AI fotografije hapšenja političara – produbljivanje sumnje u sopstvenu percepciju
Serija viralnih fotografija sa društvenih mreža koje prikazuju navodno hapšenje političara, kreirana je korišćenjem softvera zasnovanog na veštačkoj inteligenciji. Povod za generisanje AI fotografija bilo je nedavno izdavanje naloga za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina od strane Međunarodnog krivičnog suda, kao i najava bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa da će biti uhapšen, zbog pokretanja istrage o njegovom učešću u ilegalnoj šemi za skrivanje novca. Iako fotografije imaju brojne tragove koji ukazuju na to da nisu autentične, stručnjaci upozoravaju na razornu moć koju AI softveri mogu imati na širenje dezinformacija.
- Fotografije navodnog hapšenja Donalda Trampa, Vladimira Putina, Džoa Bajdena, Hilari Klinton i Nensi Pelosi preplavile su društvene mreže poslednjih dana i izazvale konfuziju.
- Fotografije nisu realne i kreirane su korišćenjem AI softvera.
- Međunarodni krivični sud izdao je nalog za hapšenje Putina 17. marta ove godine, tvrdeći da je umešan u nezakonitu deportaciju ukrajinske dece iz okupiranih područja Ukrajine u Rusiju. Međutim, nema dokaza da se hapšenje dogodilo.
- Velika porota na Menhetnu u Njujorku podigla je optužnicu 31. marta ove godine protiv bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa. U toku je istraga o njegovom učešću u ilegalnoj šemi za skrivanje novca u koju je uključena porno glumica. Iako je Tramp na svojoj platformi za društvene mreže „Truth Social” rekao da će biti uhapšen 21. marta ove godine - to se nije dogodilo.
- Stručnjaci upozoravaju da su AI softveri novo oružje dezinformatora čiji cilj više nije samo uveriti ljude da se određeni događaj desio, već ubediti ih da ne mogu da veruju ničemu što vide i potkopati njihovo poverenje u autentičnost svih slika.
„Fotografije” hapšenja Trampa
Ujutro 18. marta ove godine, bivši predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp je na svojoj platformi za društvene mreže „Truth Social” rekao da će biti uhapšen 21. marta. Te večeri društvenim medijima krenule su da kruže navodne fotografije Trampovog hapšenja i pucnjave.
Radi se, međutim, o fotografijama koje su kreirane korišćenjem softvera veštačke inteligencije.
Objave sadrže nekoliko slika koje je napravio Eliot Higins, osnivač i kreativni direktor holandskog istraživačkog kolektiva „Bellingcat”. Higins je rekao za „USA Today” da je koristio alatku „Midjourney v5”, generator veštačke inteligencije, za kreiranje slika. „Midjourney” je nedavno lansirao napredniji model, koji ima mogućnost da proizvede više fotorealističnih slika u poređenju sa prethodnim modelima.
Higins je objasnio da je napravio lažne fotografije jednostavnim unošenjem teksta „Donald Tramp se prevrnuo dok je bio uhapšen”. Iako je podelio slike na Tviteru uz belešku da je reč o AI sadržaju, mnogi korisnici društvenih mreža podelili su fotografije uz tvrdnje da prikazuju realne događaje.
Making pictures of Trump getting arrested while waiting for Trump’s arrest. pic.twitter.com/4D2QQfUpLZ
— Eliot Higgins (@EliotHiggins) March 20, 2023
Policija Njujorka potvrdila je za „AP” da se hapšenje nije dogodilo.
Slike imaju tragove koji ukazuju na to da nisu autentične, piše „Politifact”. Kako navode, veštačka inteligencija se bori da uhvati ljudsku ruku, a to je očigledno na jednoj slici Trampa sa policajcima koji nosi plavo odelo i crvenu kravatu. Takođe, čini se da policajcima koji ga drže za ruke nedostaju prsti.
Otkako su fotografije preplavile društvene mreže, Tramp je nastavio da objavljuje tvrdnje o hapšenju koje mu preti sa svog naloga na „Truth Social”, uključujući pozivanje pristalica na protest.
Prema poslednjim vestima, Velika porota na Menhetnu u Njujorku podigla je optužnicu protiv Trampa zbog novca koji je tajno isplaćen zvezdi filmova za odrasle Stormi Danijels. Detalji optužbe još uvek nisu saopšteni. Tramp je prvi bivši predsednik Sjedinjenih Država koji je krivično gonjen.
„Fotografije” hapšenja Putina
Nalet fotografija generisanih veštačkom inteligencijom na kojima se navodno vidi kako ruskom predsedniku Vladimiru Putinu stavljaju lisice na ruke, kako mu se sudi ili je zaključan u zatvorskoj ćeliji, usledio je nakon što je Međunarodni krivični sud izdao nalog za njegovo hapšenje 17. marta ove godine, tvrdeći da je umešan u nezakonitu deportaciju ukrajinske dece iz okupiranih područja Ukrajine u Rusiju.
Jedan set takvih slika Putina u narandžastom zatvorskom kombinezonu takođe je kreirao osnivač „Bellingcat”-a Eliot Higins koristeći program „Midjourney”.
