Dr Vanden Boš širi neistine; vakcine ne pospešuju nove sojeve virusa 

Dan je 6. mart i dok predsednik Srbije još jednom najavljuje svoju COVID vakcinaciju, u „narodu“ se putem društvenih mreža šire gotovo apokaliptični narativi o masovnoj imunizaciji. U otvorenom pismu Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i video klipovima belgijski doktor veterine Gert Vanden Boš iznosi strah od globalne vakcinacije, koja će, kako kaže, nepovratno izbrisati značajne delove ljudske populacije. 

On nas, doduše, ne ostavlja bez spasonosnog rešenja. Doktor Vanden Boš tvrdi da se globalni pomor može sprečiti upravo njegovim izumom — „univerzalnom vakcinom“. Zamisao iza tog možebiti leka je da se organizam izbori sa virusom SARS-CoV-2 putem urođenog imunog sistema i posebne vrste belih krvnih zrnaca, takvozvanih ćelija ubica (natural killer cells, eng.). Zvuči previše dobro da bi bilo istinito — jer nijedna izneta teza nije ni blizu istine.

U otvorenom pismu Boš upozorava da će vakcinacija protiv kovida 19 prouzrokovati nastanak novih, smrtonosnijih mutacija korona virusa. Relevantni medicinski stručnjaci i naučnici, saglasni su da je reč o netačnim i nepromišljenim iskazima i da je hitna globalna vakcinacija neophodna za stvaranje kolektivnog imuniteta. Inače, u Srbiji je do danas sa obe doze vakcinisano oko milion i 260 hiljada građana.

Zlonamerne metafore

Tekuća pandemija je na površinu iznela mnoštvo glasnih oponenata zdravog razuma, „kuražnih disidenata“ s diplomom, spremnih da na jedan iznesu svaku kataklizmičnu misao u vezi sa zaštitnim imunološkim merama. Jedan od njih je nesumljivo i Gert Vanden Boš, a njegov panovski manifest i najavu planetarne katastrofe bez premca opovrgnula je naučna zajednica — po gotovo svakom osnovu.

Iako je u više navrata isticao da nije antivakser, Vanden Boš koristi komunikacijske taktike modernih teoretičara zavere i  protivnika vakcinacije. On zloupotrebljava autoritet koji nosi diploma medicine (pa i veterine) i, sa stavom dobronamernog lučonoše, poistovećuje objektivnu istinu s netačnom pretpostavkom.

Tako on, problematizujući vakcine, koristi primer antibiotika. Prekomerna upotreba nedovoljno ispitanih antibiotika izazvaće kontraefekat, tj. omogućiti bakterijama da se pojačano razmnožavaju i mutiraju.

Bakterije koje su razvile mutaciju ili stekle gen koji ih štiti od antibiotika, ne samo da neće izumreti, nego će postati dominantan bakterijski soj. Vanden Boš pivotira dokazanom činjenicom i pogrešno je poistovećuje s  vakcinama protiv kovida. On, nasuprot svim dosadašnjim podacima, kaže da će se usled masovne imunizacije nedovoljno ispitanim vakcinama, korona virus  širiti i stvarati nove, pa i smrtonosnije sojeve.

Ono što je poznato je da RNK virusi poput SARS-CoV-2 mutiraju prirodno. Nekoliko varijacija prvobitno izolovanog soja poput britanskog, južnoafričkog i brazilskog, pojavilo se od početka pandemije, a pre početka masovne globalne vakcinacije. Neke od tih varijanti su zaraznije, dominatnije ili su potencijalno smrtonosne za osetljive grupe. Mutacije SARS-CoV-2 nastaju bez obzira na bilo kakvu ljudsku intervenciju, uključujući vakcinaciju. Ideja da upravo imunizacija može izazvati nove varijante virusa nije održiva. Dodatno, istraživanje mutacija virusa je jedna od važnijih stvari na koje epidemiolozi širom sveta obraćaju pažnju, posebno jer se vakcinacijom usporava razvoj novih varijanti.

Ruski rulet sa virusom ili vakcine

Gert Vanden Boš u vakcinama vidi još jedan rizik: vakcinisani će širiti virus. Programi masovne vakcinacije, kako tvrdi, pretvaraju vakcinisane u asimptomatske prenosnike, koji nesvesno šire opasnije sojeve virusa. Međutim, sve su jasniji dokazi da vakcine smanjuju i zaražavanje vakcinisanih i prenošenje virusa. Skorije studije pokazale su da vakcine pružaju zaštitu i smanjenje transmisije i u slučaju novih varijantnih sojeva SARS-CoV-2.

I u ovom slučaju, doktor Vanden Boš maši poentu.

Sve i da za hipotetički primer uzmemo da vakcinisane osobe prenose virus, dosadašnje studije dokazuju da se vakcinama i dalje veoma efikasno sprečava širenje infekcije. Preciznije, i ukoliko dođe do infekcije, virus neće izazvati stanja teške bolesti. Naučna zajednica u ovom smislu često navodi primer Marekove bolesti koju izaziva herpes virus kod kokoši. Pojavom novijih i virulentnijih sojeva virusa, pojavila se sumnja da je mutiranje uzrokovala vakcina protiv Marekove bolesti koja pilićima nije stvorila jak imuni odgovor. Ispostavilo se, međutim, da je ta vakcina smanjila zaražavanje kokošaka za neverovatnih 99 odsto. Iako (potencijalno) nedovoljno efikasna, vakcina je gotovo stoprocentno zaustavila Marekovu bolest. To bi doktor Vanden Boš, kao veterinar, trebalo da prepozna kao model.

Nameće se još jedan važan argument u prilog vakcinama — neophodno usavršavanje formulacija koje će se izboriti s novim varijantama virusa je redovno. Uzmimo za primer vakcinu protiv gripa. Svake godine, u susret novoj sezoni virusa influence, menjaju se određene komponente vakcine radi efektnijeg sprečavanja infekcije. Isto se radi i s aktuelnim vakcinama protiv kovida. 

Jedina, na solidnim temeljima zasnovana briga odnosi se na mutiranje virusa zaražavanjem nevakcinisanih osoba iznova i iznova. Bez propisne imunizacije, virusu je data prečica da lakše pronalazi “domaćine” praveći, moguće je, daleko opasnije sojeve. Stoga, ukoliko zaista ne želimo da SARS-CoV-2 postane “super virus”, potrebno je zaustaviti njegovo replicitanje. Vakcine su jedini dostupan način da to postignemo i izbegnemo ruski rulet s virusom.

Naslovna fotografija: Canva