Fektčeking analiza iskorišćena za lažnu afirmaciju poznate teorije zavere o adrenohromu

Portali „Dnevni plus” i „Nulta tačka” objavili su nedavno članke u kojima se tvrdi da je novinska agencija „Rojters” u svojoj fektčeking analizi slučajno potvrdila da teorije zavere o adrenohromu imaju utemeljenje u stvarnosti.

„U ‘proveri činjenica’ Rojters ne samo da nije uspeo da dokaže da na fotografiji nije savetnik Klinton-Obama-Bajden i osumnjičeni pedofil Džon Podesta, već su zapravo priznali da je adrenohrom stvaran, a ne neka divlja ‘teorija zavere’ kao što su korporativni mediji agresivno tvrdili poslednjih godina”, navodi se u spornim tekstovima koji se dele i na Fejsbuku.

Reč je o „Rojtersovoj” analizi identiteta čoveka sa viralne fotografije. Na društvenim mrežama raširila se tvrdnja da fotografija nagog muškarca prekrivenog farbom prikazuje savetnika predsednika SAD Džoa Bajdena Džona Podestu. Rojters je utvrdio da nema dokaza da je na fotografiji Podesta, te da je ona snimljena kao deo umetničke instalacije u Njujorku 18. juna 2010. godine.

U tekstu je objašnjeno da uprkos tome što „Rojtersov” tim za proveru činjenica nije uspeo da identifikuje čoveka sa fotografije, definitivno nema dokaza da se radi o savetniku predsednika Džoa Bajdena. Podesta je istog dana kada je sporna fotografija nastala govorio na Konvenciji američkog ustavnog društva.

Suprotno insinuacijama u spornim člancima, portali za proveru činjenica nikada nisu negirali da adrenohrom zapravo postoji. „Rojters” u svojoj analizi opisuje šta je ovo jedinjenje i nedovosmisleno demantuje teze na kojima se temelji popularna teorija zavere.

„Adrenohrom se odnosi na supstancu crvene boje koja nastaje oksidacijom epinefrina, koji je poznat i kao adrenalin. Međutim, ova supstanca je u fokusu pristalica široko dekonstruisane teorije zavere QAnon, koji veruju da ‘globalne elite’ sakupljaju ovu hemikaliju iz krvi dece i konzumiraju je kako bi ostali zdravi i mladi”, piše „Rojters”.

***

Kako navodi najveća svetska medicinska biblioteka „National Library of Medicine”, adrenohrom je hemijsko jedinjenje dobijeno oksidacijom hormona stresa – adrenalina i njegova glavna primena u medicini je zaustavljanje krvarenja tako što prouzrokuje zgrušavanje krvi u otvorenim ranama, pošto spada u grupu antihemoragika. U laboratorijama se sintetiše uz pomoć srebro oksida koji se koristi kao oksidaciono sredstvo. Nema dokaza da se ova supstanca koristi za podmlađivanje.

Priča o zlostavljanu i ubijanju dece kako bi se dobila „droga za podmlađivanje” vodi poreklo iz 2016. godine kada se raširila teorija zavere poznata kao „Picagejt”, nastala nakon što je „Vikiliks” objavio mejlove visokih funkcionera Demokratske partije SAD. Na osnovu sadržaja mejlova funkcionera kao što je Džon Podesta, na društvenim mrežama se razvila teorija da se u podrumu picerije „Komet Ping Pong” u Vašingtonu nalaze zatočena deca. Hilari Klinton i njeni saradnici označeni su kao krivci za trgovinu decom i njihovo zatočeništvo u podrumu picerije. Na društvenim mrežama fabrikovane su teorije o sobama za ubijanje, podzemnim tunelima, pa čak i satanizmu i kanibalizmu. Priča je eskalirala krajem 2016. godine kada je Edgar Velč, dvadesetosmogodišnjak iz Severne Karoline, u „Komet Ping Pong” ušao sa automatskom puškom kako bi spasao „zatočenu decu”. U podrumu picerije nije pronašao nikoga, ali je ubrzo uhapšen i osuđen na četiri godine zatvora.

Prvo pominjanje adrenohroma kao droge zabeleženo je u knjizi Hantera Tompsona „Paranoja u Las Vegasu” iz 1971. godine, u dijalogu dvojice likova. Dijalog je i ekranizovan kada je po knjizi snimljen i film 1998. godine. QAnon i Picagejt zajednica veruje da im je u tom filmu „istina stavljena pred oči kako bi im se rugali”.

Naslovna fotografija: Canva