Eksplozija pejdžera i voki-tokija u Libanu povod za širenje dezinformacija
Mrežama cirkulišu fotografije uništenih elektronskih uređaja koji ni na koji način nisu povezani sa napadima u Libanu.
- Na mrežama su se raširile fotografije za koje se tvrdi da dokazuju da su u napadima u Libanu, osim pejdžera i voki-tokiija, uništeni i drugi elektronski uređaji – mobilni telefoni, tableti, čitači otisaka prstiju i solarni paneli.
- U viralnim objavama iskorišćene su fotografije koje nemaju veze sa skorašnjim napadima u Libanu.
- Još uvek nije zvanično utvrđeno da li su tokom napada u Libanu, pored pejdžera i voki-tokiija, eksplodirali i drugi elektronski uređaji. Trenutno za to ne postoje dokazi.
- Objavama na mrežama nedostaje kontekst.
U dva talasa napada u Libanu koji su, 17. i 18. septembra bili praćeni eksplozijama hiljada pejdžera i stotina radio stanica (voki-tokija) koje pripadaju Hezbolahu, poginule su 32 osobe, dok je više hiljada povređeno.
Liban i Hezbolah, militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veći deo južnog Libana, optužili su Izrael za napad. Izraelski zvaničnici se još uvek nisu oglasili povodom ovih optužbi.
Na društvenim mrežama tim povodom cirkulišu fotografije uništenih elektronskih uređaja, sa tvrdnjama da dokazuju da su u napadima u Libanu, osim pejdžera i voki-tokija, uništeni i drugi elektronski uređaji – „mobilni telefoni, tableti, uređaji za uzimanje otisaka prstiju i solarni paneli“.
Međutim, u objavama su iskorišćene stare fotografije koje nisu povezane sa septembarskim napadima u Libanu, dok su druge fotografije proširene bez odgovarajućeg konteksta.
Obrnuta pretraga uništenog iPhone-a pokazala je da je fotografija objavljena 2021. godine u članku egipatskog portala Cairo24 o “eksploziji i slučajnom požaru tokom kojeg je uništen iPhone koji pripada biznismenu koji živi u Kairu”.
Trenutno nema dokaza da su tokom skorašnjih napada u Libanu eksplodirali iPhone uređaji.
U viralnim objavama deli se i fotografija uništene brave koja se otključava otiskom prsta.
Međutim, analiza tragova eksplozije na zidu ukazuje da „čitač otiska prsta verovatno nije eksplodirao, već da se eksplozija dogodila na drvenom okviru iznad čitača otiska prsta”, piše France24 u analizi iste teme, pozivajući se na zaključke OSINT (Open Source Intelligence — obaveštajne informacije iz otvorenih izbora) istraživača Tal Hagina.
„Čini se da se eksplozija dogodila na drvenom okviru iznad čitača otiska prsta: fotografija prikazuje centar eksplozije iznad okvira i fragmente eksplozije (prikazane crvenom bojom na slici ispod) usmerene prema zidu. Čini se da je drveni okvir deformisan nadole usled eksplozije (deformacija prikazana plavom bojom na fotografiji). Za sada nema dokaza da su čitači otiska prsta ili tableti eksplodirali 18. septembra u Libanu”, navodi France24.
Tvrdnje da su „tokom napada u Libanu eksplodirali i solarni paneli“ prelile su se sa X-a na ostale društvene mreže.
Američki uticajni teoretičar zavera Met Volas, objavio je na X-u 18. septembra da je „nekoliko domaćih solarnih panela eksplodiralo u Bejrutu“, zajedno sa fotografijom solarnih panela u plamenu.
Obrnuta pretraga, međutim, pokazuje da je sporna fotografija objavljena 2022. godine na sajtu specijalizovanom za solarne panele. Volas je u svojoj objavi na X-u rotirao fotografiju solarnih panela i time doveo u zabludu veliki broj korisnika ove platforme.
Libanska Nacionalna novinska agencija jeste izvestila o dva slučaja eksplozija solarnih panela koje su se dogodile 18. septembra u južnom libanskom gradu Marvanija i u gradu Hermel na severoistoku zemlje. Međutim, ova agencija nije navela da li su ovi incidenti povezani sa napadom koji se pripisuje Izraelu, u šta sumnjaju stručnjaci koje je intervjuisao AP.
Ostale dve fotografije iz objave sa Fejsbuka povezane su sa napadima u Libanu.
„Fotografija snimljena 18. septembra 2024. u južnom predgrađu Bejruta pokazuje ostatke eksplodiranih pejdžera izloženih na neotkrivenoj lokaciji“, navodi AFP u opisu fotografije.
Druga fotografija „snimljena je nakon napada 18. septembra i ukazuje na model i marku detoniranog uređaja“, navodi se u članku Njujork Tajmsa.
Reč je o voki-tokiju japanskog proizvođača Icom, navodi Faktograf u analizi iste teme.
Dakle, još uvek nije zvanično utvrđeno da li su tokom napada u Libanu 17. i 18. septembra ove godine, pored pejdžera i voki-tokija, eksplodirali i drugi elektronski uređaji. Trenutno za to nema dokaza.
Skoro 700 ljudi je ubijeno u Libanu ove nedelje, prema podacima libanskog ministarstva zdravlja, a Izrael je dramatično pojačao napade saopštivši da “cilja na Hezbolahove vojne kapacitete i visoke komandante Hezbolaha”, prenosi RSE.
Hezbolah je militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veći deo južnog Libana. Sjedinjene Države su je proglasile terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija stavila na crnu listu njeno naoružano krilo, ali ne i političku stranku.
Ova šiitska grupa pojavila se tokom Libanskog građanskog rata i kao odgovor na izraelsku invaziju 1982. godine.
Veruje se da je Hezbolah osnovao moćni korpus Iranske revolucionarne garde (IRGC), elitni ogranak oružanih snaga u zemlji, piše RSE.
Napadi na obe strane libansko-izraelske granice intenzivirani su od napada palestinske grupe Hamas na Izrael 7. oktobra 2023.
SAD i EU su Hamas proglasile terorističkom organizacijom.
Grupa Hezbolah saopštila je da će „napadi na Izrael trajati sve dok ne dođe do prekida vatre u Pojasu Gaze“.