Hitin i insekti u ljudskoj ishrani – brzim korakom od istine do dezinformacije

U Evropskoj uniji će od februara 2023. godine za ishranu biti dozvoljene četiri vrste insekata, dok zahtevi za osam dodatnih čekaju na odobrenje. Ovu najavu, između ostalog, ispratilo je i apriori neodobravanje jednog dela javnosti uz niz dezinformacija na društvenim mrežama.

Objave u kojima se tvrdi da ljudski organizam ne može da svari hitin — jedinjenje sadržano u egzoskeletu insekata — te „nam time nanosi štetu“, proširila se tokom prošle nedelje našim govornim područjem.

Tekst, koji je zapravo nespretni prevod viralnog tvita na engleskom jeziku, navodi sledeće:

„Insekti sadrze hitin, koji naš sistem za varenje ne može da obrađuje. Ali hitin je veoma ukusan polisaharid za rak, parazite, gljivice i skoro sve sto uzrokuje bolest. Hitin je deo nihove konstrukcije.

Takođe sadrže metamorfne steroide, posebno ekdisteron. Ovo nije hrana za sisare. Samo ptice mogu bezbedno da obrađuju insekte kao hranu. Sistem za varenje ptica je potpuno drugačiji od našeg.

Sada znate zašto žele da jedemo bube.“

Obmanjujuće informacije šire se i kao posledica uverenja da „globalne elite žele da nateraju ljude da jedu insekte“. Pažnja se posebno posvetila organizacijama poput Svetskog ekonomskog foruma — česte mete dezinformacija — koje promovišu ovaj tip ishrane kao način borbe protiv globalnog zagrevanja. Klimatski aktivisti ističu da je za uzgoj isekata, činjenično, potrebno daleko manje resursa u odnosu na druge izvore životinjske, poput krava, svinja i živine.

Pored toga, insekti nisu novina u kuhinjama više od dve milijardi ljudi širom sveta. Jestivi skakavci, ose, mravi, cikade se, između ostalih, već hiljadu godina konzumiraju u 113 zemalja u različitim oblicima.

Smatra se da jestivi insekti povoljno utiču na zdravlje kroz visoki procenat proteina, vlakana, vitamina, minerala, nizak sadržaj zasićenih, a visok sadržak polinezasićenih masti i sposobnost da poboljšaju zdrave crevne bakterije.

S tim u vezi, istraživanje iz 2018. godine pokazalo je da je konzumacija 25 grama praha od skakavaca dnevno tokom dve nedelje dovelo do 5,7 puta povećanja zdrave probiotičke flore — bifidobacterium — što doprinosi zdravom varenju.

Hitin — od istine do dezinformacije

Hitin je prirodno vlakno koje se nalazi u egzoskeletima rakova, škampa, insekata, puževa, algi, u kvascu, ali i u pečurakama. Ovaj, drugi najčešći polisaharid u prirodi posle celuloze, se može se koristiti kao đubrivo ili dodatak hrani i u medicinske svrhe.

Hitin se, dakle, istorijski koristi za brojne namene u različitim industrijama, a njegova konzumacija u različitim oblicima može doprineti opštem zdravstvenom stanju ljudi koji nisu alergični na ljuskare, mekušce i grinje kućne prašine.

Hitin deluje kao celuloza u ljudskom organizmu i zbog čega se često naziva „životinjsko vlakno“ koje može biti veoma korisno u ishrani čoveka.

Međutim, poput celuloze prisutne u velikom broju povrća, voća, leguma i orašastih plodova za koje nemamo enzim za potpunu razgradnju, hitin se možda neće u potpunosti svariti, ali ga to ne čini štetnim za ljudski organizam. Naprotiv.

Iako se neki delovi povrća koje sadrže visok procenat celuloze poput celera, zelene salate ili boranije, možda ne svare u potpunosti, nerastvorljiva vlakna i dalje doprinose opštem zdravlju. Suprotno tome, nedostatak vlakana u ishrani može dovesti do konstipacije.

Enzim za varenje hitina, otkriće 2018. godine

Studija objavljena 2018. donosi saznanje da primati imaju specifični enzim za varenje hitina u egzoskeletima insekata. Upravo tako, konzumacija hitina miševima i slepim miševima koji su bili uključeni u istraživanja donosi potencijalno značajne nutritivne benefite.

„Ljudi su dugo vremena mislili da je hitin poput celuloze za sisare — nerastvorljivo vlakno koje je prolazilo kroz creva, dok su energija i hranljivi sastojci dolazili iz ostalih delova insekata. Međutim, otkriće enzima „kisela sisarska hitinaza” u želudcu miševa i slepih miševa dovelo je ovo u pitanje i snažno sugeriše da neki sisari zaista mogu da svare hitin”, objasnila je autorka studije Marajke Janjak za AFP Kanada u avgustu prošle godine.

„Ljudi, zajedno sa mnogim drugim primatima, imaju funkcionalni gen za ovaj enzim, tako da je moguće da zaista možemo da obrađujemo hitin u našim crevima. Uz to, čak i da ne možemo, to bi jednostavno prošlo kroz naš sistem, baš kao i celuloza u celeru i drugom povrću“, dodaje Janjak.

Sa druge strane, ekdisteroidi koji se takođe navode u viralnim objavama, predstavljaju klasi steroidnih hormona kod zglavkara (beskičmenjaka sa egzoskeletom).

Ovaj tip hormona reguliše njihov razvoj, uključujući linjanje i reprodukciju. Sintetišu ga i brojne biljke za borbu protiv štetočina insekata, poput spanaća, kinoe, graška. Ekdisteroidi se mogu koristiti kao pojačivači sportskih performansi, a utvrđeno je da inhibiraju rast ćelija raka dojke.

Ova jedinjenja nisu toksična za ljude, štaviše, veliki broj primata i naših najbližih „rođaka“, se u velikoj meri hrane insektima. Pored šimpanzi, majmuna kapucina, majmuna veverica, tamarina, i pojedini sisari poput mravojeda se gotovo isključivo hrane insektima.

Istraživanje iz 2009. dokazalo je da ekdisteroidi mogu imati i anabolička i antidijabetička svojstva.

***

Iako se stavljanje insekata ili njihovih derivata na evropsku kuhunju smatra izazovom, studija objavljena u decembru prošle godine pokazala je da su ljudi spremniji da jedu insekte nakon što im je rečeno o prednostima za životnu sredinu. 

Odvojena studija iz 2020. godine pokazala je da su društvene norme promenile koliko su ljudi bili otvoreni prema jedenju skakavaca. „Pošto su ljudi posebna društvena vrsta, korišćenje društvene prirode može se pokazati posebno korisnim“, naveli su autori ovog istraživanja.

Studija objavljena u časopisu NFS Journal otkrila je da je nutritivni kvalitet jestivih insekata „u najmanju ruku jednak, dok često i prevazilazi kvalitet hrane životinjskog porekla“.

Međutim, nesporno je da iako se konzumiranje insekata može smatrati bezbednim u zemljama u kojima se praktikuje entomofagija (ishrana insektima), „to nije slučaj u većini razvijenih zemalja gde su potrošači oprezni u pogledu njihove bezbednosti, pa oklevaju da ih uvrste u svoju ishranu”.

„Uz to, činjenica da jestivi insekti imaju bržu stopu rasta i zahtevaju manje resursa za uzgoj u poređenju sa stokom, govori u prilog tome da bi insekti trebalo da budu adekvatan i pristupačan izvor kvalitetne hrane, posebno za zemlje u razvoju”, zaključuje se u studiji.

Naslovna fotografija: Canva