Here’s photos from Vladimir Putin’s entirely made up war crimes trial, via #midjourneyv5 pic.twitter.com/J0ThQQv5Q1
— Eliot Higgins (@EliotHiggins) March 16, 2023
Slike navodnog Putinovog hapšenja u objavama na društvenim mrežama pružaju mnogo naznaka da su lažne, piše „Politifact”. Na svakoj slici nosi različitu odeću. „Oficiri” koji hapse Putina i odvode ga sa lisicama takođe nose različite uniforme na svakoj slici. Na jednoj, Putin nosi narandžasti kombinezon i deli ćeliju sa još dvojicom muškaraca koji nisu obučeni u zatvorsku odeću. Na drugoj slici Putina u sivom odelu, prsti na njegovoj levoj ruci izgledaju mnogo deblji od onih na desnoj ruci.
Iako bi Putin mogao da rizikuje da bude uhapšen ukoliko otputuje u bilo koju od 123 zemalja članica suda, korisnici društvenih mreža koriste veštački generisane fotografije da lažno tvrde da se predsednikovo hapšenje već dogodilo. Nema vesti ni dokaza o tome, a prema informacijama sa sajta ruske vlade, Putin nastavlja sa uobičajenim poslom.
***
Fotografije navodnog hapšenja aktuelnog predsednika SAD Džoa Bajdena, bivše američke državne sekretarke Hilari Klinton i predsedavajuće Zastupničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi, nastale su takođe korišćenjem AI softvera, kao posledica pokrenutog „trenda” generisanja fotografija hapšenja političara. Objavio ih je korisnik Tvitera koji se potpisuje kao Aaron Hermes, u okviru niza (thread-a) koji je pokrenuo nalog „Kim Dotcom”. O ovim fotografijama pisale su i naše kolege iz redakcije „Raskrinkavanje.ba”.
Wild times 👀 pic.twitter.com/Tjb2dApYMH
— Aaron Hermes (@realAaronHermes) March 23, 2023
Nedavne viralne fotografije papa Franje koji nose belu puffer jaknu takođe su nastale korišćenjem AI softvera, piše „Forbes”.
„The Washington Post” objašnjava da su Higinsove šaljive i nerealne objave stvorile studiju slučaja o sve većoj sofisticiranosti slika generisanih veštačkom inteligencijom, lakoći sa kojom se one mogu primeniti i njihovom potencijalu da stvore konfuziju. Ova epizoda takođe pokazuje „odsustvo korporativnih standarda ili vladinih propisa koji se bave upotrebom veštačke inteligencije za stvaranje i širenje neistina”, piše ovaj list.
„Cilj možda nije uveriti ljude da se određeni događaj desio, već ubediti ih da ne mogu da veruju ničemu što vide i potkopati njihovo poverenje u autentičnost svih slika”, rekao je Sem Gregori, izvršni direktor organizacije za ljudska prava „Witness” za „The WP”.
Higins je rekao da ga je „Midjourney”, nakon što su njegove generisane AI fotografije postale viralne „zaključao sa svog servera”, ali da „nije dobio nikakvu informaciju od kompanije koja pravila je prekršio”.
Midjourney inače ima listu zabranjenih reči koja uključuje osobe kao što su „Hitler”, sva imena porno zvezda i „predsednik Xi”, piše „Lead stories”.
Saveti za prepoznavanje AI fotografija (preuzeto sa sajta „Fact protocol”)
Obrnuta pretraga slika: Uključuje korišćenje alata kao što su Google pretraga slika ili TinEye za pretragu slike na mreži da biste videli da li je korišćena negde drugde. Ovo može pomoći da se utvrdi da li je slika originalna ili je njome manipulisano.
Analiza metapodataka slike: Uključuje analizu metapodataka slike, kao što su datum i vreme kada je snimljena, korišćena kamera i objektiv i lokacija na kojoj je slika snimljena. Ove informacije mogu pomoći da se utvrdi da li je slika autentična ili je njome manipulisano.
Uparivanje slika: Ova tehnika uključuje poređenje slike sa drugim slikama sa istog događaja ili lokacije. Upoređivanjem slika jedna sa drugom, može pomoći da se identifikuje da li je slika izmanipulisana ili ne.
Detekcija vodenog žiga: Ova tehnika se koristi za proveru da li je slika manipulisana proverom prisustva vodenih žigova, koji se dodaju slikama da bi se zaštitile od neovlašćene upotrebe.
„Poynter” preporučuje Mikrosoftov kviz „Spot the Deepfake” koji se sastoji od 10 pitanja koja će vas obrazovati o lažnim sadržajima. Ukazaće na znakove u video snimku na koje treba obratiti pažnju, kao i na znakove u nama samima. Faktori kao što su motivacija, emocionalna reakcija i drugi mogu biti sjajni pokazatelji dubokog lažiranja. Takođe, institut preporučuje i test „Which face is real” koji prikazuje fotografiju stvarne osobe pored slike koju generiše veštačka inteligencija.
Neki od mogućih znakova da se radi o AI generisanoj fotografiji su nadrealna pozadina, asimetrija, čudni zubi, neuredna kosa kao i tekst koji se ne može dešifrovati, navodi se i na veb sajtu „Medium”.
