Izbori u Brazilu u ringu sa dezinformacijama
Ovogodišnje predsedničke izbore u Brazilu propratila je bujica optužbi i dezinformacija na račun oba kandidata. Nakon što je Luiz Injasio Lula da Silva pobedio dosadašnjeg predsednika Brazila Žaira Bolsonara, na društvenim mrežama krenula je da se deli navodna izvršna naredba brazilskih vlasti, kojom se “privremeno suspenduje Nacionalni kongres Brazila zbog izborne prevare”. Korisnici mreža pišu da je Bolsonaro proglasio vanredno stanje i da planira da ostane na funkciji. Međutim, iako nije priznao da su predsednički izbori bili pošteni, Bolsonaro je pristao na tranziciju vlasti, a navodni dekret koji se raširio na društvenim mrežama - ne postoji.
Nakon oštre kampanje koja je podelila Brazil, levičar Luiz Injasio Lula da Silva nadmašio je dosadašnjeg predsednika Žaira Bolsonara za oko jedan odsto glasova. Prema zvaničnim rezultatima, Lula je osvojio 50,9 odsto glasova, a Bolsonaro 49,15 (što je najmanja pobednička razlika od kraja brazilske desničarske diktature 1985. godine).
Mesecima unazad, Bolsonaro je nagoveštavao da neće prihvatiti gubitak na biralištima i često dovodio u pitanje pouzdanost brazilskih elektronskih glasačkih kutija, ali bez pružanja dokaza koji bi uputili na moguće manipulacije, piše „The Guardian”.
Veliki broj njegovih pristalica odbio je da prihvati rezultat drugog kruga predsedničkih izbora. Vozači kamiona postavili su blokade širom zemlje, što je izazvalo značajne smetnje u transportu robe, pre svega hrane i goriva.
Istovremeno, na društvenim mrežama pojavio se sumnjivi dokument koji se deli uz tvrdnju da se radi o izvršnoj naredbi kojom se privremeno suspenduje Nacionalni kongres Brazila zbog navodne izborne prevare. Korisnici mreža pišu da je Bolsonaro proglasio vanredno stanje i da planira da ostane na funkciji.
Međutim, iako nije priznao da su predsednički izbori bili pošteni, Bolsonaro je pristao na tranziciju vlasti, a izvršna naredba koja se raširila na društvenim mrežama ne postoji.
Naime, u navodnom dokumentu pod nazivom „Dekret broj 9.782”, koji je naizgled potpisao Bolsonaro 2. novembra, piše da postoje „dokazi izborne prevare na izborima 2022. godine” i pozivaju se brazilske oružane snage da privremeno zatvore Nacionalni kongres, proglase vanredno stanje i uhapse predstavnike Vrhovnog sudstva u Brazilu.
Ali nema dokaza da sporan dekret postoji. Sve uredbe brazilskih vlasti dostupne su javnosti na zvaničnom sajtu vlade. „Dekret broj 9.782” zapravo je objavljen 3. maja 2019. godine i nema veze sa nedavno održanim izborima.
Takođe, dokument koji se deli na društvenim mrežama je na engleskom jeziku. Prema Ustavu Brazila, zvanični jezik zemlje je portugalski. Stoga bi svi zvanični dokumenti koji se obraćaju domaćoj publici prvo bili izdati na portugalskom. Ipak, na sajtovima predsednika, vlade, Predstavničkog doma i Senata nema dokaza da je bilo koji zvanični organ vlasti objavio verziju ovog dokumenta na portugalskom jeziku.
Bolsonaro se 1. novembra prvi put nakon poraza na izborima obratio javnosti na konferenciji za novinare u Braziliji. Zahvalio se svojim glasačima i obećao da će poštovati Ustav. Šef kabineta predsednika Ciro Nogueira, (čije ime se takođe pominje u izmišljenom dekretu) izjavio je na konferenciji da ga je Bolsonaro „ovlastio da započne proces tranzicije”.
Brazilski portal za proveru činjenica “Lupa” piše da je “laž bila protagonista debate kojom je okončana ovogodišnja izborna kampanja u Brazilu”. Kako navode, Lula i Bolsonaro čašćavali su se međusobno optužbama za laži i korupciju, dok su obojica uporno ponavljali neistinite i obmanjujuće tvrdnje.
