Dreg kolektiv Harem Girls i PZE — na meti dezinformacija na društvenim mrežama
Na društvenim mrežama širi se dezinformacija da će kolektiv Harem Girls predstavljati Srbiju na Pesmi Evrovizije 2025, koja će se održati u švajcarskom Bazelu. Međutim, takmičenje još nije ni održano – polufinala su zakazana za 25. i 26. februar, dok će konačan izbor biti poznat 28. februara. Harem Girls, koje spadaju u drag kulturu, negiraju ove tvrdnje, ističući da se bave umetnošću i zabavom, a ne politikom mržnje i netačnim informacijama.
- Na mrežama se deli objava da Srbija i Radio televizija Srbije (RTS) šalju grupu Harem girls kao predstavnika za ovogodišnje izdanje Evrovizije, koje će se 13. maja održati u švajcarskom gradu Bazelu.
- Takmičenje za predstavnika Srbije za Pesmu Evrovizije 2025 još uvek nije održano – polufinalne večeri zakazane su za 25. i 26. februar, a konačna odluka o predstavniku Srbije na Evroviziju biće doneta 28. februara.
- Harem girls je kolektiv koji pripadada drag kulturi u Srbiji, što nema veze sa pitanjem polnog ili rodnog identiteta pripadnica ovog kolektiva.
- Objave ocenjujemo kao dezinformaciju.
Krajem januara na zvaničnom YouTube profilu RTS Pesma za Evroviziju objavljene su sve pesme učesnika za 2025. godinu, a među umetnicima koji su se plasirali u polufinale ovog takmičenja, našla se i grupa Harem Girls.
Upravo je ovaj dreg kolektiv, početkom februara bio na meti govora mržnje i dezinfomacija.
Naime, kako se navodi u jednoj od Facebook objava, Srbija šalje “ozbiljno izopačene likove” koji su sigurni pobednici i povod za dolazak novih investitora koji baš za ovim tragaju.
Međutim, izbor za Pesmu Evrovizije (PZE) 2025 se još uvek nije ni održao, a finalno veče ovog lokalnog takmičenja, zakazano je za 28. februar kako se navodi na sajtu RTS-a.
Pored toga, Harem Girls su 11. februara na svom Instagram profilu podelile video snimak u kom najavljuju svoj nastup na ovogodišnjem takmičenju Pesme za Evroviziju.
Pored pogrešnih tehničkih informacija, u dezinformativnim objavama uočljivo je i manipultivno mešanje pojmova i targetiranje.
Harem Girls je kolektiv dreg kraljica koje unazad nekoliko godina izvode različite performanse i aktivne su na domaćoj sceni. Iz kolektiva Harem Girls za Istinomer ističu da se “zaista ne bave komentarima zasnovanim na nerazumevanju i mržnji” i dodaju da je (dreg) umetnost za scenu i zabavu.
“Mnogo podrške smo dobili, te je potpuno nepotrebno davati na značaju govoru mržnje i lažima koje se pojave u vezi sa nama”, objašnjavaju Harem Girls za Istinomer.
“Za reč 'drag' se veruje da ima pozorišne korene. Haljine koje su muškarci nosili da bi igrali ženske likove vukle su se po podu (reč dreg u prevodu sa engleskog znači vući). Glumci koji su igrali ženske uloge, jer nije bilo glumica, nije baš u duhu onoga što danas nazivamo dragom, ali je to bio početak. Ubrzo je postalo način za muškarce (često gej muškarce, iako i mnogi heteroseksualni muškarci nose drag) da izraze drugu stranu sebe, preterujući sa ženskim izgledom, stilom i telesnim jezikom kako bi stvorili ličnost, navodi se u BBC-jevom tekstu o Dreg kulturi.
Kako se navodi na portalu Racial Equity (lgbtracialequity.org) dreg kultura se sastoji od performansa koje izvode dreg kraljice i dreg kraljevi, to su najčesće muškarci koji su obučeni i našminkani kao žene, ali mnogo intenzivnije i naglašenije od uobičajenog stereotipnog izgleda žene. Pored zabave, dreg kultura ima i svoj aktivistički i politički aspekt, pa su performansi ispraćeni kostimima, lipsinkovanjem ali i nekom porukom koju publika treba da uoči.
“Glavna razlika između transrodnosti, odnosno, transseksualnosti, i drag kulture se odnosi na razliku između rodnog identiteta i umetničkog performansa čiji je cilj subverzija rigidnih rodnih uloga”, kaže za Istinomer Hristina Cvetinčanin Knežević, sociološkinja i istraživačica.
“Transrodnost nije performans, već je autentičan rodni identitet osobe, koji može, ali ne mora, da podrazumeva i pravnu, medicinsku, i društvenu tranziciju, odnosno, promenu dokumenata, operaciju prilagođavanja pola, promenu imena, promenu fizičke reprezentacije, poput šminke, frizure, oblačenja i slično“, dodaje ona.
“U suštini, glavna razlika je u tome da, dok trans osobe žive svoj rod svakodnevno, jer je reč o životnom iskustvu, drag izvođači i izvođačice igraju uloge tokom subverzivnog performansa koje su, kao i sam performans, privremene.” zaključuje Cvetičanin Knežević.
Radio-televizija Srbije, koja organizuje izbor za Pesmu Evrovizije 2025, do objave ovog teksta nije odgovorila na pitanja Istinomera u vezi sa manipulacijama sa društvenih mreža koje smo analizirali.
