Da li je u 19. veku postojalo samo sedam bolesti?

Spornu tvrdnju o znatno manjem broju bolesti i lekova u 19. veku u odnosu na današnjicu Don Tolman je izjavio na konferenciji 2013. godine. Njegove reči postale su veoma popularne među onima koji ne veruju u modernu medicinu. Tolman se, inače, bavi prodajom biljnih preparata i zagovara tvrdnju da je zvanična medicina štetna.

Viralan citat koji se ponovo raširio na Fejsbuku: 

„Znate li da je u 1891. godini postojalo samo 7 bolesti? Postojalo je samo 12 lekova i svi su bili izrađeni od biljaka. Evo nas 120 godina kasnije kad imamo 10.000+ službeno registrovanih bolesti, a nove su stalno u porastu. Kako smo uspeli da od 7 bolesti i 12 lekova na bazi biljaka dođemo do 10.000+ registrovanih bolesti? Sad imamo i 561.000 patentiranih farmaceutskih lekova.”

Posredi je dezinformacija o broju bolesti i lekova u 19. veku, ukombinovana sa delimično tačnim podatkom o broju registrovanih bolesti i lekova danas. 

U 1891. godini nije postojalo samo sedam bolesti i 12 lekova izrađenih od biljaka

Ova tvrdnja je u potpunosti netačna. Demantuju je podaci iz istorijskih izvora kao i objašnjenja medicinskih stručnjaka. 

U knjizi „Principi i medicinska praksa” iz 1892. godine, koju potpisuje osnivač Univerziteta „Džons Hopkins” profesor Vilijam Osler, navedeno je i opisano daleko više od sedam bolesti iz tog perioda.

Prema podacima knjige „Beleške o medicini i terapiji” iz 1890. godine koja se čuva u Medicinskom muzeju „Melnik” u američkoj državi Ohajo, ljudi su tada bolovali od brojnih bolesti poput artritisa, anemije i drugih zaraznih i psihičkih bolesti. U knjizi se takođe, nalazi i spisak brojnih preparata koji su se koristili za lečenje, uglavnom na biljnoj bazi, budući da današnji lekovi poput antibiotika nisu postojali u to vreme.

Na veb stranici muzeja „Melnik” navodi se da u tom periodu nije bilo regulisanih protokola lečenja, jer su uzroci mnogih bolesti još uvek bili nepoznati, te su različiti lekari prepisivali različite terapije pacijentima. 

O ovim podacima pisali su i raskrikavanje.rs, analizirajući teoriju zavere o sedam bolesti, kao i raskrinkavanje.me.

***

Profesor istorije medicine na Univerzitetu u Oksfordu Mark Harison objasnio je za „USA Today” da je „tokom 1890-ih bilo oko sedam bolesti za koje su indentifikovani mikroskopski uzroci – na primer, kolera i tuberkoloza”, ali, kako je objasnio, „druge bolesti poput malih boginja, gripa i tifusa bile su dobro poznate, iako njihovi uzroci još uvek nisu bili otkriveni”.

Doktor Skot Haris Podolski, profesor globalnog zdravlja i socijalne medicine u Harvardskoj medicinskoj školi, rekao je za „USA Today” da se „kategorije bolesti uvek menjaju, ali je medicinski establišment 1891. godine definitivno znao za više od sedam bolesti”.

Koliko je danas registrovanih bolesti i lekova i šta nam taj podatak zapravo govori?

Zvaničan broj registrovanih bolesti razlikuje se u zavisnosti od kriterijuma koji se koriste za njihovo razvrstavanje i kategorisanje. Za porast broja registrovanih bolesti u odnosu na 19. vek, pre svega je zaslužan naučni napredak koji je omogućio otkrivanje bolesti.

„Danas razjašnjavamo uzroke bolesti koje verovatno postoje vekovima. Takođe otkrivamo nove zarazne bolesti jer je prirodno da se razvijaju novi virusi”, objasnio je doktor Podolski za „USA Today”.

Američki Nacionalni instituti za zdravlje (NIH) navode da postoji više hiljada bolesti, piše „The Washington Post” u tekstu „Are there really 10.000 diseases and 500 cures?” iz 2016. godine. 

„Mi generalno kažemo: Nekoliko hiljada bolesti pogađa ljude, od kojih za samo oko 500 postoji tretman koji je odobrila američka Uprava za hranu i lekove”, rekla je za ovaj list Sindi Mekonel, portparolka Nacionalnog centra za unapređenje translacionih nauka (NCATS) NIH-a.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da postoji više od 10.000 monogenih bolesti (bolesti koje uključuju samo jedan gen). Takođe, na sajtu SZO postoji velika tabela „Međunarodne klasifikacije bolesti i zdravstvenih problema” u kojoj, prema nekim procenama, ima čak preko 70 hiljada unosa, o čemu je pisalo i Raskrikavanje. Međutim, radi se o veoma detaljnoj tabeli, te se na spisku dijagnoza mogu naći i opekotine, ujedi životinja i slično.

Na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) nalazi se deseta revizija „Međunarodne statističke klasifikacije bolesti i srodnih zdravstvenih problema” iz 2010. godine, koju je SZO objavila 2011. godine pod naslovom „International statistical classification of diseases and related health problems – 10th revision, edition 2010, Volume 1 (2011)”. 

„Međunarodna klasifikacija bolesti je standardna alatka/sredstvo koje se koristi u epidemiologiji, zdravstvenom menadžmentu i u kliničke svrhe, odnosno u analizama opšteg zdravstvenog stanja populacionih grupa i ukupnog stanovništva, za praćenje incidencije i prevalencije bolesti i drugih zdravstvenih problema. Ona se koristi za klasifikaciju bolesti i drugih zdravstvenih problema zabeleženih u različitim vrstama medicinske dokumentacije i zdravstvenih dokumenata, kao i matičnih knjiga, uključujući knjige umrlih. Podaci dobijeni na osnovu primene MKB pružaju osnovu za izradu nacionalne statistike mortaliteta i morbiditeta od strane država članica SZO. Oni takođe omogućavaju poređenje podataka unutar populacija tokom vremena i između populacija u istom trenutku, kao i obezbeđivanje nacionalno konzistentnih podataka”, navodi se u publikaciji.

Što se tiče lekova, ne postoji jedinstvena lista odobrenih lekova širom sveta, niti su isti lekovi odobreni u svakoj državi.

Američki centar za kontrolu i prevenciju (CDC) u svojoj bazi trenutno broji 140 hiljada odobrenih lekova, dok sve zemlje EU zajedno imaju oko 150 hiljada. U Srbiji je, prema podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) iz 2020. godine, odobreno oko 5.800 lekova i oko 46.800 medicinskih sredstava.

***

Važno je istaći da je napredak moderne medicine rezultirao poboljšanjem sveopšteg kvaliteta života i javnog zdravlja. Prosečni životni vek je u 20. veku produžen u velikoj meri zahvaljujući izumu antibiotika i vakcina. Brojne epidemije zaraznih bolesti, poput velikih boginja, kolere, difterije, rubeole i tuberkuloze, koje su harale svetom u 19. veku, danas uglavnom nisu smrtonosne, dok su neke u potpunosti iskorenjene.

Naslovna fotografija: Canva