Broj osam na nalepnicama banana ne znači da su one GMO
Da li broj osam na deklaracijama voća i povrća znači da su te namirnice genetski modifikovane? Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede tvrde da takva klasifikacija u Srbiji ne postoji, kao i da zakon brani proizvodnju i promet GMO. Dodatno, od 2015. godine, kodovi koji počinju brojem osam ni u međunarodnom označavanju više ne označavaju GMO, odnosno genetski modifikovane organizme.
Pojedini domaći portali (Mondo, Kurir, Objektiv, 021, Glas-javnosti, City magazine, 24sedam, Novosti magazin) početkom nedelje su preneli „upozorenje” o prisustvu genetički modifikovanih banana na tržištu Srbije. Neki od njih su istakli kao „dokaz“ da je reč o takozvanim GMO, kako se u tekstovima navodi, petocifreni kod koji počinje sa brojem osam.
„Početni broj osam na deklaraciji vam šalje veoma upozoravajuću poruku, a to je da je takva namirnica genetski modifikovana (GMO). Takve banane imaju na sebi brojku 84011. Inače, GMO su organizmi čiji je genetski materijal promenjen korišćenjem različitih metoda genetskog inženjerstva i to najčešće ubacivanjem dela naslednog materijala (DNK) jednog organizma u DNK drugog organizma”, navodi se u članku sa portala Kurir od 10. decembra.
„Nulta tolerancija”
Proteklih godina su zvaničnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u više navrata isticali takozvanu „nultu toleranciju” na proizvodnju i trgovinu GMO u Srbiji kako je promet takve robe u našoj zemlji zabranjen „jasnim i rigoroznim” Zakonom o genetički modifikovanim organizmima.
Zakon iz 2009. godine koji je, kako ističu, stroži i od zakonodavstva EU i zemalja članica Svetske trgovinske organizacije, definiše GMO kao „organizam čiji je genetički materijal promenjen metodama savremene biotehnologije”.
Tačnije, GMO ili genetički modifikovani organizmi su biljni ili životinjski organizmi sa modifikovanom DNK, dok je genetički modifikovana (biotehnološka) hrana (GM) ona koja u sebi sadrži genetički modifikovane organizme.
Međutim, iako su promet i prodaja GMO u Srbiji zabranjeni, delom se toleriše njihovo prisustvo u poljoprivrednom semenu (do 0,1 odsto GMO) i poljoprivrednim proizvodima biljnog porekla (do 0,9 GMO).
Postavljanje takvog zakonskog okvira podrazumeva i postojanje stroge kontrole i inspekcije proizvoda na koje se sumnja da sadrže veće količine GMO.
A koliko često se GMO zaista sreće u praksi?
Sa novosadskog Naučnog instituta za prehrambene tehnologije FINS kažu — ne tako često.
„Radimo detekciju prisustva GMO i, u smislu učestalosti, javlja se manje od pet uzoraka na 300 ispitivanih godišnje, s tim što i tada, detekcija prisustva ne znači da je limit prisustva GMO veći od zakonskiog maksimuma od 0,9 odsto”, navode iz Instituta za portal Agromedia.
Nakon detekcije uzorka sa GMO, vrši se kvantitativna ili kvalitativna analiza uz pomoć koje se određuje procenat GMO. „Samo ukoliko je rezultat dobijen kvantifikacijom viši od 0,9 odsto, takav organizam smatramo genetski modifikovanim”, dodaje se u objašnjenju Instituta..
Oni takođe ističu i da se u praksi najviše testira semenski materijal, uglavnom kukuruz i soja, ali i pšenica i druge žitarice.
O metodama testiranja GMO pisali su profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dr Sofija Petrović i dr Miodrag Dimitrijević. U naučnom radu objavljenom 2015. godine, bave se brzom detekcijom genetičke modifikacije i praćenjem GMO u poljoprivredi.
Tako, analiza GMO može da bude kvalitativna — pri čemu rezultat otkriva prisustvo ili odsustvo genetičke modifikacije u uzorku — ili kvantitativna, kada se u slučaju pozitivnog rezultata, dobija i zastupljenost genetički modifikovane DNK u uzorku. Za kvantitativnu analizu, odnosno detekciju modifikacije na nivou DNK se najčešće koristi lančana reakcija polimeraze (PCR).
Broj osam — GMO? Mit.
Međutim, kako je došlo do zabune oko, konkretno, broja 8 i GMO na portalima i društvenim mrežama?
PLU (price look-up) kodove dodeljuje Međunarodna federacija za proizvodni standard (IFPS). Ovi kodovi se nasumično dodeljuju u okviru serije brojeva od 3000, 4000, 83000 i 84000.
Suprotno tvrdnjama koji se ovih dana mogu videti u medijima, ovi kodovi ne predstavljaju siguran znak potrošačima da je dati artikal genetski modifikovan.
U saopštenju iz 2018, IFPS navodi da „iako je prefiks „8“ (83000-84999) nekada bio rezervisan za proizvode GMO, on se nikada nije koristio u maloprodaji”.
Od jula 2015. godine, ova međunarodna institucija više ne označava GMO sa oznakom „8“.
Aktuelna standardizacija i dodeljeni PLU kodovi se nalaze na sajtu IFPS.
Dakle, činjenica je da za sada — nalepnice sa deklaracijom banana iz srpskih marketa i pijaca sa brojem osam ne znače, niti dokazuju da ova namirnica sadrži GMO. Podsetimo, u Srbiji su promet i proizvodnja ovog tipa proizvoda zakonski zabranjeni.
Naslovna fotografija: Canva
