Amber Alert nije uveden zbog čipovanja dece

• Na Fejsbuku se dele dezinformacije da je sistem „Amber Alert” uveden kako bi „roditelji bili naterani da čipuju svoju decu radi njihove bezbednosti”.
• „Amber Alert” je sistem namenjen za hitno obaveštavanje javnosti u slučaju nestanka maloletnog lica i nema nikakve veze sa navodnim „čipovanjem dece”.
• Objave na Fejsbuku ocenili smo kao netačne.

Sistem „Pronađi me” (Amber Alert), kojim se javnost hitno obaveštava o nestanku deteta, aktiviran je prvi put u Srbiji 26. marta ove godine, povodom nestanka D.I. dvogodišnje devojčice. Istovremeno, na društvenim mrežama krenule su da se šire tvrdnje da je u „pozadini” sistema „Amber Alert” ideja da se „roditelji nateraju da dobrovoljno čipuju svoju decu, zbog njihove navodne sigurnosti i bezbednosti”. Takođe, u viralnim objavama apeluje se: „stop sotonizaciji i prodavanju dece”.

Sistem „Amber Alert” namenjen je za hitno obaveštavanje javnosti u slučaju nestanka maloletnog lica i nema nikakve veze sa navodnim „čipovanjem dece”. Reč je o dezinformaciji koja je deo aktuelnog talasa konspiracija na društvenim mrežama, o razlozima nestanka i navodnoj prodaji dece.

„Amber Alert” počeo je sa radom 1996. godine kada su se medijski radnici iz okoline Dalasa u Sjedinjenim Državama udružili sa lokalnom policijom kako bi razvili sistem ranog upozorenja za pronalaženje otete dece, navodi se na veb sajtu Ministarstva pravde SAD. Sistem je dobio ime po devetogodišnjoj devojčici Amber Hagerman iz Teksasa, koja je kidnapovana i ubijena u januaru 1996. godine. „AMBER” je i skraćenica od „America’s Missing: Broadcast Emergency Response”. Do 31. decembra 2023. godine, 1.186 nestale dece u SAD pronađeno je pomoću sistema „Amber Alert”.

U Srbiji, sistem „Pronađi me” zvanično je pokrenut 25. oktobra 2023. godine. U saopštenju Ministarstva informisanja i telekomunikacija Srbije navodi se da je „u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova uspostavljena elektronska platforma ‘Pronađi me’, koja omogućava policijskim službenicima da na brz i efikasan način postave obaveštenje o nestalom maloletnom licu na platformu, a potom i eksternim korisnicima da preuzmu sadržaj i pokrenu proceduru radi obaveštavanja javnosti putem SMS poruka, prekidima radio i televizijskih programa, objavama na autobuskim i železničkim stanicama i penalima na auto-putevima”.

Platforma „Pronađi me” namenjena je za „hitno obaveštavanje javnosti u slučaju nestanka maloletnog lica”, navodi se na veb sajtu pronadjime.mup.gov.rs. Na veb stranici amberalert.rs objašnjeno je da „objave putem različitih medija mogu da dopru do građana koji će zapamtiti lice deteta i potencijalno ga uočiti ili imati validne informacije koje policiji mogu da pomognu u potrazi”, te da je „ključno pozivati građane da sve potencijalno korisne informacije prijave policiji”.

Na veb sajtu je, takođe, istaknuto da se „sistem ne pokreće u svim slučajevima nestanka dece, kako se javnost ne bi preplavljivala informacijama, jer se može pretpostaviti da ljudi ubrzo više ne bi reagovali na objave, zbog čega bi ovaj mehanizam izgubio na korisnosti i značaju”.

Dakle, nigde u objašnjenjima kako funkcioniše sistem „Amber Alert” ne pominju se „čipovi” i/ili „čipovanje dece”.

Navodno „čipovanje ljudi” bilo je među glavnim motivima u dezinformacijama koje su dobile na zamahu tokom pandemije kovida 19. U tada aktuelnim teorijama zavere tvrdilo se da „globalne elite sprovode tajno čipovanje čovečanstva posredstvom vakcina”.

