Grafen oksid, manipulacija pigmentima i druge opčinjenosti

Grafen-oksid se ne nalazi u vakcinama, lekovima, ni u suplementima. Tvrdnje koje se šire društvenim mrežama mogu se pripisati jedino prisustvu strogo regulisanog pigmenta, gvožđe-oksidu. Za razliku od grafena, ovaj oksid gvožđa poseduje magnetna svojstva koja vidimo na „eksperimentima“.
Ilustracija: Canva

Od kada su ga Andre Gejm i Konstantin Novoselev, istraživači sa Univerziteta u Mančesteru, otkrili i razvili 2004. godine, fascinacija grafenom ne jenjava.

Gejm i Novoselev su za otkriće grafena dobili Nobelovu nagradu za fiziku 2010. godine, a razlog velikom interesovanju šire javnosti za ovaj nanomaterijal leži u njegovim izuzetnim fizičkim svojstvima. Grafen je veoma lak, propustan, savitljiv, ali i jači i otporniji od čelika. Grafen-oksid je derivat ovog materijala koji se, za razliku od grafena, rastvara u vodi. Veliki je broj istraživanja o potencijalnoj industrijskoj i biomedicinskoj upotrebi ova dva materijala.

 

Grafen-oksid — „devojka za sve“ u pandemiji

 

Poslednjih meseci, međutim, grafen-oksid zauzima centralno mesto u brojnim teorijama zavere u vezi sa pandemijom. Grafen-oksid se tako neosnovano povezuje sa vakcinama protiv kovida-19, PCR testovima, maskama, a pripisuje mu se i naprasni „magnetizam” osoba koje su primili Pfizer/BioNTech vakcinu.

Sudeći po zagovornicima kemtrejls teorije zavere, grafen-oksid se ispušta i iz aviona sa ciljem masovne sterilizacije i depopulizacije stanovništva.

Nijedna od ovih tvrdnji nije istinita, ali ni nova.

Svedoci smo, dezinformacije se prilagođavaju novim situacijama i evoluiraju u nove oblike lažnih vesti — uprkos raskrinkavanjima, činjenicama ili demantijima. Tako se grafen-oksid od januara ove godine, neosnovano svrstava u sastav antibiotika, suplementa, ali i hrane.

Pojedini korisnici društvenih mreža, tvrde, imaju dokaze. Brojni video klipovi prikazuju „grafen-oksid” kao crnu prašinu sa magnetnim svojstvima koja navodno dolazi iz kapsula, tableta, vode. Međutim, ni u jednom od video zapisa se ne nalazi grafen-oksid.

 

Povezan sadržaj
Nataša Kilibarda 4. 8. 2021.

 

Grafen-oksid nije ni u antibioticima

 

U jednom od video zapisa, osoba primećuje da gel kapula antibiotika Flucloxacillin privlači magnet i zaključuje da je glavni krivac – grafen-oksid. Flucloxacillin, lek dostupan samo u Velikoj Britaniji preko recepta, koristi se za lečenje niza bakterijskih infekcija uključujući upalu pluća, infekcije kože i rana.

Ispostaviće se, misteriozna tamna supstanca sa magnetnim svojstvima nije grafen-oksid, već strogo regulisani pigment, gvožđe-oksid. Poznati su crni, žuti i crveni oksid gvožđa, u Republici Srbiji regulisani Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine za prehrambene proizvode.

Međunarodna oznaka za različite pigmente gvožđe-oksida je E172.

U slučaju Flucloxacillina, gvožđe-oksid se nalazi u obojenom (crnom) delu kapsule i zaista, kao oksid gvožđa, jeste feromagnetni materijal.

Da je u pitanju ustaljena praksa i korišćenje bezbedne boje u pakovanju lekova licenciranih u Velikoj Britaniji, pokazuju i podaci britanskog elektronskog registra lekova u kom se navodi da je omotač kapsule Flucloxacillina sadrži gvožđe-oksid (E172). Ne grafen-oksid.

Poznat i kao feri oksid, gvožđe-oksid se koristi u prehrambenoj, kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. U farmaciji, gvožđe-oksid ima utilističku svrhu — olakšava razlikovanje lekova dajući im prepoznatiljivu, crvenu, žutu ili crnu boju. Dodatno, korišćenjem gvožđe-oksida u omotačima kapsula, smanjuje se izlaganje leka svetlosti i toploti, što doprinosi njegovoj stabilnosti.

Aditivi i veštačke boje koji se koriste u hrani i lekovima u Velikoj Britaniji određeni su britanskim zakonom.

Dodatno, prihvatljivi dnevni unos gvožđe-oksida kod osobe koja, na primer, ima 50 kilograma, iznosi 25 mg bez ikakvog rizika po zdravlje.

 

 

Gvožđe-oksid, a ne grafen-oksid, je i u suplementima

 

Sličan scenario sa tabletama, vodom i magnetom vidimo i kod vitaminskog kompleksa brenda Pharmaton. Ni u ovom slučaju se u kapsulama ne nalazi grafen-oksid.

Pored činjenice da se u sastavu ovog suplementa nalaze i gvožđe i gvožđe-oksid, kuriozitet je da grafen oskid ne poseduje magnetna svojstva, za razliku od oksida gvožđa.

Iz francuske farmaceutske kompanije Sanofi, potvrđuju da njihov multivitaminski dodatak za ishranu sadrži potpuno bezbedni i regulisani oksid gvožđa, boju E172, zbog koje se dešava uočeni feromagnetni efekat.

Početkom godine se, istim tragom, proširila dezinformacija da vitamin D australijske kompanije Blackmores sadrži grafen-oksid. Ova tvrdnja je brzo demantovana saopštenjem same kompanije.

 

Lekovi mogu da sadrže okside gvožđa kao neaktivne sastojke sve dok sadrže jasno regulisanu količinu (10 mg ili manje) po tableti. U spornim videima se ne nalazi, dakle, grafen-oksid već gvožđe-oksid.

U poslednjih nekoliko godina, uočena je potreba za razvojem novih univerzalnih pomoćnih sredstava (poput pojačivača efekta glavnog sastojka vakcina). Široko korišćen u biomedicini, grafen-oksid, pokazuje potencijal aktiviranja imunološkog sistema i isporuke antigena. Svakako, do bezbedne upotrebe grafen-oksida u lekovima i vakcinama nas deli niz budućih kliničkih ispitivanja.

 

Naslovna ilustracija: Canva