stimulišući, a ne demotivišući.“
Radio Slobodna Evropa, 20. 1. 2014. godine

Vučić je tada kazao da Nacrt zakona o radu nije povučen, dodajući: “moramo da se dogovorimo sa radnicima, poslodavcima i sindikatima”. Pet dana kasnije, Saša Radulović, tadašnji ministar privrede podneo je ostavku, obrazloživši je nedostatkom političke volje da se sprovedu reforme.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ u međuvremenu, 23. januara, organizovali su jednosatni štrajk upozorenja u kome je, prema sindikalnim podacima, učestvovalo više od pola miliona radnika. Izrazili su nezadovoljstvo predloženim izmenama i dopunama zakona o radu i tražili da bude smenjen ministar privrede Saša Radulović, zbog, kako je rečeno, pogubne ekonomske politike koju vodi, a kojom se uništavaju preostala preduzeća u Srbiji, ignorisanja i nipodaštavanja interesa zaposlenih i građana Srbije, delovanja protiv privrede i građana Srbije, ignorisanja instituta socijalnog dijaloga i kršenja važećih zakonskih propisa…

Sindikati su prošle jeseni na predložene izmene aktuelnog Zakona o radu imali niz primedbi: smatrali su da novi predlog Zakona služi za “prikrivanje tragova pljačkaške privatizacije preduzeća”, te da je za primenu predloženih novina u Zakonu u radu potreban godišnji rast bruto domaćeg proizvoda od 12 do 15 odsto, dok bi sa rastom od jedan odsto, ovaj zakon napravio socijalni haos u Srbiji. Sindikati nisu bili zadovoljni ni konkretnim rešenjima, na primer, predlogom da se ukinu otpremnine za čitav staž.

Šta je predlagano izmenama Zakona o radu u jesen 2013, a šta u leto 2014?

Predlozima izmena Zakona koje je promovisao bivši ministar Radulović procedure za zapošljavanje bile bi pojednostavljene, a istovremeno je bilo predviđeno lakše raskidanje ugovora o radu. Rok za prijavu radnika od pet dana, koji je često zloupotrebljavan, bio bi ukinut – bilo je predviđeno da je nemoguće početi sa radom bez potpisanog ugovora. Po još aktuelnom zakonu, osnovica za obračun plate za vreme bolovanja je prosek tri poslednje zarade, dok je po novom predlogu to osnovna zarada uvećana za minuli rad. Rad na određeno vreme produžio bi se sa 12 na 24 meseca.  Otpremnine bi se, umesto za kompletan radni staž, isplaćivale samo za godine staža provedene kod aktuelnog poslodavca. Za odlazak u penziju, radnik bi umesto tri prosečne plate dobijao od 1,5 do dve prosečne plate.
Blic, 3. 12. 2013. godine

Nakon uporednih analiza važećeg Zakona i tada predloženog, zaključeno je da bi naknade za odmor i bolovanje bile delimično umanjene, da bi naknade za minuli rad, otpremnine i penzije bile manje, te da bi bile oštrije kazne zbog nediscipline.

U isto vreme, kao netačne ocenjene su tvrdnje da će rad na određeno zameniti stalni radni odnos ili da će lizing radnika zatvoriti mogućnost zapošljavanja za stalno.
Blic, 3. 1. 2014. godine

Aktuelne izmene Zakona analizirali su stručnjaci pravne baze Paragraf. U tekstu iz juna, Paragraf ističe da su radnom verzijom Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu predviđene izmene  koje se mogu grupisati u tri celine: Tehničke i terminološke, zatim preciziranje postojećih odredbi Zakona o radu bez izmena njihovog značenja, i najzad, suštinske izmene.

Na primer, terminologija se osavremenjuje i usaglašava sa drugim propisima (npr. na više mesta u tekstu izrazi „invalidna osoba“ ili „invalid“ zamenjen je izrazom „osoba sa invaliditetom.
Paragraf, 11. 6. 2014. godine

Kao suštinska izmena navodi se dodavanje novog stava o prelasku tereta dokazivanja sa zaposlenog (ili lica koje traži zaposlenje) na poslodavca, ukoliko postoje sumnje u diskriminisanja prilikom zapošljavanja ili na radu.

„Zaposleni pravo na godišnji odmor stiče nakon mesec dana rada kod poslodavca.
Uveden je  stav prema kojem zaposlena za vreme trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo za vreme rada radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom.
Ukinuta je uvećana zarada za rad u smenama, dok je uvećana zarada po osnovu minulog rada predviđena samo za godine radnog staža ostvarenog kod poslodavca.
Otpremnina pri odlasku u penziju smanjena je sa tri na dve prosečne zarade.
Uvedeni su stavovi prema kojima poslodavac obračun zarade ili naknade zarade može zaposlenom dostavljati i elektronskim putem. Ovaj obračun će predstavljati izvršnu ispravu a zaposleni zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava njegovu zakonitost.
Isplata otpremnine ograničena je na radni staž koji je zaposleni proveo kod poslodavca, a izričitom odredbom se onemogućava višestruko ostvarivanje prava na otpremninu za periode za koje je zaposlenom ona već isplaćena, kod istog ili drugog poslodavca.
Rok za zapošljavanje lica umesto zaposlenog za čijim je radom prestala potreba (na istim poslovima koje je obavljao), smanjen je sa šest meseci na tri meseca.“
Paragraf, 11. 6. 2014. godine

Predstavnici sindikata iznose primedbe i na ovaj Nacrt izmena zakona i pozivaju na proteste. Dušan Pavlović, član udruženja “Dosta je bilo”, savetnik tadašnjeg ministra privrede Saše Radulovića ističe da su dve suštinske promene u odnosu na postojeći Zakon o radu ukidanje plaćanje otpremnine za ceo staž, kao i smanjenje naknada za minuli rad.

„Sa druge strane, razlike u Nacrtu izmena zakona koji je sada u proceduri, u odnosu na onaj od prethodne zime, jeste da će se zarade za vreme godišnjih odmora obračunavati kao i do sada, kao i da će ostati nepromenjene stavke koje se odnose na položaj reprezentativnih sindikata i proširenog dejstva kolektivnog ugovora. Poslednje dve odredbe su zapravo promene koje su predstavnici sindikata uspeli da dogovore sa aktuelnom Vladom, čime će se njihov monopolski položaj očuvati, kaže Pavlović za Istinomer.“

On ističe da su aktuelnim predlozima izmena Zakona učinjeni neophodni koraci da se omogući dinamičnije tržište rada.

„Na primer, sa još uvek važećom odredbom po kojoj poslodavac plaća otpremninu za ceo radni staž smanjuju se mogućnosti za zapošljavanje starijih radnika. Ljude sa 15 ili 20 godina staža više niko ne želi da zaposli po ovakvom Zakonu. Ipak, same izmene Zakona o radu nisu dovoljne: neophodne je sprovesti reforme i u drugim sferama, da bi se osetile promene u privredi, ističe  Pavlović.“