Javnost je, takođe, dugo bila u iščekivanju izveštaja brazilskog Ministarstva odbrane, povodom mogućih izbornih neregularnosti. Vojska je 9. novembra poslala izveštaj na 63 strana brazilskim izbornim vlastima, nakon višednevnih spekulacija da će podržati Bolsonarove tvrdnje da su izbori namešteni, piše „The Guardian”. Međutim, izveštaj brazilskog ministarstva odbrane nije izneo dokaze o izbornim neregularnostima, ali je odbio da u potpunosti isključi tu mogućnost.
Umesto toga, u izveštaju je opisan „potencijal za hipotetičku bezbednosnu pretnju u kodiranju programa za brazilske elektronske glasačke mašine, jer revizori nisu imali potpuni pristup izvornom kodu programa, te Ministarstvo odbrane nije moglo da isključi uticaj zlonamernog koda”.
Brazilska advokatska komora nije pronašla izborne nepravilnosti, a visoki brazilski izborni zvaničnik rekao je da su „sa zadovoljstvom primili konačni izveštaj Ministarstva odbrane koji, kao i sve druge agencije za praćenje, ne ukazuje na bilo kakvu prevaru ili nedoslednost u elektronskim glasačkim kutijama ili u izbornom procesu 2022. godine”.
Novoizabrani predsednik da Silva, u međuvremenu je izrazio nezadovoljstvo povodom umešanosti vojske u izborni proces.
„Juče se našim oružanim snagama dogodilo nešto ponižavajuće, žalosno. Predsednik republike, koji je vrhovni komandant oružanih snaga, nije imao pravo da uključuje vojsku u formiranje komisije za ispitivanje elektronskih glasačkih listića, koja je predodređena za civilno društvo, političke stranke i nacionalni kongres”, rekao je da Silva 10. novembra na konferenciji u Braziliji.
Igranje na kartu “izborne prevare”, manir je bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Naime, nakon što je Tramp izgubio na izborima 2020, njegove pristalice upale su u zgradu Kongresa na Kapitolu 6. januara 2021. godine, u pokušaju da osujete potvrdu pobede Džoa Bajdena. Odbor Predstavničkog doma, koji istražuje nasilni upad u zdanje Kongresa, zaključio je u poslednjem pretresu da je Tramp podstakao napad tako što je širio tvrdnje o navodnoj izbornoj prevari, uprkos nedostatku dokaza.
Žoao Sezar de Kastro Roča, profesor na državnom univerzitetu u Rio de Žaneiru, rekao je za „CNN” da veruje da se iza izveštaja Ministarstva odbrane krije „strateški pokušaj da se izazove sumnja u izborne rezultate”.
„U ovom konkretnom slučaju namerno dvosmislen ton Ministarstva odbrane ‘nema dokaza o prevari, ali se kaže da bi moglo biti prevare’, ima za cilj da zadrži Bolsonarove pristalice mobilisanim”, zaključio je Roča.
Bolsonaro, bivši vojni kapetan koji je, kako piše „CNN”, u velikoj meri imao veze sa brazilskom vojskom, nije do sada javno komentarisao izveštaj.
***
Glasanje u Brazilu je obavezno. Skoro 120 miliona glasova obično se prebrojava u roku od tri ili četiri sata od zatvaranja birališta.
Pobeda na ovogodišnjim predsedničkim izborima veliki je i šokantan povratak povratak Lule u politički život.
Kako piše „BBC”, on nije mogao da se kandiduje na poslednjim predsedničkim izborima 2018. godine jer je bio u zatvoru, te mu je kandidatura bila zabranjena. Proglašen je krivim za primanje mita od brazilske građevinske firme u zamenu za ugovore sa brazilskom državnom naftnom kompanijom „Petrobras”. Lula je proveo 580 dana u zatvoru pre nego što mu je presuda poništena i potom se vratio u političku borbu. U prvom obraćanju javnosti posle proglašenja izbornih rezultata, Lula je na Tviteru objavio fotografiju brazilske zastave i napisao: „Demokratija”.
Ovogodišnje izbore u Brazilu propratila je bujica optužbi i dezinformacija na račun oba kandidata. Neke od tema bile su korupcija, kovid 19, krčenje šuma, a pominjao se čak i kanibalizam.
Naslovna fotografija: Canva
