Intervju Karlsona sa Putinom – nova inspiracija za dezinformatore

• Na društvenim mrežama dele se tvrdnje da je Ukrajina stavila novinara Takera Karlsona na takozvanu „listu za odstrel” nakon njegovog intervjua sa Putinom, kao i da EU „razmatra uvođenje zabrane putovanja Karlsonu”.
• Tvrdnje o ukrajinskoj „listi za odstrel” odnose se na kontroverzni veb sajt „Myrotvorets” na kojem se Karlson nalazio i pre intervjua sa Putinom. Zvaničnici EU demantovali su da se razmatra uvođenje zabrane putovanja Karlsonu.
• Objave na Fejsbuku ocenili smo kao obmanjujuće.

Popularni desničarski američki komentator i bivši voditelj sa televizije „Fox News” Taker Karlson, nedavno je posetio Moskvu kako bi intervjuisao predsednika Rusije Vladimira Putina. Intervju, koji je trajao više od dva sata, emitovali su ruski državni mediji, a objavljen je i na Karlsonovoj veb stranici i nalogu na društvenoj mreži X. „Kraj rata u Ukrajini, NATO, uhapšeni američki novinar i ‘lični odnos’ sa Trampom, bile su neke od tema prvog Putinovog intervjua licem u lice sa nekim zapadnim novinarom od početka ruske invazije”, izvestio je „BBC”.

U međuvremenu – i pre nego što je intervju objavljen – na društvenim mrežama krenule su da se šire tvrdnje o „kazni” koju Evropska unija i Ukrajina navodno pripremaju za Karlsona. U viralnim objavama na Fejsbuku tvrdi se da EU „razmatra uvođenje zabrane putovanja Karlsonu”, kao i da ga je Ukrajina stavila na, takozvanu, „listu za odstrel”. Sporne tvrdnje odjeknule su i u emisiji poznatog teoretičara zavera Aleksa Džounsa.

Šta je navodna ukrajinska „lista za odstrel”?

Tvrdnje o ukrajinskoj „listi za odstrel” odnose se na spisak kontroverznog veb sajta „Myrotvorets” (na ukrajinskom „Миротворець”) koji je pokrenut 2014. godine. U opisu veb stranice navodi se da je „Myrotvorets” „nevladin centar za istraživanje elemenata zločina protiv nacionalne bezbednosti Ukrajine, mira, čovečnosti i međunarodnog prava”, kao i da sakuplja „informacije za organe za sprovođenje zakona i specijalne službe o proruskim teroristima, separatistima, plaćenicima, ratnim zločincima i ubicama”. Na spisku veb sajta nalazi se više hiljada ljudi, uključujući poznate ličnosti i novinare, za koje se smatra da su „neprijatelji Ukrajine”.

Taker Karlson je na kontroverznu listu „Myrotvorets”-a bio upisan i pre intervjua sa Putinom, kao „antiukrajinski propagandista” i „saučesnik ruskih okupatora i terorista”. Na veb stranici pored Karlsonovog imena nije objavljen poziv na nasilje ili ubistvo, iako se u drugim delovima veb stranice koriste zapaljivi i uznemirujući izrazi.

Na veb sajtu se navodi da je Karlson dodat na listu „8. juna 2023. godine”, nakon što je na društvenoj mreži X objavio video u kojem je „vređao ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog” i sugerisao da je uništenje brane Kahovka u Ukrajini „ukrajinski teroristički akt”. Sajt navodi Karlsonov intervju sa Putinom kao „još jedan prekršaj protiv Ukrajine”, zajedno sa Karlsonovom izjavom iz 2022. godine da je „ukrajinska vojska isuviše mala da bi odnela pobedu protiv Rusije”.

Ujedinjene nacije pozvale su 2017. godine ukrajinsku policiju da istraži curenje ličnih podataka na „Myrotvorets”-u i ukloni podatke sa sajta, piše „Forbes”. Američki Stejt department (državni sekretarijat SAD), takođe, redovno uključuje „Myrotvorets” u svoje godišnje izveštaje o praksi ljudskih prava, identifikujući različite slučajeve kada su lični podaci novinara procurili na sajt. 

U izveštaju Stejt departmenta o praksi ljudskih prava u Ukrajini iz 2022. godine, navodi se da je „otkrivanje privatnih informacija o novinarima od strane veb stranice ‘Myrotvorets’ dovelo do uznemiravanja”. U izveštaju se, takođe, navodi da veb sajt navodno „održava bliske veze sa bezbednosnim službama zemlje”, međutim, nije precizirano koje su to veze.