***

Dvogodišnja devojčica D. I.  nestala je 26. marta ove godine u prigradskom naselju Banjsko Polje kod Bora, na istoku Srbije. Policija je tim povodom prvi put aktivirala sistem „Pronađi me”, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova 26. marta, a prenosi „RSE”.

Za smrt devojčice osumnjičena su dvojica radnika javnog preduzeća „Vodovod” u Boru, saopštio je 4. aprila ministar unutrašnjih poslova Srbije Bratislav Gašić na konferenciji za medije. Oni su, prema njegovim rečima, „priznali izvršenje krivičnog dela”, međutim, kako prenosi „N1”, „odbijaju da sarađuju sa policijom i otkriju gde su ostavili telo”. Potraga za telom Danke Ilić i dalje je u toku.

Slučaj nestanka dvogodišnje devojčice u okolini Bora bio je propraćen senzacionalističkim i nedostojnim izveštavanjem medija, pri čemu je više puta prekršen novinarski kodeks, ocenio je Savet za štampu. Na društvenim mrežama buknule su teorije zavere u kojima se spekulisalo o razlozima nestanka devojčice, a konspiracije su nastavile da se šire i nakon hapšenja dvojice osumnjičenih.

U plasiranju neproverenih tvrdnji i ovoga puta prednjačio je popularni teoretičar zavera Saša Borojević, naročito poznat po širenju dezinformacija o deci. 

Nakon što je početkom 2023. godine „Centar za nestalu i zlostavljanu decu” pokrenuo inicijativu na društvenim mrežama za pokretanje sistema „Amber Alert” u Srbiji (#HoćemoAmberAlert), Borojević je u jednom televizijskom gostovanju izneo netačne tvrdnje da iza „američkog softvera stoje Džon Podesta i porodica Klinton”, aludirajući na diskreditovanu „Pizzagate” teoriju zavere. U slučaju nestanka D. I., Borojević je insistirao da je „istina potpuno drugačija od one koju saopštavaju nadležni organi”, te da je dvogodišnja devojčica „sigurno oteta”.

Uprkos navedenom, Borojević se našao među kandidatima za odbornike Beograda, na nedavno objavljenoj izbornoj listi Srpske napredne stranke, pred ovogodišnje beogradske izbore koji će biti održani 2. juna. Borojević je na listi naveden kao predstavnik udruženja „Porodični alarm”, koje se, kako se navodi na veb sajtu udruženja, zalaže za „ukidanje društvenih mreža Tiktok i Snepčet, stavljanje Jutjuba pod kontrolu REM-a, uvođenje obaveznog nastavnog predmeta Porodica u obrazovni sistem Republike Srbije, zabranu ulaska svim nevladinim organizacijama u škole i predškolske ustanove…”

***

Prema podacima Međunarodnog centra za nestalu i eksploatisanu decu („International Centre for Missing & Exploited Children” – „ICMEC”), pored 50 Sjedinjenih Država, Distrikta Kolumbija, Portorika i Devičanskih ostrva SAD, sistemi hitnog upozorenja o otmici dece postoje u sledećim zemljama: Australija, Belgija, Bugarska, Kanada, Kipar, Češka Republika, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Jamajka, Luksemburg, Malta, Meksiko, Malezija, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Južna Koreja, Španija, Švajcarska, Tajvan i Ujedinjeno Kraljevstvo. 

Svaka zemlja ima svoje kriterijume i smernice o tome kako i kada pokrenuti upozorenje.

„ICMEC” navodi da se unutar Evropske unije razmatra sistem upozorenja širom EU sa ciljem da sve države članice EU razmenjuju informacije ako je dete nestalo i postoji mogućnost da je ono napustilo svoju matičnu zemlju. Ovaj sistem će, kako se navodi, voditi organi za sprovođenje zakona uz pomoć nevladinih organizacija.