Crna zastava u Iranu podignuta je u znak žalosti, a ne kao „poziv na rat”

• Na Fejsbuku se dele tvrdnje da je na kompleksu Hrama imama Reze u Iranu podignuta „crna zastava osvete kojom se ceo islam poziva na rat”.
• Religijski kompleks imama Reze saopštio je da je crna zastava istaknuta u znak žalosti za poginulima u napadu na bolnicu u Gazi.
• Objave na Fejsbuku ocenili smo kao netačne.

Fotografija zlatne kupole sa istaknutom crnom zastavom na vrhu u religijskom kompleksu imama Reze u Iranu, raširila se na društvenim mrežama uz tvrdnje da predstavlja „poziv celog islama na rat i osvetu”.

Sporne tvrdnje da istaknuta crna zastava na kupoli hrama u Iranu znači „poziv na rat” objavili su i pojedini domaći i regionalni portali. 

Portal „Republika.rs” preneo je da je crna zastava u Iranu podignuta „posle vazdušnog udara na palestinsku bolnicu u Gazi”, te da „ako bude istaknut i crveni barjak, to će biti poruka svim muslimanima da krenu u džihad”.

Međutim, religijski kompleks imama Reze saopštio je 18. oktobra ove godine da je crna zastava istaknuta u znak žalosti za poginulima u napadu na bolnicu Ahli Arab u Gazi 17. oktobra.

„Zastava žalosti iznad kupole hrama Imama Reze 🏴

Neviđenim gestom i po nalogu čuvara Astan Kuds Razavija, crna zastava je istaknuta iznad osvetljene i čiste Razavi kupole, a bubnjevi se sutra neće svirati. Ovo dolazi kao odgovor na varvarske zločine uzurpirajućeg cionističkog režima, posebno na bombardovanje bolnice Al-Mu’amdani”, navodi se u saopštenju objavljenom na zvaničnoj Fejsbuk stranici

mauzoleja imama Reze.

U drevnom kompleksu mauzoleja imama Reze i džamije u iranskom gradu Mašhadu i ranije je podizana crna zastava u znak žalosti. 

Izveštaj iz septembra 2022. godine koji uključuje fotografije iranske zvanične novinske agencije, Islamske republičke novinske agencije (IRNA), prikazuje crnu zastavu koja se podiže svake godine kako bi se obeležio period žalosti za Imamom Huseinom, unukom proroka Muhameda, navodi „Rojters”. „IRNA” je izvestila 20. aprila 2022. da se zastava menja nekoliko puta godišnje kako bi se obeležili verski praznici i prilike, uključujući godišnjice smrti verskih ličnosti.

„Izjava svetilišta u skladu je sa tradicionalnim značenjem crne zastave”, rekla je Šahla Haeri, profesorka kulturne antropologije na Univerzitetu u Bostonu, a etnografsko istraživanje fokusirano na Iran, Pakistan i Indiju, za „USA Today”.

Sajad Rizvi, profesor islamske intelektualne istorije na Institutu za arapske i islamske studije Univerziteta u Ekseteru, rekao je za „Rojters” da se crne zastave „obično podižu na svetinjama u znak žalosti – u Muharemu (prvom mesecu u Islamskom kalendaru, prim. aut.) i drugim prilikama, kako bi se obeležila godišnjica smrti proroka i šiitskih imama”.

***

U napadu na bolnicu Al-Ahli Arab u Gazi 17. oktobra ove godine ubijeno je više stotina ljudi, a Izrael i Hamas međusobno se optužuju za napad. Istinomer je nedavno pisao o tome da do sada ni jedan relevantni medij nije sa sigurnošću izvestio ko je odgovoran za eksploziju, dok su Ujedinjene nacije pozvale na nezavisnu međunarodnu istragu o ovom događaju. U isto vreme, na društvenim mrežama primetna je masovna pojava lažnih „potvrda o istini” sa obe zaraćene strane o tome ko stoji iza napada.

„The New York Times” je u skorašnjoj analizi pisao o dugogodišnjoj podršci iranskih vladara Hamasu. Kako taj list navodi, „Iran se sada suočava sa dilemom, vagajući kako on i njegove milicije – poznate kao osovina otpora – treba da odgovore na izraelsku invaziju na Gazu i da li da ojačaju svoje revolucionarne akreditive rizikujući da izazovu širi regionalni rat”.

Ovom temom bavili su se i „PolitiFact”, „AFP” i „Raskrinkavanje.ba”.