Nije jasno ko je pokrenuo ili trenutno vodi „Myrotvorets”. 

Džordž Tuka, ukrajinski političar i, prema izveštaju londonskog „The Times”-a, jedan od osnivača ove veb stranice, rekao je za taj novinski sajt da „Myrotvorets” „ne finansira Ukrajina, niti da ga kontroliše njena državna obaveštajna služba”.

Taras Fedirko, politički i ekonomski antropolog sa Univerziteta u Glazgovu, rekao je za „PolitiFact” da je sajt „desničarsko propagandno sredstvo” i opisao ga kao „reklamni trik”. Istakao je da „nema dokaza da je ‘Myrotvorets’ na bilo koji način povezan„ sa aktuelnom vladom Ukrajine”.

Bez obzira na namere sajta, na listi je bilo ljudi koji su, prema medijskim izveštajima, kasnije ubijeni, piše „PolitiFact”.

Stanislav Ržicki, ruski kapetan za kojeg se tvrdi da je ubio 20 ukrajinskih civila u raketnom napadu, ubijen je u julu 2023. na jugu Rusije. Njegova adresa i lični podaci objavljeni su na „Myrotvorets”-u 2022. godine, izvestio je „AP”. Endrju Kramer, šef kijevskog biroa za „The New York Times” (jedan od hiljada novinara dodanih na listu 2016. zbog podnošenja zahteva za propusnice za štampu za rad u oblastima pod kontrolom Donjecke Narodne Republike), napisao je u svojoj reporterskoj kolumni za taj list da je „proruski komentator u Kijevu ubijen u blizini svoje kuće 2015. godine nakon što je njegova kućna adresa navedena na ‘Myrotvorets’-u”. 

Ljudi koji su umrli od raznih uzroka označeni su na veb sajtu „Myrotvorets” kao likvidirani.

Da li EU planira da uvede sankcije Karlsonu?

Za sada ne.

Zvaničnici EU demantovali su da se „razmatra uvođenja zabrane putovanja Takeru Karlsonu”, zbog njegovog kontroverznog intervjua sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Dezinformacije su potekle iz pogrešnog tumačenja primedbi dvojice EU poslanika koji nemaju nadležnost da predlažu ili odobravaju sankcije, piše „EuroNews”. Obmanjujuće tumačenje izjava poslanika dodatno je odjeknulo nakon što je američki milijarder i aktuelni vlasnik društvene mreže X Ilon Mask, na toj društvenoj mreži napisao da su sankcije koje EU navodno planira da uvede Karlsonu „uznemirujuće” , kao i da bi takav potez EU „uvredio američku javnost”.

Portparol Evropske komisije za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano demantovao je sporne navode i objasnio da „trenutno nema razgovora u relevantnim telima EU u vezi sa ovom konkretnom osobom (…) Amerikancem koji se nalazi u Moskvi”, piše „Politico”. Stano je, međutim, podvukao da je „blok u stanju da stavi na crnu listu propagandiste koji imaju stalnu evidenciju u manipulaciji informacijama u cilju podrivanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine”.

EU sankcije pojedincima i kompanijama osmišljava diplomatska ruka bloka, Evropska služba za spoljne poslove (EEAS), shodno opasnostima koju predstavljaju po bezbednost, interese ili osnovne vrednosti EU. Diskusije o sankcijama su veoma poverljive i podrazumevaju dosta pregovaranja između Brisela i prestonica dok se ne usaglasi konačna lista.

U protekle dve godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, blok je usvojio dvanaest rundi sankcija Rusiji, uključujući zabranu putovanja i zamrzavanje imovine za skoro 2.000 pojedinaca i entiteta, uključujući banke, političke stranke i medijske organizacije. Na crnoj listi nalaze se ruski predsednik Vladimir Putin i širok krug njegovih najbližih saradnika, ministara i oligarha.

Stano je objasnio da sankcije, poput onih za novinare i medije, mogu da predlože vlade koje onda to moraju da „potkrepe dokazima” pre nego što odluka bude usvojena uz jednoglasnu podršku svih 27 država članica, prenosi „EuroNews”.

Medijske organizacije koje podržava Kremlj, kao što su „Sputnik” i „Russia Today”, više ne mogu da emituju program širom teritorije EU, kao rezultat restriktivnih mera.